Materija - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Materija

Oceni ovaj blog
Supstancija je postojani nosilac svih akcidencija. Spinoza je svoju cuvenu Etiku zasnovao na tom znanju. On je izneo istinu da se svaka promena odnosi iskljucivo na stanja, ne i na samu materiju koja ostaje postojana. Spinozina Etika je izuzetno delo ,pisano eksperimantalnim geometriskim stilom, gde je pokusano da se filozofske misli prezentuju na nacin matematicke preciznosti i stalnim osvrtanjem na pocetne aksiome i postulate.
Spinozino delo je svima poznato ali ja cu pokusati da ovde pokazem sta mi ustvari mislimo kada govorimo o svim tim supstancijama i akcidencijama.
Na kojim neposrednim ili posrednim iskustvima se ti sudovi zasnivaju ?

Materiju mozemo posmatrati na dva nacina spoljasnjim i unutrasnjim. Ako materiju istrazujemo spolja videcemo da u spoljanjem iskustvu nemamo posla sa samom materijom, vec sa necim postojanim sto je zaodenuto u oblik i sto neprestano menja svoja stanja, akcidencije. To postojano u osnovi promenjivih oblika mozemo jasno misliti, ali ne i opaziti. Materija bez oblika nije opazljiva, ona je samo zakljucena u apstrakciji i to na nacin onog poznatog Kantovog pitanja "Koji je krajnji subjekat svih predikata svake empiriski date stvari ?"Objektivnim putem mozemo samo doci do ovakvog zakljucka:
Materija je objektivisani kauzalitet ili delovanje uopste. Sve sto je materijalno deluje . Materijalno telo moze menjati svoja stanja ali ma kakvo novo stanje da dobije delovanje mora ostati. Delovanje ne mozemo ukoniti (apstrahovati).
Materija je delatnost uopste ali bez blize odredbe
Sopenhauer
Ovo je objektivni nacin, a kao takav on nikada ne moze dati zadovoljavajuce objasnjenje. Glavno objasnjenje mora se oslanjati na subjektivan neposredan metod saznanja i to tako sto cemu uci u samu materiju, a ne tako sto cemo je posmatrati spolja, posredno, preko opazaja -slika. Ako tako pridjemo materiji videcemo da je ono sto je zaodenuto u oblik, nista drugo do ono sto u sebi nalazimo kao neposredno opazanje volje a koje kada udje u formu opazanja razuma ,u prostor, ukazuje se kao uobliceni predmet. Materija ,supstancija, u osnovi ostaje nedeljiva . Nju time nismo dodirnuli. Ona ostaje izvan mogucnosti opazanja.. znaci transcendentna. Ono sto mozemo znati je da ma sta to bilo , mi smo u njega urezali oblike i to na nacin šeme. Na nacin ocrtavanja nase buduce akcije.
Individualna volja, individualna akcija, izrezuje (poput Platonovog mesara iz Fedra) nesto sto je u stvarnosti kontinuirano. Jedan predmet koga smo izrezali ustvari deluje na sve oko njega i to u svim pravcima. Ako uklonimo nasu akciju nema vise nikakvih linija , nikakvih oblika vec celokupnost elemenata materije i njihovih svakovrsnih akcija. Pecepcija (uoblicavanje) materije svodi se dakle na odbacivanje svega onog sto nije od interesa za ostvarenje nase akcije i od "iscrtavanja" puteva po kojima ce nasa akcija moci da se krece.
A to cemo uciniti uz pomoc apriornih formi opazanja koje mozemo uporediti sa ribarskom mrezom.

Beskrajno more na ovoj slici jeste supstancija (materija) u celini, koja svojim talasima pruza otpor slobodi individualne volje.
Ribar je individualna volja (akcija)koja ide protiv talasa
Mreza su apriorna pravila prostora i kauzaliteta. Forma opazanja razuma.

Bacanje mreze u more jeste uoblicavanje materije po tim pravilima i to ne na spekulativan vec na praktican nacin akcije.

Mislili se da Sisavac i Insekt označavaju iste izglede prirode, ocrtavaju iste podele, raščlanjuju celinu na isti način? Svako biće rastavlja materijalni svet prema samim linijama koje njegova akcija mora da sleduje: to su linije moguće akcije, koje, ukrštajući se, ocrtavaju mrežu iskustva čija je svaka petlja jedna pojava.
Bergson iz Stvaralacke evolucije
Tako dobijamo uoblicenu materiju. A materija izvan svih uoblicenja , materija po sebi je bez ikakvih oblika a jedini nacin da joj se bar malo priblizimo jeste unutrasnji, i to ono sto u sebi nalazimo kao "volju". Znaci materija po sebi.. izvan svih akcidencija, jeste nesto najblize VOLJI.
Ako ovo znamo, tek sada mozemo uzivati u Spinozinoj Etici imajuci u vidu da je Spinozina supstancija ili Bog ,ustvari subjektivno dozivljena volja u nama, koja je i transcendentna osnova svega.

Materija i telo
Pojam materija i telo nisu jedno te isto. I te pojmove ne mozemo zamenjivati. Mozemo na primer reci "Postoji jedna materija svih tela" ali ne i "Postoji jedno telo svih materija".
Ili "Jedno telo je vece od drugog tela" ali ne i "Jedna materija je veca od druge materije".
Iz ovoga mozemo videti fundamentalnu razliku izmedju pojma stvari i pojma materije. Medjutim, mi upotrebaljavamo oba pojma. Pa ako materija nije stvar, a ako nije ni obicna rec bez znacenja, sta onda mislimo pod tim pojmom?

Definisati stvar nije tesko. Stvar je odredjeni telesni predmet u prostoru koji ima svoj oblik, dimenzije, masu, tezinu.
Ali definisati materiju nije tako jednostavno. Jer kada kazemo "materija" pod tim ne mislimo nijednu pojedinacnu stvar, nijedan oblik, vec nesto postojano u osnovi promenjivih oblika. Rekao sam "nesto postojano" mozda to lepo zvuci, ali da li mozemo to sto lepo zvuci predstaviti sebi i drugima... NE. jer ma sta mi nacrtali, to ce imati oblik i bice stvar a ne materija. Predstaviti materiju koja nema oblik nije moguce.
A opet taj pojam se uporno koristi. A kao sto vidimo, nista pod tom recju ne mozemo opaziti niti predstaviti, pa samim tim ni misliti. Jer, misljenjem mozemo predstaviti sebi promenu oblika ali tim promenama necemo doci nikada do materije....vec uvek do nekog novog oblika. Materija ostaje poput obzora na horizontu Ili bolja analogija je glinena posuda na tocku.

Oblik ove glinene posude mozemo menjati koliko hocemo uvek cemo doci samo do novog oblika nikada ne do materije.


Pa sta je onda materija uopste?

Razmisljajuci na ovaj nacin dospevamo pravo do Filozofije intuicije. Ono na cemu se pojam materije zasniva je upravo intuicija nedljivog trajanja. Transcendentna osnova svega iz koje se oblici pojavljuju samo kao opazaji..pojava, dok pojam "materija" svoje znacenje crpi iz oblasti koja nije pojava vec "stvar po sebi".

Mozda na kraju krajeva snaga koju sirovi materijalizam ima na covecji duh nije u nametnutom stavu, ili bolje reci dogmi darvinisticko-materijalisticko -pozitivistickog pogleda na svet koji se namece svima kao istina u ranom detinjstvu, vec u intuiciji da iza pojma materije jeste sama osnova naseg duha, ili transcendentno sopstvo.

Pošalji "Materija" na Facebook Pošalji "Materija" na Google Pošalji "Materija" na My Yahoo! Pošalji "Materija" na Live Pošalji "Materija" na MySpace Pošalji "Materija" na Twitter Pošalji "Materija" na Digg Pošalji "Materija" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 10:00, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari