Nominalizam - Konceptualizam - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Nominalizam - Konceptualizam

Oceni ovaj blog
Problem generalnih ideja ili problem pojmova uopste, kao i njihov postanak i sustina, oduvek je bio predmet filozofije. Sta su pojmovi i kako oni nastaju ? Odgovor su trazili mnogi filozofi a odgovor u sebi sadrzi mnogo vise od reci. Pitanje generalnih ideja ,kao i njihovo razumevanje, u nas duh uvodi samu osnovu svega, sadrzanu u neiskazivoj intuiciji.

NOMINALIZAM
Nominalizam polazi od stava da univerzalije nemaju druge sustine osim one koje im daju reci i da je ono zajednicko dva predmeta koje nazivamo nekom reci upravo ta rec. Oni su povezani u jedinstvo pojma zato sto imaju jedinstveno ime....istovetan znak koji ih oznacava. Osim toga ta dva predmeta nemaju nista zajednicko. Oni su individualni predmeti rasprostrti u prostoru. Dakle, po njima, stvari se desavaju ovako:
1) Mi zapazimo neki individualni objekat.
2) Tom objektu damo rec.
3) Ta rec ima sposobnost , ili nasu naviku, da se rasprostre na mnoge druge objekte i tako dobijamo opstost pojma koja se sastoji u reci.
Nije tesko u ovome uociti veliku gresku. Ako rec kojom smo oznacili jedan objekat prenesemo na drugi, a preskocimo treci, znaci da prvi i drugi objekat imaju vec nesto zajednicko sto ih razlikuje od treceg koji to nema . Znaci opstost je postojala u nasoj svesti i pre nego sto smo je po nominalizmu stvorili.


KONCEPTUALIZAM
On ide ovako:
1)Mi zapazamo neki objekat
2) Iz njega izdvajamo kvalitete (boju, miris, ukus)
3) Ti kvaliteti , tako izdvojeni iz individualnog objekta ,gde su bili zatvoreni u granice, samim tim "oslobadjanjem" postaju vrste-opstosti. Tako dolazimo do opstosti ,koje su bile "zarobljenici" individualnih objekata, a mi smo ih eto "oslobodili".
Primer: ako iz grudve snega izdvojimo kvalitet beline, ta belina tako odvojena, jeste. po konceptualizmu, opstost ..predstavnik vrste koji je bio "zarobljen" u ogranicenju jednog objekta.
I ovde se namece greska jer kvalitet koji smo izdvojili iz jednog individualnog objekta, nije sam po sebi predstavnik vrste, vec je i sam objekat.
Ako iz grudve snega izdvojimo belinu, ta belina i dalje pripada snegu. Da bismo je pretvorili u opstost moramo je podvesti pod rec (dati joj ime) a onda pod tim imenom prikupiti mnostvo slicnih objekata. Ali ovime smo upravo napustili osnovnu postavku konceptuzalizma jer time vrste nisu vise zarobljene u individualnom objektu vec ih moramo traziti u mnostvu individualnih objekata.
Ovim smo se vratili nominalizimu.


Pa sta su onda pojmovi i kako oni nastaju?
Greska i nominalizma i konceptualizma jeste u tome sto polaze od individualnih objekata. Od percepcije spoljnjeg sveta kao datog. Da bismo stvorili pojmove, i podjemo od opazanja mnostva individualnih objekata, moramo ih prethodno opaziti , uociti razlike mesta i kvaliteta i poredjati ih jedne do drugih u prostoru ..SVE zajedno. Ali da li tako postupa SVEST.. NE !



Ono sto zivotinju interesuje ,prilikom opazanja, jesu slicnosti ...ne razlike. Travozder ce opaziti travu a ne kamenje pored trave (koje ga ne interesuje) da bi onda apstrahovao kamenje a reflektovao travu. , vec travozder jedino sa cime ima posla u svojoj svesti, jeste trava i to ne trava opazena kao slika u prostoru, vec osecana kao snaga, kao delovanje, kao kvalitet.

Organizam zivotinje reagovace na specifican nacin kada opazi delovanje hrane, a na drugaciji nacin kada oseti delovanje kamena. Takve reakcije jesu mehanizmi tela , istovetne reakcije na odgovarajuce nadrazaje.,
Iz tih stalano ponavljajucih telesnih rekacija izdvojice se spontano osecanje slicnosti. Ovim smo opstost dobili iz SLICNOSTI a ne iz apstrahovanja razlika.
Apstrahovanje razlika javlja se na samom dnu svih tih operacija, kada se iz slicnosti spontano apstraktnih , izdvoje razlike ali razlike su tu VISAK ..luksuz percepcije...nesto suvisno. Slicnosti telesnih reakcija jesu ono bitno ,sto je dovelo do opstosti, a ne razlike.
Tako da ako sve ovo imamo u vidu mozemo zakljuciti da ono sto prethodi poimanju, nije percepcija slika rasprostrtih u prostoru, niti je to opstost pojma, vec je to VOLJA .. "za travom". To je svojevrsno osecanje koje se izdvaja iz stalno na istovetan nacin ponavljajucih akata volje. Iz tog "osecanja" postepeno se izdvaja opstost jednog pojma (TRAVA uopste) a iz njih se izdvaja percepcija individualnih objekata ili ono sto zovemo "trava" kao objekt u prostoru poredjan do drugih objekata.

I jedno i drugo jeste "proizvod" akcidencija proisteklih iz jedine realne i sustinske osnove svega a to je VOLJA.

Pošalji "Nominalizam - Konceptualizam" na Facebook Pošalji "Nominalizam - Konceptualizam" na Google Pošalji "Nominalizam - Konceptualizam" na My Yahoo! Pošalji "Nominalizam - Konceptualizam" na Live Pošalji "Nominalizam - Konceptualizam" na MySpace Pošalji "Nominalizam - Konceptualizam" na Twitter Pošalji "Nominalizam - Konceptualizam" na Digg Pošalji "Nominalizam - Konceptualizam" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 10:02, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari