Kvalitativna množina - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Kvalitativna množina

Oceni ovaj blog
Na ovoj temi pokusacu da svima ukazem na nesto sto je veoma zivo u nama , nesto svojevrsno i svima nama veoma blisko, ali koje i ne primecujemo dok nam se ne ukaze na njega. Radi se o tkz. Kvalitativnoj mnoznini.

Postoje dve vrste mnozine.

1) Jedna mnozina je uobicajena i ona se sastoji iz skupa predmeta poredjanih u prostoru jedan do drugog. Svako kada cuje rec mnozina .. misli na ovo.

2) Medjutim postoji jos jedna mnozina koja je itekako realna i bliska ali dok se ne ukaze na nju ona je i vecini ljudi nepoznata niti su ikada na nju svesno obratili paznju .

Ta mnozina jeste ono sto je Bergson nazvao "Kvalitativna mnozina".
Ona nema nikakve veze sa prostorom vec je ona ,iako je mnostvo, opet to nije na nacin objekata poredjanih jukstapozicijom jedni do drugih u prostoru.
Onaj ko ovo cuje verovatno je zbunjen. Kako moze nesto biti mnozina a da to nije skup jedinica ? Upravo je u tome snaga ovog filozofskog otkrica jer tako nesto postoji , to je nasa osnova, nas zivot, nase trajanje.
Ali da ne bih vise obilazio ovoliko ... preci cu na stvar.
Dovoljno je da se pozovem na neposredno iskustvo ili da pozovem svakog da obrati paznju na svoj duh i nacin na koji on egzistira, jer to nije nacin jukstapozicije u prostoru, ali kao sto rekoh, to nije dovoljno, jer je ta nasa unutrasnja sustina prekrivena VELOM MAJE ili usla je u forme opazanja intelekta ili prostor. Zato cu pokusati da na istu ukazem primerima .

Kada slusamo neko muzicko delo da li u svesti imamo slike nota poredjanih jedne do druge ? Naravno da ne, vec imamo osecaj melodije. Celinu muzicke fraze koja je ,kao takva, upravo jedinstvo mnostva ali mnostva koje ne poznaje prostor , prostor je u njemu samo u potenciji, ali je itekako to svojevrsna mnozina, mnogo elemenata stopljenih u jedinstvo muzicke fraze ...u melodiju.
Ako obratimo paznju na dozviljaj melodije videcemo da je on sastavljen iz mnozine tonova ali ne na nacin uobicajene poredjanosti u prostoru vec neceg nezavisnog od prostora ... na nacin kvalitativne mnozine.
Ne bi li se moglo reći da note,ako se smenjuju, opažamo ipak jedne u drugima, i da je njihova celina uporediva s nekim živim bićem čiji se delovi, mada odvojeni, prožimaju samim delovanjem njihove solidarnosti? Dokazuje to ovaj primer: ako prekidamo takt insistirajući više no što treba na jednoj noti melodije, neće nas njena preterana dužina kao duzina upozoriti na gresku već kvalitativna promena time uneta u celinu muzlčke fraze. Bergson iz dela "Trajanje i slobdna volja"
Jos jedan dobar primer je sa otkucajima sata.

Dok pišem ove redove, obližnji časovnik izbija sate; ali, moje nepažljivo uho ga je čulo tek pošto se oglasilo nekoliko udara; nisam ih dakle, brojao. A ipak, dovoljan je jedan napor retrospektivne pažnje da bih sabrao četiri udara koja su već odzvonila i da bi ih pridodao onima koje slušam. Ako, povlačeći se u sebe, pomno promislim o onome što se desilo, primetiću da su prva četiri zvuka doprla do mog uha i čak uznemirila moju svest, ali da su se osećaji koje je izazvao svaki od njih utopili jedni u druge umesto da stanu jedan do drugog, te su tako celini podarili vlastiti oblik stvarajući od nje neku vrstu muzičke fraze.
"Kvalitatvna mnozina" je jedno veliko otkice u filozofiji koje je jedino Bergsonov genije mogao da pretvori u reci iako su ga mnogi filozofi imali u intuiciji.
Zivot je melodija. Melodija je ono sto egzistira u nasoj svesti, zato je Sopenhauer muziku nazvao odrazom metafizicke volje potpuno ravnopravnu sa idejama. Zato je Emil Sioran rekao da izvan intelekta svet po sebi ne moze da zamislii drugacije nego kao muziku.

Kvalitativna mnozina je u svemu , u razgovoru, zivot je ona,pojam je ona., mnostvo osecaja je to mnostvo... MNOZINA ali ne na nacin prostora vec na nacin melodije. Na nacin kvalitativne mnozine.

Dakle da zakljucimo da postoje dve vrste mnozine. .

1)Prva je mnozina jedinica poredjanih u prostoru.

2)Druga je svojevrsna ,a koje verovatno mnogi na ovom forumu nisu bili svesni do sada. To je kvalitativna mnozina.

Evo nekih Bergosnovih misli o temi:

Moze se, dakle, zamisliti neraščlanjena uzastopnost (sans distinction), kao uzajamno prožimanje, solidarnost, prisna organizacija elemenata od kojih se svaki, reprezentativan za celinu, od nje razlikuje i izdvaja samo za mišljenje sposobno da apstrahuje.
Postoje, naime, dva moguća poimanja trajanja jedno čisto od svakog mešanja drugo u koje se kradom upliće ideja prostora. Sasvim čisto trajanje je forma koju uzima uzastopnost naših stanja svesti kada se naše ja prepušta življenju, kada neće da razdvaja sadašnje od prethodnih stanja. Ono, radi toga, nema potrebe da se čitavo gubi u osećaju ili ideji koja prolazi, jer bi tada prestalo da traje. Ono nema potrebe ni da zaboravlja prethodna stanja: dovoljno je da, sećajući ih se, ta stanja prema sadašnjem stanju ne stavlja kao tačku naspram druge tačke, već da ih organizuje s njim, kao što se dešava kada se prisećamo nota neke melodije tako reći zajedno stopljenih.
Kvalitativna mnozina nije stvar culnosti

Ovo o cemu govorim nije stvar cula, vec svojevrsne neposredne cinjenice svesti do koje kada dodjemo ne mozemo je dalje analizirati jer tako nesto ne moze uci forme saznanja naseg intelekta.
Dakle nije culo sluha to kojim dolazimo do "kvalitativne mnozine" vec culom sluha dolazimo do jednog jedinog tona u jednom jedinom trenutku vremena. Taj ton je u tom trenutku odredjen, izdvojen od drugih, on je u sadasnjosti , takav, jedinstven, izdvojen iz celine muzicke fraze. Eto to je ono sto nam daje culo sluha.
Kvalitativna mnozina prevazilazi to. Ona se sastoji u medjusobnoj fuziji tog tona i svih poreteklih tonova i to na nacin mnostva svih tih tonova ali na nacin fuzije..znaci nezavistan od prostora.Mada ovo su samo reci. Melodija je ono sto nas moze pribliziti tome. Ton koji cujemo u sadasnjosti putem cula sluha jeste jedan jedini ...to nije melodija. Melodija je mnostvo i sadanjeg i proslih tonova ali mnostvo svoje vrste. Mnostvo koje nije prostor a eto ga u nasem duhu postoji kao neposredna cinjenica.

Kada isto ucenje primenjujemo na opazaje cula vida ili obojen svet oko nas, onda to mozemo uraditi tako sto cemo biti svesni da kada posmatramo neki objekat ono sto vidimo jeste jedno stanje u sadasnjosti , prosla stanja ne postoje u prostoru, vec samo u nasem secanju. E kada bivamo svesni tog objekta mi nismo svesni samo te jedne slike u sadasnjosti vec i proslih slika koje mogu zadirati daleko u proslost i davati smisao tom objektu koga gledamo. Ali sve te prosle slike nismo svesni kao poredjenosti jedne do druge u prostoru(nesto kao razmotan film) vec smo svesni svih njih na nacin fuzije nacin jednog svojevrsnog osecaja trajanja i volje ili kvalitativne mnozine. Upravo je to ono sto daje znacenje nasim recima i to je pravi sadrzaj nasih pojmova pa i sveta opazaja oko nas.

"Hipnotizer" koji sugerise

Sustina ovog sveta nisu objekti . Objekti nemaju odvojenu stvarnost od svesti i subjekta koji ih opaza ,sto najbolje pokazuje Barklijeva Korelativnost subjekta i objekta.
Ali postavlja se pitanje sta je sustina pojave ? Sta je stvar po sebi ?
Sta su objekti kada nisu pojava?

Odgovor koji nas moze pribliziti tome jeste: Kvalitativna mnozina u svojoj transcendenoj celini, jeste "Stvar po sebi" i sustina svega. Da bih ovo priblizio shvatanju svih nas upotrebicu neke primere i ilustracije:
Ova Bergsonova ilustracija moze slikovito razjasniti sta je kvalitativna mnozina i kako nastaju percepcije ili objekti.


Ovde imamo tri "dela".

1) AB = Cisto secanje
2) BC = Secanje slika
3) CD = Percepcija

1) Cisto secanje znaci "secanje" cisto od svake slike , svake prostornosti a to je upravo Kvalitativna mnozina. Mnostvo odvojenih tendencija, ali ne odvojenih jukstapozicijom u nekom prostoru vec sjedinjenih na nacin medjusobnog pretapanja i fuzije. To je mnostvo tendencija , sustina , transcendentna volja, zivot..trajanje.

2) "Secanje sliku" mozemo razumeti kao posrednika izmedju "Cistog secanja" i percepcije. To mozemo opisati kao Kantov "Monogram ciste uobrazilje a priori" . To je nesto poput grafickog crteza . Kao posrednik ona nije ni jedno ni drugo vec oboje. Kao takva ona nema jasne granice , ona je "maglovita" a opet je opazaj.

3) Percepcija (ili opazaj) ne javlja se u svesti kao samostalna slika ispred nas,vec je uvek prozeta pomenutom slikom secanjem.
Njeno izvoriste koje se sastoji u kvalitativnoj mnozini i dalje ostaje prisutno kao "maglovita resa" koja ga okruzuje podsecajuci nas na njeno poreklo.

Kada pokusamo da se setimo necega iz proslosti to radimo tako sto se prenesemo u cisto secanje u oblast Kvalitativne mnozine i odatle svojevrsnim "zgusnjavanjem" krecemo se onom linijom A-D i to u pravcu prema secanju slici ,onom monogramu, i odatle taj monogram se formira u percepciju.
Recimo zelimo se setiti nekog bola.
Iz oblasti cistog secanja "zgusnjava" se secanje slika i ona tezi ka percepciji ili ka fizickom osecaju bola, tako da cemo na kraju bukvalno osetiti bol. To se upravo i desava u stanju hipnotizma.
Primer sa hipnotizerom upotrebio je i Bergson davsi time jedno mocno poredjenje u kome je zakljucio da oblast cistog secanja deluje poput hipnotizera koji sugerise. I da ono sto vidimo oko nas kao svet objekata ima izvoriste u transcendentoj volji koja sugerise poput nekog hipnotizera sta iz mnostva tendencija celokupne kvalitativne mnozine moze postati opazanje.

Pošalji "Kvalitativna množina" na Facebook Pošalji "Kvalitativna množina" na Google Pošalji "Kvalitativna množina" na My Yahoo! Pošalji "Kvalitativna množina" na Live Pošalji "Kvalitativna množina" na MySpace Pošalji "Kvalitativna množina" na Twitter Pošalji "Kvalitativna množina" na Digg Pošalji "Kvalitativna množina" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 09:53, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. vesnavrindavan (avatar)
    ovo je super.
    podsjeti me na vede- krsna ili Bog je jedan bez ikoga drugog. he is one without second. dal to znaci da bozanska svijest jedino je oslobodjena kvalitativne mnozine?

    bas sam juce razmisljala o tome...dje je nase unutrasnje ostrvo samoce dje smo zasticeni od spoljnih mnozina...ja sam ga uvijek intuitivno imala..a mozda sad trebam da shvatims ta to imam kao dar...dal sam shvatila ovo o mnozini?

    dal je pozitivna ili negativna ili oboje?
  2. 123loncar (avatar)
    ...preliva se , a nigde se ne uliva ili pak izliva ...
    ...razmnožava se , a potomstva nema ...
    ...rađa neprestano , a poroda nigde ...
    ...sama , a uvek udruštvu koga nema ...
    ... vidiš jedno , a znaš da je mnoštvo ...

    Pa dobro !
  3. oziman (avatar)
    Moze se, dakle, zamisliti neraščlanjena uzastopnost (sans distinction), kao uzajamno prožimanje, solidarnost, prisna organizacija elemenata od kojih se svaki, reprezentativan za celinu, od nje razlikuje i izdvaja samo za mišljenje sposobno da apstrahuje.
    Бергсон
    Ако имамо на уму знање о квалитативној множини, опис из Бхагават Гите јесте управо то, симболична представа квалитативне множине. Коју су древни мистици познавали инутицијом a филозофи до исте дошли знањем: Мноштво у потенцији које само по себи садржи све, стопљено у јединство једне мелодије. Цео универзум је мелодија. Мноштво ту постоји али не мноштво објеката поређаних један до другог него квалитативно мноштво.

    Ardžuna:
    „Tvojom miilošću ispričao si mi ovu najvišu mističku priču o najvišem Atmanu i time je moja umna zaslepljenost rasturena. Tako, kako si Sebe ocrtao, o najviši Gospode, ja želim da posmatram tvoj najviši oblik. Ako misliš da ga ja mogu sagledati, onda mi pokaži tvoju nepromenljivu suštinu".

    Krišna:
    „Pogledaj, o Parta, moj stostruki i hiljadostruki oblik, svaki različit i božanski, svaki različite boje i forme.Pogledaj sada celu vasionu, pokretnu i nepokretnu, kako stoji u mome telu i sve ostalo što želiš da vidiš. No pošto me ne možeš svojim sopstvenim očima videti, ja ti darivam božansko oko; pogledaj moju božansku silu!"

    „Tako govoreći Krišna je pokazao sinu Pritinom svoje najviše božansko obličje: s mnogobrojnim ustima i očima, s mnogobrojnim čudnim izgledima, s mnogo božanskog nakita, s raznovrsnim podignutim nebeskim oružjem, noseći na sebi nebeske vence i odela, pomazan božanskim mirom, sva čudesa pokazujući, beskrajni bog, čija lica gledaju na sve strane. Ako bi se na nebu pokazao sjaj hiljadu sunaca, taj sjaj bio bi sličan sjaju ovog moćnog Bića. Tamo je Ardžuna sagledao u telu ovog boga nad bogovima celu vasionu u njenim mnogostrukim delovima. "

    Krishna displays his Vishvarupa (Universal Form) to Arjuna on the battlefield of Kurukshetra,
  4. oziman (avatar)
    Када слушаш неку композицију.. у садашњости , у спољашњем простору, имаш посла само са једним јединим тоном. Тај тон није мелодија. Он нестаје, смењује га неки други тон, а овај претходни постоји једино у сећању. И тако у свести ми имамо мелодију!

    Па шта је та мелодија? Да ли је она скуп овог садашњег тона и оног тона сећања?

    Није, јер би такав скуп био акорд... тј какофонија звукова у којој сви тонови звуче у исто време. То је као када би притиснули на инструменту све дирке истовремено.

    Као што видиш, мелодија није скуп тонова поређаних један до другог.Нити је мелодија скуп тонова који звуче сви у исто време. Мелодија не познаје никакве тонове. Тонови су у њој само потенцијално, већ је она нешто својеврсно. Ту тонови постоје на начин прожимања. Мелодија дакле садржи све тонове.. баш као што наш живот, оно што зовемо "трајање","воља" садржи потнецијално СВЕ што се може испољити у појави али не на начин поређаности једно до другог него на начин квалитативне множине.
  5. oziman (avatar)
    Оркестар не може одсвирати мелодију већ може само у једном тренутку времена одсвирати један једини тон. Прошлих тонова нема у садашњем тренутку. Нити их има у сећању. Тонова се можемо сећати једино тако што ћемо их чути. А скуп тонова који чујемо све заједно у исто време не чине мелодију, него какофонију звукова.

    МЕЛОДИЈА ЈЕ дакле нешто друго од скупа тонова. Она је У СВЕСТИ а не у појавном свету.

    Зато се узима као пример квалитативне множине. Јер је она од те грађе и може нас приближити истој.

    Иако је све друго од те грађе. Укључујући о овај текст који куцам а који извире из идеје коју хоћу да изразим.
    Која је такође квалитативна множина.

    Овe Bergsonove reci то могу појаснити:

    U ovom trenutku ja razgovaram sa vama, izgovaram rec "razgovor". Jasno je da moja svest predstavlja sebi ovu rec odjednom: inace ona u njoj ne bi mogla videti jednu jedinu rec,ona joj ne bi pridala nikakav smisao. Pa ipak
    dok izgovaram poslednji slog reci, prva dva su vec izgovorena; ona su proslost u odnosu na poslednji slog koji bi, prema tome, trebalo da se zove sadasnjost. Ali ovaj poslednji slog "vor" ja nisam izgovorio trenutno; vreme za koje sam ga izgovarao, ma kako bilo kratko, moze se podeliti, i svi ovi delovi jesu proslost u odnosu na poslednji deo, koji bi definitivno bio sadasnjost, kad se i on ne bi mogao deliti: znaci ma sta radili, vi necete moci da povucete granicnu liniju izmedju proslosti i sadasnjosti, pa prema tome ni izmedju pamcenja i svesti.

    Tacnije govoreci, kada ja izgovaram rec
    "razgovor", u mom su duhu ne samo pocetak,
    sredina i kraj reci, vec i reci koje su prethodile, pa
    i sve ono sto sam ja od recenice izgovorio, inace
    bih se ja morao izgubiti u svome govoru."

    Bergson