Praosnovno sintetično jedinstvo apercepcije - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Praosnovno sintetično jedinstvo apercepcije

Oceni ovaj blog
Nema objekta bez subjekta. To je zakljucak Barklijeve Korelativnosti subjekta i objekta. Kant je u svojoj Kritici cistog uma, zeleo da po svaku cenu izbegne Barklijev idealizam, tako je propustio da tu najneposredniju cinjenicu svesti iznese jasno na pocetku svog dela, i time zatvori usta mnogobrojnim kasnijim kriticarima koji podelu na pojavu i stvar po sebi nisu mogli da zakljuce samo iz antinomija (koje su uzgred skup sofizama).
Ipak Kant nije mogao da se ne osvrne na korelativnost subjekta i objekta i ipak je to izneo u transcendentalnoj analitici pod odsekom o "Transcendentalnim dedukcijama cistih pojmova razuma". Ali to nije uradio kada je trebalo, na samom pocetku svog dela, i nije uradio JASNO ... tako da se cak i veliki Sopenhauer zbunio pred tim mislima, a sta reci za nas ostale. Korelativnost subjekta i objekta time kao da nije ni iznesena .. kao da je i nema u Kritici cistog uma. Zato cu ovde razjasniti na koji nacin je Kant obradio tu temu.

Opazaj u svesti nije nesto prvobitno vec je taj opazaj proizveden.To je krajnji proizvod izveden iz "sirovina". Pa sta su te sirovine ili gradivni "materijal" naseg opazanja i saznanja ?
Taj gradivni materijal jesu osecaji proistekli iz culnosti. Znaci oseti boje, miris, ukus, dodir, zvuk. Drazi deluju neprestano iz svih cula.Nasa culnost bombarduje intelekt drazima. Raznovrsnost culnosti nadire u svest simultano. Ali osecaji ne dolaze u nasu svest poput nekih stvari. Oseti mirisa, ukusa, dodira , boje nemaju sami po sebi nikakve dimenzije, a ipak svi oni dolaze simultano u svest iz svih centara culnosti.
Da bismo razumeli tu raznovrsnost, moramo se podsetiti na Bergsonovu "Kvalitativnu mnozinu" (videti isti unos na ovom blogu). Ta raznovrsnost nije mnozina stvari poredjanih jedna do druge u prostoru. Vec je to svojevrsna kvalitativna mnozina. Mnozina na nacin melodije, gde je sve u medjusobnom prozimanju i fuziji a ipak je heteregena. Mnostvo.
Dakle gradja naseg opazanja jeste "Kvalitativna mnozina"
Ona nam je data i to u svojoj transcendentnoj neiskazivoj celini koja obuhvata celu stvarnost stopljenu zajedno.
( Kant se nije bavio pitanjem kako nastaju opazaji. On je posao od stava koji glasi " Empirijska intuicija nam je data". On nije imao znanje o Kvalitativnoj mnozini , njega smo dobili tek sa Bergsonom, ali je Kant ocito imao u intuiciji ..uostalom kao i svi mi)

Iz tog haosa osecaja, koji bombarduju svest,(ili iz kvalitativne mnozine) vrsi se sinteza u jedinstvo nekog pojedinacnog objekta. Ta sinteza vrsi se na nacin "transcendentalnog jedinstva apercepcije" koje datu nam raznovrsnost osecaja ujedinjuje u jedinstvo jednog objekta .
Osim takve sinteze, imamo jos jednu drugaciju sintezu koja se odnosi na samu raznovrsnost u celini. Ta veza je praosnovna jer prethodi bilo kojoj drugoj sintezi. Ona je akt koji vezuje upravo celokupnu raznovrsnost osecaja u jedinstvo jedne svesti i u vezu sa JA. Jer kako kaze Kant:
Ovo: ja mislim, mora moci da prati sve moje predstave.

Eto ovim smo kod Kanta nasli "sakrivenu" Barklijevu Korelativnost subjekta i objekta.
A posto svaka velika istina samo moze dobiti kada se kaze na vise nacina, i ovim Kantovim ucenjem dobili smo jos jedan uvid, ne samo u korelativnu vezu subjekta i objekta, vec i u postojanost subjekta pri neprestanoj smeni opazaja. Ono sto primecujemo iz ovoga, jeste da se opazaji smenjuju, ali JA ostaje isto. U suprotnom bismo, kako kaze Kant, imali "jedno tako raznobojno i mnogostruko mene (Selbst). koliko imamo razilicitih predstava.
A tu postojanost JA mozemo razjasniti ako imamo na umu da je subjekat saznanja identican sa subektom htenja, kako nam je to pokazao Sopenhauer, i da je ono od cega se polazi, pre praosnovne podele na subjekat i objekat, svojevrsna intuicija Kvalitativne mnozine. A kada se priblizimo njoj "napustamo tle po kome mozemo hodati i vodu po kojoj mozemo plivati" kako kaze Sopenhauer.
Ono od cega smo posli mozemo samo naslutiti, krecuci se unazad procesom kojim smo dosli do opazaja kao "krajnjeg produkta" razuma i njegovih formi opazanja.

Pošalji "Praosnovno sintetično jedinstvo apercepcije" na Facebook Pošalji "Praosnovno sintetično jedinstvo apercepcije" na Google Pošalji "Praosnovno sintetično jedinstvo apercepcije" na My Yahoo! Pošalji "Praosnovno sintetično jedinstvo apercepcije" na Live Pošalji "Praosnovno sintetično jedinstvo apercepcije" na MySpace Pošalji "Praosnovno sintetično jedinstvo apercepcije" na Twitter Pošalji "Praosnovno sintetično jedinstvo apercepcije" na Digg Pošalji "Praosnovno sintetično jedinstvo apercepcije" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 10:07, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari