Kant - Sintetički sudovi a priori - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Kant - Sintetički sudovi a priori

Oceni ovaj blog
Pre Kanta niko nije primetio da ljudi mogu da prosiruju svoje znanje nezavisno od svakog spoljasnjeg iskustva, znaci a priori. Mislilo se da ako zelimo prosiriti svoje znanje, moramo pribeci empirijskom iskustvu i uz pomoc opazanja saznati nesto novo.Jedino na taj nacin, mislilo se, mozemo prosiriti svoje znanje.
Kant je primetio da to nije tacno. Da postoje sudovi za ciju proveru isitinitosti nije potrebno izaci izvan svoje sopstvene svesti. Ovo je bilo neverovatno otkrice koje je stvorilo Kantovu Kritiku cistog uma .
Pokusacu da to otkrice ovde prenesem i svako ce uvideti koliko je mocno.

Uzecemo jedan primer sintetickog suda a priori:

Sud glasi : "Pravougaoni ravnokraki trougao nije moguc."
Ovaj trougao je pravougli ali nije jednakostranican


Ovaj je jednakostranican ali nije pravougli.
Dakle pitanje na koje trebamo dati odgovor jeste da li je sud koji glasi:
"Jednakostranican pravougli trougao nije moguc." istinit ili neistinit ?
Istinitost ovog suda mozemo proveriti samo na dva nacina:

1) analizom pojmova sadrzanih u njemu (ili nalazenjem ili nenalazenjem protivurecnosti) tj analiticki.

2) Proverom uz pomoc empiriskog iskustva znaci sinteticki.

Ako analiziramo pojmove sadrzane u gornjem sudu videcemo da predikati "ravnokrak" i "pravougaoni" ne protivurece jedan drugom niti ukidaju subjekat suda "trougao". Trougao nije nesaglasan ni sa pojmom "ravnokraki" ni sa pojmom "pravougaon".
Znaci analitickom metodom ne mozemo u sudu " "Pravougaoni ravnokraki trougao nije moguc." naci nikakvu nemogucnost niti protivurecnost.
Medjutim ako primenimo sinteticku metodu i pokusamo empirijski da konstruisemo takav trougao, videcemo da je to nemoguce. I ta nemogucnost bice time APODIKTICKI (neosporno) dokazana. Necemo reci. U ovom pokusaju nismo uspeli da napravimo pravougaoni ravnokraki trougao , ali mozda cemu sutra moci. NE .. VEC TAKAV TROUGAO NIKADA i nijedan covek nece napraviti. ZNACI istinitost gornjeg suda je NEOSPORNA ..APODIKTICNA.

Veliko Kantovo otkrice je sto je on prvi posle hiljada godina istorije covecanstva primetio da za sinteticku proveru takve jedne nemogucnosti ne moramo izaci izvan svog uma i recimo uzeti testeru i uz pomoc letvica pokusati iskovati takav trougao i videti da je to nemoguce.

Ne ! Vec je dovoljno da na mentalnom platnu pokusamo konstrukciju toga-imaginacijom. i uverimo se u nemogucnost.

Time smo prosirili svoje znanje a da nismo upotrebili spoljasnje iskustvo, ali to nismo uradili analiticki vec smo sinteticki opazili konstrukcijom na mentalnom platnu (uz pomoc imaginacije) tj uz pomoc onoga sto je Kant nazvao CISTA CULNOST. Znaci opazanjem apriori.....SINTETICKI A PRIORI.

Veoma vazno u razumevanju ovoga jeste znati staru podelu saznanja u filozofiji. Ono se moze podeliti na dva elementa:

1) Sadrzinu (odnosno materiju).

2 ) Oblik ili formu (odnosno celokupnost ODNOSA koji se postavljaju izmedju elemenata sadrzine.)

Mora se jasno shvatiti da se apriorna saznanja
ticu samo ODNOSA u jednom saznanju, NE I MATERIJE saznanja.
Dakle kada zamisljamo jedan trougao ,svu sadrzinu smo izvukli iz spoljasnjeg opazanja, ali kada uredjujemo tu sadrzinu, mi se bavimo odnosima, pravilima uredjenja ,i pri tome saznajemo nova pravila ,i prosirujemo stara, a da pri tome ne napustamo imanentu oblast sopstvene svesti.
Sta drugo zakljuciti iz ovoga nego da su pravila kojima uredjujemo spoljasnje opazaje izmedju sebe ,ustvari pravila funkcionisanja samog razuma, a kao sto smo videli, te apriori saznatljive forme uredjenja ticu se prostora i vremena.
Ovde smo znaci pravila prostora i vremena iz spoljanjeg sveta doveli u imanentnu oblast sopstvene svesti , i uz Berklijevo otkrice korelativnosti subjekta i objekta, podela stvarnosti na pojavu i stvar po sebi, usledila je kao veliki Kopernikanski obrt u filozofiji.

DIJALOG

Pokusacu objasniti sta su sinteticki sudovi a priori u formi izmisljenog dijaloga:

da li je tacno da macka ima 28 zuba ?
Da bih ti odgovorio moram razmisliti. Moj pojam "macka" sadrzi u sebi atribute: zivotinja, ima rep,, brkove, kucni ljubimac... a takodje zadrzi i pojam "zubi", sto znaci da zubi i macka ne protivurece jedno drugom . Ali medu njima nema i informacije da ona ima 28 zuba, Dakle ja ne znam da li je to tacno i da bih ti odgovorio moram potraziti macku, uloviti je i izbrojati joj zube, i tako cu prosiriti svoje znanje tj nadograditi pojam "macka" informacijom koliko ona ima zuba.

U redu. A da li je tacno da nije moguce napraviti jednakostranican pravougli trougao.
Da bih ti odgovorio moram opet razmisliti. Moj pojam "Trougao" sadrzi u sebi atribute: tri ugla, stranice,pravougli, tupi sto znaci da pravogli ili jednakostranican i pojam "trougao" ne protivurece jedno drugom ... ali iz ovoga ne mogu videti da je nemoguce napraviti jedankostranican pravougli trougao. Dakle ja ne znam da li je to tacno i da bih ti odgovorio moram pribeci opazanju, moram konstruisati trougao i videti da li je moguce ili ne. Na taj nacin cu prosiriti svoje znanje, tj nadograditi pojam "trougao" i informacijom o toj nemogucnosti.

Vidis li razliku izmedju ova dva primera.

1) U primeru macke moraces izaci napolje. Loviti macku i brojati joj zube.

2) Medjutim, u primeru trougla, ne moras nista od toga raditi. Dovoljno je da u masti, imaginacijom pokusas da iskonstruises takav trougao i definitivno (apodikticki) se uveris u nemogucnost i time saznas nesto sto do tada nisi znao, a da pri tome nisi napustio oblast sopstvene svesti. Sve si to uradio nezavisno od opazanja spoljasnjeg sveta.

Sta to kazuje?
Sta drugo nego da su pravila koja se ticu geometrije , samim tim i prostora, zapravo pravila po kojima funkcionise nas sopstveni razum I da su ta pravila zapravo njegova gradja i uslov svakog moguceg iskustva. A ta pravila mozemo saznati nezavisno od spoljasnjeg sveta , obicnom imaginacijom...znaci a priori.

Jos... cinjenica je da do tih saznanja dolazimo opazanjem, ali unutrasnjim opazanjem uz pomocu onoga sto zovemo "cista culnost", znaci sinteticki... a ipak a priori.
Odatle ....Sinteticki sudovi a priori.


RAM
Imajuci ove istine na umu pojasnjene na ovaj nacin mozemo upotrebiti jednu analogiju koja neverovatno zadire u samu sustinu naseg opazanja, a samim tim i u sustinu tkz. realnog sveta.

Sve sto je postalo opazaj moralo je uci u one apriorne forme ciste culnosti ili pravila prostora.
Te forme su osecaj. Mi osecamo da nesto geometrijski nije moguce i taj rad se neprestano vrsi dok se krecemo kroz empiriski svet.

Mi smo tada slicni coveku koji posmatara svet oko sebe kroz jedan ram:



Ram je ovde upravo taj apriorni osecaj ciste culnosti ili pravila prostora.

Izvan tog rama jeste transcendnenti svet stvari po sebi.

Ali ovde mozemo primetiti da u okvir rama moze uci samo ono sto je velicine rama. Tako da ce u taj ram uci ono sto se moze uklopiti u njega, ali nece uci beskonacno mnogo slika koje se u njegove forme ne mogu uklopiti. Kada god uperimo svoje saznanje na nesto, uperili smo na to jedan ram i apriorne forme prostora. Sve sto ne moze uci u te forme ..sto se ne moze izraziti prostorom ostace izvan mogucnosti saznanja.

Tako da od zivota mi mozemo videti samo tela jukstapozicionirana u prostoru poput nekih geometriskih figura.
Od pojmova koji u sebi obuhvataju hiljade opazaja u potenciji takodje cemo videti samo poredjanost u prostoru poput kvadrata i trouglova.

Moramo shvatiti da forme intelekta cija je sustina prostor i njegova pravila, ne mogu obuhvatiti zivot, kretanje, trajanje i volju.
Na taj nacin mozemo se ratosiljati tog rama i potraziti pravu sustinu izvan aprorinih formi itnelekta ili spustiti ruke i pogledati prirodu na onoj slici bez ikakvog rama...kvadrata i trouglova.

Додатак:
Оно што је кључан детаљ у разумевању те Кантове трансценденталне естетике јесте аподиктичност коју придајемо свим таквим априорним судовима који се тичу простора.
Рецимо. Једнакостраничан правоугли троугао у равни јесте синтетички суд априори који има апсолутно аподиктичко важење. Ми не кажемо да смо приметили да такав троугао у спољашњем свету не постоји, али можда ће некада постојати или негде постоји. НЕ! Ми знамо апсолутно сигурно .да такав троугао никада неће постојати, нити негде постоји, нити је постојао. Ми смо у то апсолутно сигурни?
Поставља се питање зашто? Одакле нам таква сигуруност.
Одатле што је то производ наше моћи сазнавања и ничега другог. А своју свест познајемо да можемо рећи шта она може а шта не да произведе. Тако једнакостраничан троугао у равни наша моћ претстављања ,тј разум, не може да креира и зато смо сигурни да тако нечег нигде у ткз. реалном спољашњем свету нема , нити је било, нити ће бити.
А говоримо о самој основи тог света простору који је заправо функција нашег сопственог духа.

Pošalji "Kant - Sintetički sudovi a priori" na Facebook Pošalji "Kant - Sintetički sudovi a priori" na Google Pošalji "Kant - Sintetički sudovi a priori" na My Yahoo! Pošalji "Kant - Sintetički sudovi a priori" na Live Pošalji "Kant - Sintetički sudovi a priori" na MySpace Pošalji "Kant - Sintetički sudovi a priori" na Twitter Pošalji "Kant - Sintetički sudovi a priori" na Digg Pošalji "Kant - Sintetički sudovi a priori" na del.icio.us

Ažurirano 11.12.2015. u 12:55, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. sofija06 (avatar)
    Oziman, blog ti je super. Samo nastavi da pises.
    Pozdrav od Sofije.
  2. oziman (avatar)
    Buletdoger
    Moja primedba je samo da iako proshirenje znanja ne zavisi od iskustva , sam izvor osnovnog znanja jeste vezan za iskustvo.
    Zato i imamo podelu na pojavu i stvar po sebi, a ne samo pojavu. Imamo nesto sto potice iz nase sopstvene svesti i imamo nesto sto sticemo, da tako kazemo od "spolja" ili aposteriori. Opazaj ili bilo koje konkretno iskustvo sadrzi oboje. Kada razmisljamo recimo o nemogucnosti jednakostranicnog pravouglog trougla, nije materija tog trougla saznata aprirori, vec njegova forma, odnosi linija u prostoru koji i cine sustinu tog trougla.Te odnose mozemo saznati nezavisno od svakog iskustva a koji ce vaziti apodikticki ili aposlutno za svako buduce moguce iskustvo.
    Da smo do tih pravila dosli empiriski, ta apsolutnost ne bi postojala. Ili mogli bismo reci da takav trougao nije moguc danas, ali bice moguc sutra...ali ne! Apriori sticemo znanje da takav trougao apsolutno nije moguc nikada. Zasto?
    Zato sto su ta pravila o odnosima u prostoru gradja samog naseg razuma i sve sto saznajemo mora proci kroz tu gradju i tog smo svesni. To pokazuje apriornost prostora kao forme opazanja razuma.
    Znaci ODNOSI U PROSTORU (sto i cini sustinu prostora) saznajemo apriori.. prostor je u nasoj svesti. Ono sto je "spolja", jeste delovanje ..koje deluje i koje dozivljavamo opet kroz poptuno subjektvine osecaje boje, mirisa, ukusa, dodira.
    Znaci. ako nekoj materiji oduzmemo odnose u prostoru samim tim i sam prostor, takodje, mu oduzmemo i osecaje koji su prozivodi svesti ...ono sto ostaje jeste DELOVANJE samo.. ili volja.
    A to ne lici na "realan" svet koji opazamo oko sebe.
  3. 123loncar (avatar)
    ... celu stvar baziraš i dokazuješ na osnovu nauka koje je čovek proizveo / osmislio / rodio / stvorio ...
    ..odmah da kažem da model iskustvenogučenja , čovek je prevazišao i pre helenaca ..indoevropljani su matematiku ( što podrazumeva i geometriju ) imali u prste dok su heleni bili u rodopskom uređenju ( njih namerno pominjem / helene / jer su oni rodonačelnici zapadne civilizacije ... računali su zapreminu lopte i da ne pričam šta još .. arheologija o tome bolje govori i svedoči ( ja se samo pozivam na to ) ...dakle , iskustveni sistem spoznaje nestaje sa uvoiđenjem tehnicizma ( čiji su rodonačelnici sve naučne discipline ) i započinjanja zlatnog doba čovečanstva .. ono počinje sa prvim viškovima proizvedene hrane ( zapamtite : proizvedene ) ; što omogućava da desetina hrani jednog mislioca ( danas ga prost svet zove pametnjaković dokoličar -- a kad je gusto zovu ga ) ... dakle , od tad čovek civilizacijski kreće putem intelektualne spoznaje ....
    ...neznam zašto čovek kaže da je geometrija prirodna nauka ( od tačke do geometriskih tela nigde u prirodi ni traga takvim stvarima -- čak i građevinarstvo i ostale graditeljske delatnosti ne koriste čiste i geometriske precizna tela u svojim delima ) , kad je ona čisto njegovo delo ( kao i sve u nauci ) , kojim nastoji da spozna sebe i svet u kome postoji ...

    ... od gilgameša pa naovamo , sve je veći broj ljudi koji intelektualnim aktivnostima spoznaje mnoge objektivne istine .. gotovo da nema ni jednog dostignuća / otkrića u nauci , koje svoju formulaciju nije steklo intelektualnim sagledavanjem čoveka ( neki kažu imao je ideju ; neki otkrovenje ; neki intelektualni kontakt treće vrste ...... i tako to ) a nakon toga bilo egzaktnim naučnim metodama proveravano / dokazivano / osporavano ....
    .. uostalom tako se i projektuju tehnički objekti ili bilo šta ( par genijalaca zamisli stvar i dizajnira je ... posle naprave tim i počnu da projektuju zamišljeno naučnim znanjima ---- usput redefinišu dizajn ... posle od projektovanog naprave model / prototip / eksperimentalni uzorak ... posle sagledavanja / funkcionalnih ispitivanja / i sl. radnji redizejniraju i reprojektuju konačnu stvar ...... i t. d. ) .. taj takozvani inžinjersko menađžerski postupak znali su ljudi još pre graditelja piramida .... ( o tome ti pričam svo vreme ; prvo intelektualna spoznaja , pa naučna provera , redefinisanje intelektualnog i naučnog -- korak po korak nova saznanja )...

    .. Kantova ; Dekartova i ostalih zasluga je što ovu ljudsku moć ( intelektualne spoznaje ) ponovo razotkrivaju čovečanstvu ( koje je religijskim dogmatama i vlastodržačkim despotima držano dalje od ove prirođene datosti i nasilno držano u takozvanom iskustvenom obrazovanju ) ... inače , taj proces započet je u helenizmom sa takozvanim dijalektičkim modelom misaonih istraživačko spoznajnim postupanjima ; ali je vlastodržačka sila sa religijom ova učenja iskorenila iz populacije i držala ih u svojim krugovima kao tajnu vladarsku ( jer tu se rađa znanje i njegova moć ) ...

    ....ovi primeri sa troglićima prevaziđeni su .... uzmi primere iz termodinamike --- moćna stvar ....
  4. oziman (avatar)
    ( o tome ti pričam svo vreme ; prvo intelektualna spoznaja , pa naučna provera
    Пошто нигде ниси споменуо синтетичке судове априори то могу разумети само тако да ниси уопште ни читао ову тему..или јеси читао али ниси разумео.

    Онда ево једно питање. Синтетички судови априори јесу могући или могуће је проширивати значење појмова тј. своје знање, независно од сваког спољашњег искуства.

    Ето једне интелктуалне спознаје која је учинила коперникански обрт у филозофији...па изволи провери је научним методима.

    Или боље одговори конкретно..да ли је могуће проширавти своје знање независно од сваког спољашњег искуства? Да или не? И којим научним експериметима си дошао до једног или другог одговора?

    пс. Можда ти чудно звучи али научни метод има своју уску област истраживања и не може се применити на овакава питања епистемологије која захтевају дубље увиде од посматрања емпиријског света и доношења закључака на темељу просте индукције.
  5. 123loncar (avatar)
    ... nebih da se stobom nadgornjavam u poznavanju istorije filosofije ...svaka čast tebi ...
    no , zar ti tvoji ljubljeni velikani koje obožavaš da citiraš ( a bome i da oponašaš ) ne rekoše nekako ovako :
    svaka istina je prepuna starih i novih zabluda ;stoga nam mudrost nalaže da stare zblude utvrdimo kao lažne istine ... neću da kažem da filosofija objektivne istine od toga polazi , no ti koji se stalno pozivaš na njih utvrdi šta je u ovoj raspravi ( koja nije dostojna tvoje mudrosti - kako reče ona G-đa ) veća lažna istina ...
  6. oziman (avatar)
    "Nije moguće konstruisati trougao jednakih strana s pravim uglovima u ravni".

    Ово је пример једног синтетичког суда априори до кога можемо доћи независно од сваког спољашњег искуства, а ипак синтетички или опажањем. Само што је то опажање "унутрашње" уз помоћ онога што је Кант звао "чиста чулност". Чиста чулност је моћ имагинације ..банално речено нешто као унутрашње платно на коме имагинирамо геометријске фигуре комбинујући их и на тај начин откривајући правила геометрије потпуно независно од спољњег света. Али обрати пажњу.... оно веома важно код тих судова, јесте њихова аподиктичност тј. апсолутна истинитост која нам омогућује не да кажемо само на пример...једнакостраничан правоугли троугао у равни није могућ данас, али ће можда бити могућ сутра! Не. такав троугао није могућ данас , ни сутра, ни за вјеки вјекова; ни овде ни на рубовима свемира. И у то смо апсолутно сигурни иако смо до тог суда дошли априрои имагницијом, без икаквог иускуства спољњег света а СА ВАЖЕЊЕМ ЗА ЦЕО ТАЈ СПОЉЊИ СВЕТ.

    Ово показује да су правила простора иманента свести ..да су она његова грађа и услов сваког опажања које мора бити прожено том грађом.
  7. 123loncar (avatar)
    ...ta Kantova priča je za malu decu danas ... ludak u svojoj glavi može da projektuje nov kosmos i niko da nema pristum tom svetu , zato što je ludak zanemeo ...dali postoji taj svet posle njega ... dali će postojati uopšte saznajni pravougli trougao kad nestane ljudi ...ili dali su postojali trouglovi pre ljudi .... čoveče , danas i budale znaju da čovek jedino u toj geometriji može sresti nepromenljive istine ( toj misaonoj / intelektualnoj ) ; a to samo zato što je ona tvorevina njegovog uma ....čovekovog uma..

    ...ova Kantova i njemu sličnih mislilaca razmišljanja , dobra su bila u svoje vreme da oslobode čoveka iz panđže iskustvenog obrazovnog sistema koji je sprovodila crkva i despodija nad ljudima .. iskustveni obrazovni sistem proizvodio je biološke univerzalne radne mašine sa određenim funkcionalnim delatnim programom ....
    ..dakle , oni se suprostavljaju dresuri čoveka , tvrdeći da su njegova intelegencija i njegove intelektualne moći spoznaje prirođene neotuđive datosti ( seti se primera sokrata kad dokazuje da rob zna i ono što nije nikad učio i nemože direktno da odgovori na pitanje , ali ako mi se dijalektičkim metodom postavljaju ispravna pitanja on će otkriti znanje --- jer poseduje prirođene moći kao datosti ) ...

    ...dakle , naše prirođene moći ne mogu da sude o onome što je tvorilo sve pre nas i posle nas .... teško da mogu da dokuče i same sebe ... tako da ovaj primer nije dokaz da možeš da izvlačiš zaključke o životu posle života ....

    ....naročito ne možeš za jednu staru zabludu staru koliko i čovek ; zamotanu u lepe retoričke pojmove, da tvrdiš da si otkrio novu zabludu .... odnosno da si od stare velike lažne istine došao do nejasno formulisane nove istine....
    Ažurirano 26.05.2011. u 10:23, autor: 123loncar
  8. oziman (avatar)
    .dakle , naše prirođene moći ne mogu da sude o onome što je tvorilo sve pre nas i posle nas .... teško da mogu da dokuče i same sebe ... tako da ovaj primer nije dokaz da možeš da izvlačiš zaključke o životu posle života ....
    Итекако јесте доказ. Из овог знања које је Кант открио а које је толико "познато" и за малу децу , да ни теби није било јасно док ниси прочитао овај блог...а није ти изгледа јасно ни после тога.

    Из открића правила која се тичу простора ,а која су иманентна, која су форме самог сазнавања, Кант је дошао до поделе на појаву и ствар о себи. Наравно, то није довољно јер остаје примедба да иако су правила простора иманентна , субјективна; иако слика спољашњег света постоји само у свести, то не показује зашто и оригиналан свет изван свести не би био као та слика на начин предмета и његовог одраза у огледалу.

    Да би Кант на то одговорио извео је своје антиномије. Међутим, није успео. Антиномије су обични софизими. Тако да ако се држиш само Канта, питање идеалности света остаје отворено. Али, ако у ту причу убациш Барклијеву философију, ону исту од које је Кант покушавао да се огради и тиме свом систему извукао најчвршћи темељ.... ствари су сасвим другачије а идеализам постаје потпуна истина.
    Ažurirano 26.05.2011. u 10:53, autor: oziman
  9. 123loncar (avatar)
    ,,svaka čast idealizmu i subjektivizmu -- naravno tebi i maloj deci koja natrčavaju na autobus i dovoljno je da majke njihove u svojoj svesti nemaju tu sliku , pa stvarno ništa se i nije desilo ...veaćam se svetu u kome je sve realno i stvarno --- u kome je život život a nije u svesti slika života ... Pozdrav !
  10. oziman (avatar)
    Бројање и математика уопште јесте она функција духа најближа појавном просторном свету а најдаље од правог света ствари по себи. Бројање је заправо простор у апстракцији, јер можеш бројати само нешто у простору. Као такво, оно ме подсетило на велико Кантово откриће априорности простора тј. да је простор функција наше моћи сазнања.
    Ради се о знању које спада у још један велики увид у филозофији. Он идеалитету света прилази са сасвим друге стране .

    Сва правила простора која чине геометрију и аритметику можемо извести априори што значи пре сваког спољашњег искуства. То значи да су та правила део наше моћи сазанања и да уз помоћ њих разум креирра слике спољашњег објективног света. Не тако што сазнаје простор већ тако што простор носи већ у себи као форму своје моћи сазнања и уз помоћ које креира слике које постоје само у свести.

    Оно што је кључан детаљ у разумевањеу те Кантове трансценденталне естетике јесте аподиктичност коју придајемо свим таквим априорним судовима који се тичу простора.
    Рецимо. Једнакостраничан правоугли троугао у равни јесте синтетички суд априори који има апсолутно аподиктичко важење. Ми не кажемо да како смо приметили такав троугао у спољашњем свету не постоји, али можда ће некада постојати или негде постоји. НЕ! Ми знамо апсолутно сигурно ...да такав троугао никада неће постојати нити негде постоји..нити је постојао. Ми смо у то сигуруни? Поставља се питање зашто? Одакле нам таква сигруност. ЗАТО ШТО ЈЕ ТАКАВ ТРОУГАО производ наше моћи сазнвања и ничега другог. А своју свест познајемо да би рекли шта она може а шта не да произведе. Тако једнакостраничан троугао у равни наша моћ претстављања .тј разум не може да креира и зато смо сигурни да тако нечег нигде у ткз. реланом спољашњем свету нема , нити је било нити ће бити.

    А говоримо заправо о самој основи тог света....простОру који је заправо функција нашег сопственог духа.
  11. 123loncar (avatar)
    " ...да такав троугао никада неће постојати нити негде постоји..нити је постојао... "
    ...напокон ... и шта сад ?
  12. oziman (avatar)
    Citat Original postavio 123loncar
    " ...да такав троугао никада неће постојати нити негде постоји..нити је постојао... "
    ...напокон ... и шта сад ?
    Шта сад? Сада се требаш замислити над тиме да сама супстанција свега што познајеш. целог спољашњег света..тј простор, јесте функција твоје моћи сазнања и постоји само као таква. Као форма сазнања априори.

    Под наводницима "напољу" ( јер и напоље и унутра претпостaвља простор), егзистира ткз. "ствар по себи". Која је нешто суштински другачије од свега што познајемо.
  13. 123loncar (avatar)
    ..pa zar nije jednostavnije da kažem : da ništa neznam , te da jedino to znam ---te da sam zbog toga mudar kako tvrdi proročanstvo ...
  14. oziman (avatar)
    Citat Original postavio kreptoman Pogledaj poruku
    pa naravno. Ali je pitanje da li je do matematičkog obrasca moguće doći bez iskustva?
    To je ovo što drvi Oziman, a što je Kant drvio, da su prostor i vreme apriorne forme saznanja i da sve što je vezano za njih (tipa geometrija) može da se saznaje bez ikakvog iskustva.
    Ja nešto ne verujem u to
    А ко је то од тебе тражио да верујеш или не верујеш? Није ти ово ствар вере него знања. Уместо што покушаваш да верујеш боље укључи мозак.

    Ozi kaže crtaš po mentalnom platnu...Ali i ti oblici koje crtaš u glavi, video si ih ranije...Liniju si video, tačku si video, čak i ti termini koje koristiš, neko te je naučio šta znače...Teško da bi ijedan sud mogao doneti bez iskustva...
    Постоје само два начина на које можемо проширити своја сазнања. То је аналитички начин и синтетички ..нема трећег. Аналитички значи анализом појмова које већ поседујемо тј њиховим рачлањивањем. На пример: суд који гласи " Злато је жуте боје" јесте један аналитичан суд јер он не додаје нашем знању ништа више него што смо већ знали тј. мислили у појму "злато" . Овим судом смо само то нагласили.

    Међутим, синтетички судови додају нешто ново појму који поседујемо. Рецимо "Злато се топи на толико и толико степени". Ако мој појам "злато" не садржи тај податак, ма колико га анализирао не могу доћи до тог одговора. Значи, морам прибећи овом другом методу. Или спољашњем искуству...синтетички. Тако што ћу набавити комад злата , загрејати га и забележити на којој се темепретури топи.. Тако ћу појму злато, који већ поседујем, додати један предикат који нисам већ мислио у истом. Тиме сам дакле проширио значење појма "злато".

    То је разлика између аналитичких и синтетичиких судова.

    Оно што је Кант открио јесте да постоје појмови којима можемо проширивати значење, тј надограђивати своје знање синтетички а ипак а приори или независно од спољашањег искустува.На пример: такав суд је овај: "Најкраћи пут између две тачке у равни јесте права линија".

    Нико не спори да у свести већ поседујемо појмове "линија","тачка", као и раван. Али анализом тих појмова нећемо доћи до закључка да ли је горњи суд тачан или не. Тај податак не налази се већ у тим појмовима које поседујемо да бисмо аналитички дошли до тог суда.Или сазнали нешто што већ знамо.
    Појам линија рецимо...не садржи у себи никакве величине, па самим тим ни оно "НАЈКРАЋИ". не можемо извести из њега.Исто је је и са појмом тачка и раван. Па одакале онда тај атрибут "најкраћи пут између две тачке у равни јесте права линија?

    Као што видиш иако смо видели и линију, и раван и тачку. Анализом истих појмова не можемо доћи до горњег суда. ЗНАЧИ МОРАМО ПРИБЕЋИ СПОЉАШЊЕМ ИСКУСТВУ. Или ређати те линије и тачке.

    Међтуим ту долазимо до битног. Јер то спољашње исксутво којим ћемо се уверити у истинитост суда да је најкраће растојање између две тачке у равни права линија, не мора бити емпиријско. Тј. не морамо исећи макзама линије и цртати тачке на папиру да бисмо се у то уверили. Довољно је да имагницијом комбинујемо те линије и тачке и апослутно се уверимо у истинитост. И то не на начин да ћемо рећи: "Ево данас је најкраћи пут између две тачке у равни права линија а сутра можда неће бити." Не! Ми апсолутно знамо, да УВЕК.. апсолутно увек тај суд биће истинит!

    Примећујеш ли да овде тврдимо да ће нешто до чега смо дошли независно од спољашњег искуства апсолутно важити за свако будуће спољашње искуство са којим се сретнемо?

    Ово покаузје да су та правила заправо правила наше моћи опажања а не атрибути спољашњег света. ТАКО ДА знамо да рецимо кроз двоглед са обојеним стаклима ,све што ћемо гледати бити обојено. Одатле нам таква сигурност у истинитост онога до чега долазимо синтетички а опет априори.