Život - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ines1864

Život

Oceni ovaj blog
Jbt, opet ću da pišem patetični blog :shock:

Uglavnom, naručila sam jedan slide show, danas sam ga odgledala....slike celog mog porodičnog stabla- od baba i deda kad su bili mali, preko mame i tate, do brata i mene....i to onako lepo složeno sa predivnom evergreen muzikom u pozadini...

I to, sve tako na jednom mestu me podstaklo na razmišljanje- kako je ovaj život čudan! Kako dođemo na ovaj svet, budemo mali, slatki bepci i onda nam telo poraste, postajemo veliki magarci, sve manje bezbrižni, sve komplikovaniji ...često zaboravimo kako je život lep, zaboravimo da se igramo, opterećujemo se formom umesto suštinom, i sve shvatamo preozbiljno...A ovaj život juri li juri, nenormalnom brzinom!

Gledam sliku mog tate sa 10 godina, popeo se na drvo i smeje se kao lud, osmeh od uha do uha- kako je to divno videti- taj iskreni crtež duše...
A najteže mi je bilo kad sam videla sliku svog momka...na slici je on mala beba od par meseci, go, i dere se, vidi se sav se napeo, pocrveneo... To je bilo toliko neobično videti, njega da ne kontroliše svoje emocije, da nije sav odmeren, racionalan, strog...

Mislim, ok, ne žalim ja što više nisam dete, i svesna sam da svaki period ima neku svoju draž, ali žao mi je što uhvatim samu sebe da se nerviram zbog nekih trivijalnosti koje mi sigurno na samrtnoj postelji neće biti bitne...a ja se tu stresiram zbog gluposti, zbog manjka para, zbog nepoloženog ispita, zbog sitne razmirice sa poznanikom, do te granice da mi se upropasti dan ...Koja sam ja budala!

Žao mi je što ponekad zaboravim da je svaki dan u stvari jedno ogromno bogatstvo, i svaki minut poklon od kog lepši ne može postojati...

Pošalji "Život" na Facebook Pošalji "Život" na Google Pošalji "Život" na My Yahoo! Pošalji "Život" na Live Pošalji "Život" na MySpace Pošalji "Život" na Twitter Pošalji "Život" na Digg Pošalji "Život" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. adem_ks (avatar)
    M[QUOTE]islim, ok, ne žalim ja što više nisam dete, i svesna sam da svaki period ima neku svoju draž,[/QUOTE]
    ako to shvatas [a shvatas] onda nije nista tako strasno, a donji citat je normalan, pogotovo u nekim situacijama kada se postavlja previse pitanja a dobijes jedva neki odgovor
    [QUOTE]ali žao mi je što uhvatim samu sebe da se nerviram zbog nekih trivijalnosti koje mi sigurno na samrtnoj postelji neće biti bitne.[/QUOTE]
  2. fudbalerka89 (avatar)
    Svakome dodje period kada shvati da je provodio dane uzalud, i da to protraceno vreme ne moze vratiti...treba biti jak u takvim situacijama, i reci sebi da ce svaki naredni dan, sat, minut biti uspunjen korisnim stvarima...nisi patetichna, vec realna. Opusti se, udahni duboko i isplaniraj danashnji dan...za koji tren cesh osetiti kako ti se mishici na licu vishe ne grche, vec ocrtavaju smeshak...
  3. Che Guevara (avatar)
    ufff..i ja sam pre neko veče napisao blog o detinjstvu i tome kako je bzvz što smo odrasli, ali ipak ga nisam objavio, da se ne bi naljutili ili skenjali stariji od mene..
    Naravno da bi svi voleli da smo večito deca, ali ne može...doduše trudim se ja kad god je prilika da ostanem dete, ali često uhvatim sebe u situacijama kad se ponašam kao matorac, odgovoran, poslovan i ozbiljan...pa više od pola e-mailova i pisama mi se završava sa "s poštovanjem", potpis mi se totalno iskrivio (nije više onaj dečački, pravilan, sa svim spojenim slovima), imam nekoliko kravata u ormaru i sve češće ih nosim...patike mi traju preko godinu dana...počeo sam da kupujem cipele..:?
    Ne vredi, vreme prolazi...što bi rekao onaj Og Mandino.."sreća nije blago da bi se čuvala u ćupu, niti može biti sačuvana za sutra, ona se mora saditi i žnjeti u istom danu..." tako nekako..:?
    Kad god se ovoga setim, a evo sad i kad si ti napisala, i meni je žao što ponekad zaboravim da je svaki dan u stvari jedno ogromno bogatstvo, i svaki minut poklon od kog lepši ne može postojati...

    S poštovanjem..
  4. Che Guevara (avatar)
    btw, slatka si devojčica bila...ma šta bila, htedoh reći bila oduvek..
  5. Ines1864 (avatar)
    @fudbalerka89
    E da, trudim se poslednjih dana da tako radim, da budem što korisnija, da iskoristim svaki čas....al' jednostavno nekad se izgubim pa profućkam dane, nisam u svakom momentu svesna čari života...i onih loših trenutaka, jer iz njih uvek naučimo nešto novo, i onih lepih jer nam oni obogaćuju duh. Mislim, znam da se ne može biti svestan u svakom momentu, ali ja ponekad stvarno izgubim dane, dođu mi momenti kad sam totalno demotivisana, bez inspiracije....posle, kad se trgnem, onda pogledam unazad i kajem se...Ali to ništa ne vredi. Imam ja još dosta da radim na sebi.

    @Enrique
    Moj najdraži internet druže ...Je l' ti sve te predivne citate držiš u glavi, ili ih imaš zapisane u nekom notesu koji stalno nosiš sa sobom? Uvek u pravom momentu daš pravi odgovor ...
    PS. Hvala na komplimentima...(hteo si reći ''i ostala...''? )
  6. fudbalerka89 (avatar)
    Ines, vec si dosta toga uradila. Teshko je locirati problem, a josh teze prihvatiti da isti postoji. Ti si to uspela, i verujem da nece proci mnogo vremena kada cesh reci sebi "ne kajem se za to shto (ni)sam uchinila"...
  7. deksns (avatar)
    Naravno da je tako, ali onda ce civek pocese i razmisli cemu sve ovo, cemu mi sluzimo, da se rodimo, ostavimo porod iza sebe i umremo? Ali nije tako naravno, i zato zivot je lep, samo je jedan i treba ga iskoristiti maksimalno kao da je svaki poslednji, zar ne?