Negacija volje - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Negacija volje

Oceni ovaj blog
Negacija volje predstavlja krunu Sopenhaurovog ucenja. To je nacin na koji covek moze napustiti vecni ciklus radjanja i umiranja tako sto ce izaci iz vatrenog kruga u koji je prvobitnim grehom upao.
Adam je pozeleo zivot (videti unos "Afirmacija volje") sa tim zivotom on kao nedeljiva transcendentna sustina, dobija vecnu smenu zivota i smrti , patnje i negacije patnje (zadovoljstva). On je uvucen time u iluzoran svet Samsare ..obavijen velom Majinim.
Onaj ko je uhvacen u vrtlog zivota nije individua . Individua je pojava, opazaj,slika. Onaj ko je uhvacen u vrtlog zivota jeste korelat objekta, onaj nespoznatljivi subjekat ili simbolicno "Adam".

Sto se tice obicnih individualnih htenja ili individua na ovom svetu U svemu ovome vecina njih lagodno zivi u svojoj iluziji. Patnje ovoga sveta oni pokusavaju da izbegnu i ako uspeju u tome bar delimicno, oni su zadovoljni , oni zive i vole da zive. Oni afirmisu volju takvu kakva je... ne zele da je menjaju niti im pada na pamet da pozele nesto drugo .
To je situacija vecine ljudi na ovom svetu.
Takva situacija je veoma dobro objasnjena primerom sa "uzarenim krugom" ali po meni je veoma ilustrativan simbol "hodaci po vatri".



Uzarena vatra predstavlja zivot u njegovom trajanju po kome individualne volje (ove dve osobe) trebaju preci. Oni mogu u svom tom uzarenom ugljevlju traziti ono mesto koje nije toliko uzareno i na kome se mogu zaustaviti i odmoriti. Takodje oni vide i malo pred sobom jos takvih mesta i to im je sasvim dovoljno za utehu i "bezbrizan zivot", a pri tome oni nisu svesni da ce vremenom ugljevlje postati sve uzarenije a hladnih mesta bice sve manje, tako da taj metod utehe i to kvaziresenje (trazenje hladnih mesta) nije odgovarajuce. To je zamazivanje ociju onih koji su u sred pakla a misle da je zivot na zemlji raj. Iluzija nad iluzijama.

Pa sta je resenje uzasnog osecaja koji ova situacija stvara ?. Resenje osecaja pesimizma i bezizlaza u koje zapadne svako ko pogleda svet bez vela Maje preko ociju.?

Resenje je ne traziti hladna mesta u uzarenom ugljevlju vec obuhvatiti ceo uzareni krug i odbaciti ga u celini, sa sve toplim i hladnim mestima... to znaci negirati volju.
Ono sto ostaje kada ovo uradimo jeste nesto transcendentno , danas nama nespoznatljivo ,ostaje bivstvovanje stvari po sebi ali na drugaciji nacin nego do sada, tako da je i njegova buduca objektivacija (ako je uopste bude) biti nesto opet potpuno nepojmljvio nasem intelektu znaci transcendentno.

Put oslobodjenja je u tom pravcu . Svet oko nas je skup opazaja, skup slika naspram subjekta. Pravi realan svet , sustinska egzistencija je nesto drugo. A i to drugo trebamo negirati u njegovoj najprisnijoj sustini ne u njegovoj objektivaciji.
Eto to je Sopenhaurova negacija volje za zivotom.

Ova slika moze biti simbol negacije volje kojom se ovde bavim .

"Maksimin Daia, koji je došao na vlast u rimskim afričkim provincijama naslijedivši rođaka Galerija, zaljubio se u Katarinu tako jako da je odlučio rastaviti se od svoje žene te oženiti Katarinu. Mlada ga je kršćanka najodlučnije odbila. On ju je tada suočio s pedesetoricom filozofa s namjerom da je oni uvjere kako Krist, jer je umro na križu, ne može biti Bog. No Katarina, služeći se preodlično govorničkom vještinom, a još više dobrim poznavanjem filozofije i teologije, pridobila je na svoju stranu mudrace koji, rasvijetljeni milošću, prionuše uz kršćanstvo. U očima pogana dvostruko poraženi, zadobiše mučeničku krunu jer ih je Maksimin stavio na muke i pogubio.
Ne mogavši Maksimin slomiti Katarinu, razbjesnio se i dao načiniti strašno mučilo: kotač s bodežima, koji će je sasjeći. No to se mučilo raspalo . Tada je mučenica odvedena izvan grada te joj je odrubljena glava."



Sveta Katarina , zena koja je bila olicenje lepote i mudrosti. Niko je nije mogao pobediti u intelektualnim debatama. Zbog toga je podvrgnuta mucenju na tocku a posle toga joj je odrubljena glava.
Medjutim na ovoj slici je vidimo preobrazenu i prosvetljenu.
Daleko izvan ovoga sveta i njegovih jada.

Njen izraz lica predstavlja prosvetljenje koje je pobedilo ovaj svet.
Slomljeni tocak pod njenim stopalima je simbol tog sveta patnje i neprestanog radjanja i umiranja.
Cela slika je neiskaziv simbol transcendentnog cemu vodi negacija volje.

Pošalji "Negacija volje" na Facebook Pošalji "Negacija volje" na Google Pošalji "Negacija volje" na My Yahoo! Pošalji "Negacija volje" na Live Pošalji "Negacija volje" na MySpace Pošalji "Negacija volje" na Twitter Pošalji "Negacija volje" na Digg Pošalji "Negacija volje" na del.icio.us

Ažurirano 19.08.2016. u 21:18, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. hakim bej (avatar)
    Resenje je ne traziti hladna mesta u uzarenom ugljevlju vec obuhvatiti ceo uzareni krug i odbaciti ga u celini, sa sve toplim i hladnim mestima

    Odbaciti zivot? Sta bi Hemingvej rekao o tome, da se nije ubio?
    On nije trazio blazenstvo nego je bezao od uzarenog uglja.
    Svest o vatri ispod stopala stvara strah.
  2. oziman (avatar)
    Cilj je negacija volje ali to nije nesto sto bi se zapisalo na Mojsijevu kamenu plocu i iznelo pred narod tek tako. Potrebno je mnogo razmisljanja i poznavanje filozofskih znanja koja razotkrivaju pravu prirodu ovog opazajnog sveta i nase situacije u njemu.
    Znanje koje razbija onu iluziju koja od pakla, nekim cudom, uspeva da u ocima ljudi napravi raj. Znanje filozofskog pesimizma neprikosnoveno je i neosporivo. Jedino iluzija moze podkrepiti optimizam... i dati misao poput one Lajbnicove: "Ovo je najbolji od svih mogucih svetova". Nije! Mi smo u paklu i covecanstvo sa razvojem znanja, kad tad mora doci do toga i potraziti izlaz.
    Sta moze da bude ozbiljno za coveka u zatvoru osudjenog na smrt? Kako da se spase , kako da pobegne ; nista drugo za njega ne moze da bude ozbiljno.
    citat G.I. Gurdjijev
    Mozda je i to razlog sto nema inteligentnih vrsta u svemiru, jer sa razvojem inteligencije na izvesnom stepenu iluzija Maja biva potpuno prozreta, i cela vrsta napusta ovo jadno iluzorno bitisanje vracajuci se svojoj metafizickoj sustini ..ma sta ona bila izvan pojave.

    Ali treba naglasiti da cilj nije unistenje individue ,a koje ne moze nista resiti. Cilj je negacija metafizicke volje u svojoj celini..osnove ovoga sveta, pri cemu je tkz."realan svet" njena objekativacija. Ovo "negacija" ne znaci unistenje, vec promenu.. Izvesnu predstavu sta bi ta promena mogla biti imamo u situaciji "pozeleti nesto drugo".
    Kada metafizicka volja pozeli nesto drugacije nestaje cele ove i ovakve objektivacije.
    Negacija volje je zapravo budjenje zaspalog Elan Vitala
  3. MPMcB (avatar)
    >>>
    Odbaciti zivot? Sta bi Hemingvej rekao o tome, da se nije ubio?
    <<<
    Time što se ubio, mislim da je rekao najviše
  4. oziman (avatar)
    Negacija volje znaci nesto sasvim drugo od igranja sa onim sto nalazimo u samosvesti i zovemo "volja" Volja o kojoj govorimo i koja je objekt negiranja, nije volja koju nalazimo u samosvesti . Ta pojava volje u samosvesti najbliza je onom sto se pojavljuje ,ili stvari po sebi, ali je i dalje pojava. Ne negiramo mi tu volju vec ono sto se pojavljuje kao volja a sto je transcendentno, izvan mogucnosti saznanja. To je objekt negacije.
    Ali vazno je napomnuti da govorimo o negiranju supstancije i rec "negacija" ne vazi u tom slucaju kao kada su forme pojave u pitanju. Negacija ne znaci unistenje volje, vec njenu metafizicku PROMENU. Promenu .. osnove ovoga sveta . Kada se promeni ono sto se pojavljuje kao ovaj svet nece biti vise ni tog sveta ovakvog kako se danas objekitivise.
    Posle negacije volje ona nije unistena vec je promenjena .Ona je kako to kaze Sopenhauer volja koja "zeli nesto drugo"

    Kada govorimo o tome govorimo o transendentnom (izvan mogucnosti saznanja) sto znaci da ne mozemo znati sta jeste za nas posle Sopenhauerove negacije volje... ali znamo sta nije.
    Sa one strane svakog moguceg iskustva nema ovakvog objektivnog sveta. Ako se supstancija promeni menjaju se i njene akcidencije. Ako nema reke nema ni virova. Ako reka postane led... virovi vise ne postoje, ali postoji i dalje reka u drugacijem agregatnom stanju.
    Ovo je veoma dobra analogija.
    Isto tako, posle negacije volje ..znamo da nema ovakvog sveta objekata, dok o ledu ...mi "kao ribe u tropima" ne mozemo nista znati.

    Sopenhauer je to jasno pojasnio u svom poslednjem delu Parerga i paralipomena.

    Contrary to certain silly objections, I observe that the denial of
    the will-to-live does not in any way assert the annihilation of a
    substance, but the mere act of not-willing; that which hitherto
    willed no longer wills. As we know this being, this essence, the
    will, as thing-in-itself merely in and through the act of willing,
    we are incapable of saying or comprehending what it still is or
    does after it has given u that act.

    Moj prevod... verovatno je moguc i bolji.
    Suprotno izvesnim besmislenim prigovorima ja naglasavam da negiranje volje za zivotom nikako ne ukljucuje unistenje supstancije vec se sastoji samo u aktu "ne htenja" ; koja od tada vise ne zeli. A posto mi jedino poznajemo to bice, tu esenciju , tu volju kao stvar po sebi samo kroz akt volje , mi nismo u mogucnosti reci ili razmisilajti sta je ona ii kako deluje posle odbaciavanja tog akta ...
    Kako volju negurati?

    Svo to delovanje protiv interesa vrste ne uzdize interes individue, vec afirmise odbacivanje dakle negaciju, promenu onoga sto je u osnovi kako vrste, tako i individue. Ako neko ne sluzi volji pojedinca , sluzi volji vrste koja je takodje volja. I to volja koja je u nevolji. To je zarobljeni Elan vital. Cilj je ne sluziti vrsti nego vrstu pevazici.Postati "vrsta u vrsti" kako bi rekao Bergson. Izdici se iznad vrste..dostici ideju sopstva .. ideju metaficike volje i negirati je. To je zadatak koji vodi spasenju.
    Ažurirano 20.03.2015. u 16:20, autor: oziman
  5. oziman (avatar)
    Citat Original postavio namjeran Pogledaj poruku
    Necu ja tortu, nego nesto ukusno, a necu ni to, nego srecu koju ukus donosi. To sto to hocu ne znaci da nemam slobodu da biram ocu li biti pravedan illi apravedan ili antipravedan ili milostan, ocu li slaviti boga ili satanu ili nijedno, ocu li biti dobar ili zao, pozrtvovan za nesto, egoista ili filantrop, uporan u razmisljanju ili neznam cemu, ili lijen, vise sklon ljubavi ili vise sklon seksu, sklon uzimanju droga ili sklon da dam sansu mozgu itd....
    Болдовано... То што то хоћеш значи да одређени мотиви изазивају то хтење и поента је да ће ти мотиви увек изазивати то хтење...Ако те торта привлачила привлачиће те увек, и ти на то немаш никаквог утицаја.
    А то што ће сада неки јачи мотив потрти деловање тог слабијег па као резултат нећеш узети торту него зелену салату, не значи да си променио своју вољу , тј да те торта више не привлачи, већ само то да је наишао јачи мотив кога си ти наводно "изабрао", као таквог, иако си нужно покренут њиме... баш као што је билијарска кугла "изабрала" да се покрене на ону страну на коју је ударио штап веће силе.

    А то што помињеш бога, добро и зло итд. Нећеш се тако лако спасити следећи црквене догме . То што је неко "добар" зарад награде у рају или страха од казне у паклу , нема везе са моралношћу.

    Ако некога привлачи чињење зла. Привлачиће га увек ... баш као она торта и то он не може да промени. А то што он сада неће деловати у том смеру, већ ће ићи у цркву и бити "богоудгодан" само је зато јер га у томе спречава јачи мотви страха од казне. То сада верници зову "моралност".

    пс. Ми немамо слободу над променом своје воље. Међутим, шанса спасења сваког човека постоји и она није у тој лицемерној "промени" како то сервирају црквене догме, већ нам је једина шанса негација воље у целини!. То је тврдио и Шопенхауер. Не можемо променити вољу али је можемо негирати у целини.
    То је слично као када неко покушава нешто променити , па када не успе, он га разбије у парампарчад.

  6. oziman (avatar)
    Herman Hese je Sopenhauera svrstao u drustvo sa Isusom i Budom. Cini mi se da je to ispravno sa aspekta njihovog uvida u "anatomiju" stvarnosti.
    Medjutim i Isus i Buda su govorili o konstruktivnom dejstvu patnje.
    Da je upravo patnja ono sto omogucava odbacivanje materijalnog sveta i uvid u najdublje istine i na kraju smirenje (spasenje/nirvana).
    Da li bi se Sopenhauer slozio sa njima u tom smislu?
    Шопeнхaурова филозофија је нешто много више него ти источњачки мистицизими.

    Како он сам каже:

    "Svaka posebna izreka uzeta sama za sebe ,a koje sacinjavaju Upanisade moze da se izvede kao zakljucak misli koje ja saopstavam , mada obrnuto nikako nije tacno , to jest moja misao se ne nalazi vec u Upanisadama."

    citat Sopenhauer
    Суд који изнесе филозоф има свој разлог истинитости био у посредном било непосредном искуству. Док мистик износи идентичан суд али не и разлоге његове истинитости.

    Што се тиче тога што си питао. Пут спасења код Шопенхауера зове се "негација воље" и то знање извире из свих открића о идеалитету објективног света и о вољи као нечему најближем ствари по себи.

    О томе сам писао овде:
    http://forum.krstarica.com/entry.php...Negacija-volje

    При чему треба имати на уму да се не ради о уништењу супстанције већ о метафизичкој промени:

    isticem da poricanje voije za zivotom nikako ne znaci unistenje supstancije, vec samo cist akt ne-htenja. To znaci da one sto smo ranije hteli vise necemo. Posto ovu sustinu, volju, stvar po sebi, znamo samo na osnovu cina htenja, onda nismo u moci da kazemo ili shvatimo sta je to sto posle ovog cina ukidanja i dalje postoji i deluje.

    Шопенхауер
  7. oziman (avatar)
    Na temelju ovih znanja, zasto se put spasenja prosto ne bi izjednacio sa samoubistvom? Isto ce se egzistencijalisti pitati posle cini mi se.

    Sopehnauer bi rekao : isticem da poricanje voije za zivotom nikako ne znaci unistenje supstancije, vec samo cist akt ne-htenja. To znaci da one sto smo ranije hteli vise necemo. Posto ovu sustinu, volju, stvar po sebi, znamo samo na osnovu cina htenja, onda nismo u moci da kazemo ili shvatimo sta je to sto posle ovog cina ukidanja i dalje postoji i deluje.

    Ali opet jedini razlog zasto to ne bismo uradili je strah da ce nas volja baciti u neku goru realnost od postojece. Nesto kao "kazna jer smo pokusali da je izigramo".
    Jer posto se supstancija unisti volja ostaje.
    Prema postojecem znanju mozemo samo da zakljucimo da je volja neutralna prema cinu samoubistva. Zar ne?
    Upravo tako. Самоубиство није исто што и негација воље.

    Шопенхауер је то објаснио на овај начин:

    " Daleko od toga da bude opovrgavanje volje, samoubistvo je fenomen silovitog potvrđivanja volje. Jer, opovrgavanje ima svoju suštinu u činjenici da čovek oseća odvratnost ne prema patnjama već prema užicima života. Samoubica hoće život i nezadovoljan je samo uslovima pod kojima mu je on dat. S tog razloga, on ni u kom slučaju ne napušta volju za život, već jedino život, jer razara pojedinačnu pojavu. On hoće život, hoće nesputano postojanje i potvrđivanje tela; ali splet okolnosti ne dopušta nijedno ni drugo, te on podnosi golemu patnju. Sama volja za život nalazi se u toj pojedinačnoj pojavi toliko sputana, da ne može da razvije svoje stremljenje. Zato se ona odlučuje shodno svojoj suštini po sebi, koja leži izvan formi načela razloga i za koju svaka pojedinačna pojava ima jednaku vrednost, pošto sama ostaje netaknuta nikakvim nastajanjem i nestajanjem i jeste srž života svih stvari.

    Samoubica opovrgava samo jedinku a ne i vrstu. Već gore smo našli da samoubistvo - samovoljno razaranje pojedinačne pojave, pri kojem stvar po sebi ostaje nerazorena, kao što duga čvrsto stoji, ma koliko se brzo smenjivale kapi koje su na trenutak njen nosilac - jeste posve uzaludan i besmislen čin, pošto je volji za život svagda život zajemčen i pošto patnja suštinski pripada životu. Ali taj je čin, i pored toga, remek-delo maje, kao najočigledniji izraz protivrečnosti volje za život sa samom sobom. "

    Шопенхауер
  8. oziman (avatar)
    Da li covek koji vise ne zeli da zivi pa ne uzima hranu i vodu takodje "silovito potvrdjuje volju" ? Ne spada li poricanje bioloskih nagona u poricanje volje?
    U tom slucaju ne mozemo sve nacine samoubistva svrstati u istu kategoriju zar ne?
    Није битан начин извршења већ мотив. Самоубица жели и воли живот само није задовољан како се те његове жеље остварују па се зато самоубија.

    Док онај ко негира вољу не жели патње али ни ткз. "задовољства" живота.

    И он се не самоубија јер зна да то није решење.
  9. oziman (avatar)
    Ako ne zeli hranu onda ne zeli zadovoljstva zivota. On se ne samoubija vec se ne protivi bioloskim procesima koji nastoje da ga razloze.
    Ne bi se protivio da ga neko prikaci na aparate, na infuziju, ali ni to ne zeli. Jednosatvno nece vise da konzumira hranu kao jedan o oblika zadovoljstva zivota.
    Nije li to ultimativna askeza? Ustvari da li se uopste moze reci da se tu radi o samoubistvu?
    Гладовање није изузетак. Многи су гладовали до смрти зарад безвезних мотива. У тој ситуацији једноставно наилази мотив који је толико јак да побеђује мотив воље за животом.
    Јер човек заправо нема слободу воље да подигне мали прст а камоли да се самоубије .

    Isto tako pogresno mnogi misle da cim u ruci drze napunjen pistolj njime mogu i da se ustrele. Ono najmanje sto je za to potrebno jeste mehanicko sredstvo za izvodenje, a glavna stvar je neki nadasve jak i zbog toga redak motiv koji ima ogromnu snagu, koja je pak neophodna da nadvlada uzivanje u zivotu, ili, tacnije, strah od smrti; tek nakon sto je takav motiv nastupio, on zaista moze da se ustreli, a i mora, jer inace znaci da je neki jaci protivmotiv, kada je takav uopste moguc, sprecio taj cin.

    Шопенхауер
    Негација воље није ствар мотива. Она је изван узрока и последице. Шопенхауер је то сврстао у дело "милости" као нешто што је изван начела разлога, изван узрока и последице.

    Uopste uzev, negiranje volje nikako ne proistice iz patnje sa nuznoscu sa kojom posledica proistice iz uzroka vec volja ostaje slobodna. Jer to je jedina tacka u kojoj se sloboda volje neposredno manifestuje.

    Sopenhauer
    Негација воље је заправо једини случај где се наша апсолутна ителигибилна слобода показује у појави. А самим тим такав догађај је трансцендентан и филозофи пред тиме мало тога могу рећи, јер се пред ултимативном аскезом , негацијом воље, филозофи срећу са појавом далеко изван нечега што би се могло досегнути и објашњавати сазнањем.

    Шопенхауер је издвојио случајеве изгладњивања као назовимо "посебна врста самоубиства".

    Izgleda da se od obicnog samoubistva potpuno razlikuje izvesna posebna vrsta samoubistva, koja mozda do sada jos nije bila dovoljno konstatovana. Rec je o dobrovoljno prihvacenoj smrti od gladi kod askeze najviseg stupnja. Ta pojava je uvek bivala propracena od tusta i tma religioznog sanjarstva, pa i praznoverica, pa je zato tesko ispitati je. No izgleda da potpuna negacija volje moze da se razvije do tog stepena da nestane cak i ono volje sto je potrebno za odrzanje vegetativnih funkcija tela. Ali daleko od toga da bi ta vrsta samoubistva nastala pod uticajem volje za zivot, moze se reci da takav potpuno religiozni asketa samo zato prestaje da zivi sto je sasvim prestao hteti. U ovom slucaju je nezamisliva ma kakva druga smrt sem smrti od gladi (manje ako neki drugi nacin ne proistice iz takve praznoverice), jer bi namera da se skrati patnja vec pretpostavljala izvestan stupanj afirmacije volje. Dogme, koje ispunjavaju um takvog isposnika, stvaraju kod njega iluziju da mu je neko vise bice preporucilo post i gladovanje, na koje ga navodi, u stvari, njegova duboka sklonost.

    Sopenhаuer
    Али сам признаје да :

    Izmedјu te dobrovoljne smrti koja prоisticе od krajnjeg asketizma i obicne dobrovoljne smrti iz ocajanja, postoje cesto mnogi prelazni stepeni i mesavine, koje je tesko objasniti, ali srce Ijudsko ima dubina, tmina i komplikovanosti koje je neobicno tesko rasvetliti i protumaciti.

    Sopenhauer
    Ažurirano 24.03.2015. u 14:32, autor: oziman
  10. oziman (avatar)
    Citat Original postavio rabindrant123 Pogledaj poruku
    Nasuprot nekih budalastih primedbi, isticem da poricanje voije za zivotom nikako ne znaci unistenje supstancije, vec samo cist akt ne-htenja. To znaci da one sto smo ranije hteli vise necemo. Posto ovu sustinu, volju, stvar po sebi, znamo samo na osnovu cina htenja, onda nismo u moci da kazemo ili shvatimo sta je to sto posle ovog cina ukidanja i dalje postoji i deluje.

    Шопенхауер
    Sopenhauer kaze da je negacija volje promena metafizicke a ne individualne volje. Kako kada mi nemamo "pristup" metafizickoj volji?
    Немамо приступ сазнањем. Да је сaзнање сва наша суштина занавек би били затворени за ствар по себи. Међутим, ми смо та ствар по себи. Тако да, иако је она заклоњена формама сазнања: простором, временом и каузалитетом, Другим моћима духа наслућујемо ту егзистенцију изван појаве.

    Posavsi spolja nikako ne mozemo dospeti do sustine stvari. Uzalud nam je trazenja, na tom putu dobicemo samo slike i imena. Bicemo kao neko ko bi obilazio oko zamka trazeci ulaz u njega, i ne nalazeci ga, da vreme prodje, skicirao fasade.
    U stvari, kada bi istrazivac bio samo cisto spoznajuci subjekt (andeoska glava sa krilima a bez tela) i nista vise, on onda nikada ne bi mogao pronaci znacenje sveta koji mu stoji nasuprot kao predstava,,ili pak kao prelaz od nje kao predstave spoznajuceg subjekta, na ono sto svet osim toga jos moze biti.

    Međutim, stvari ne stoje tako; štaviše, subjektu saznanja, koji se pojavljuje kao jedinka, dato je rešenje zagonetke, i to u reči volja.

    Sopenahuer
    Дакле, не можемо рећи да нам је метафизичка воља потпуно недоступна јер осим сазнања постоји и интуиција. А уз помоћ ње можемо добити барем слутњу егзистенције коју нам интелект са својим формама простора, времена и каузалитета заклања.

    Та егзистенција метафизичке воље је слободна. Сушта слобода, и одатле потиче осећај слободе и одговорности који имамо упркос апсолутне нужности којом делујемо у појавном свету покретани мотивима.

    Тај осећај слободе је одраз метафизичке воље. Наше сопствене воље.

    Ta istina koja je vrlo opora i koja svakom coveku mora biti ako ne stravicna a ono navesti ga na razmisljanje glasi "Svet je moja volja".

    Шопенхауер
  11. oziman (avatar)
    Све што познајемо јесте објективација метафизичке суштине која хоће. Дакле објективација воље.
    Сада, негација воље мења ту суштину тако да она неће. Тј. тако да оно што је било воља престаје то да буде.

    Шта тада бива нама као сазнајним индивидуама је потпуно непојмљиво, јер све што познајемо, простор,време каузалитет припада суштини која хоће, која је воља, а не суштини која неће и самим тим воља није.

    Potvrdjivanje i poricanje volje za zivot jeste cisto hteti ili nehteti
    Subjekt jednog i drugog cina jeste jedan te isti, pa se, prema
    tome, ne ponistava ni prvim ni drugim cinom. Njegovo hteti i nehteti
    ispoljava se u ovom culno opazljivom svetu, koji zbog toga jeste
    pojava stvari po sebi. Medjutim, nehteti nam ne ukazuje ni na jednu
    drugu pojavu osim na svoje pokazivanje i to samo u individuumu
    koji prvobitno pripada pojavljivanju onog hteti. Stoga, sve dok individuum
    postoji, vidimo nehteti koje se bori sa hteti. Ako individuum
    dozivi kraj, to jest - ako nehteti odnese pobedu nad njim, onda je to
    cisto obnarodovanje tog nehteti a o ovome mozemo reci samo to da njegova pojava ne moze biti hteti,
    ali ne znamo da Ii se ona uopste pojavljuje, tj. da Ii zadrzava drugostepeno bice za intelekt koga je prvo moralo da stvori; a posto intelekt poznajemo samo kao organ volje u njenom potvrdivanju,(u hteti) ne
    vidimo zasto, posle ukidanja tog potvrdjivanja, ona mora da stvara
    intelekt. Mi o subjektu tog cina nismo u stanju nista da kazemo, jer
    ga pozitivno saznajemo samo u suprotnom cinu, u hteti, kao stvar
    po sebi njegovog pojavnog sveta.

    Sopenhauer
    Шта тада после негације воље бива знању је потпуно непојмљиво. Оно што знамо јесте да то не познаје простор, време, каузалитет, једно или мноштво . Самим тим је то другачије од свега што познајемо.