Politika: Džeronimo protiv Obame
Petak, 20. februar 2009. 11:21
Na stotu godišnjicu smrti legendarnog apačkog ratnika Džeronima, dvadesetoro njegovih potomaka podnelo je tužbu sudu u Vašingtonu tražeći da država vrati ostatke tela za koje veruju da mogu biti na Univerzitetu Jejl.
Cilj tužbenog zahteva "Džeronimo protiv Obame" - u kojem su osim predsednika SAD kao odgovorni pomenuti i sekretar za odbranu Robert Gejts, sekretar kopnene vojske Pit Geren, Jejl i tajno društvo "Lobanja i kosti" sa ovog univerziteta - jeste da se "oslobodi Džeronimo, njegovi ostaci, predmeti sa kojima je sahranjen i njegov duh koji su sto godina bili zarobljeni u Fort Silu u Oklahomi, studentskom domu Univerziteta Jejl i gde god da se još nalaze".
Praunuk najpoznatijeg Apača Harlin Džeronimo izjavio je da želi da ostatke svog pretka sahrani u skladu sa običajima ovog indijanskog plemena.
"Dok se to ne obavi na pravi način, njegov duh će i dalje lutati i zato on mora da bude vraćen svojoj zemlji, na planinu Gilu. Nadamo se da će ljudi koje smo naveli u tužbi ovo ozbiljno shvatiti", izjavio je Džeronimo koji je za advokata angažovao bivšeg američkog ministra pravde Remzija Klarka, nekadašnjeg pravnog savetnika Slobodana Miloševića i Sadama Huseina.
"Veći deo Džeronimovih kostiju je i dalje u Fort Silu, a ovom tužbom utvrdićemo tačno gde su njegovi ostaci", izjavio je Klark.
Veruje su da su 1918. godine članovi tajnog kluba "Lobanja i kosti" iskopali kosti apačkog ratnika sa groblja u utvrđenju Sil i da su ih preneli u svoje prostorije na univerzitetu u državi Konektikat, a među pljačkašima groba bio je i deda bivšeg američkog predsednika Džordža V. Buša, Preskot Buš.
Tri generacije članova porodice Buš, uključujući i oba predsednika sa ovim prezimenom, bile su članovi tajnog društva sa Jejla koje se smatra jednom od najuticajnijih neformalnih organizacija u SAD.
Harlin Džeronimo kaže da je pre tri godine pisao Džordžu Bušu tražeći da mu se vrate ostaci tela pradede, ali nije dobio nikakav odgovor.
Posle višedecenijskih borbi sa američkom vojskom, poglavica Džeronimo predao se 1886, verujući da je postigao dogovor da može da se vrati na svoju zemlju na planini Gili na jugozapadu SAD.
Poslednje godine života proveo je kao ratni zarobljenik u Fort Silu u Oklahomi, gde je i umro u osamdesetoj godini. Stručnjaci ne veruju da je bilo koji deo njegovog tela završio u "Grobnici" – sedištu tajnog društva sa Jejla.
Petak, 20. februar 2009. 11:21
Na stotu godišnjicu smrti legendarnog apačkog ratnika Džeronima, dvadesetoro njegovih potomaka podnelo je tužbu sudu u Vašingtonu tražeći da država vrati ostatke tela za koje veruju da mogu biti na Univerzitetu Jejl.
Cilj tužbenog zahteva "Džeronimo protiv Obame" - u kojem su osim predsednika SAD kao odgovorni pomenuti i sekretar za odbranu Robert Gejts, sekretar kopnene vojske Pit Geren, Jejl i tajno društvo "Lobanja i kosti" sa ovog univerziteta - jeste da se "oslobodi Džeronimo, njegovi ostaci, predmeti sa kojima je sahranjen i njegov duh koji su sto godina bili zarobljeni u Fort Silu u Oklahomi, studentskom domu Univerziteta Jejl i gde god da se još nalaze".
Praunuk najpoznatijeg Apača Harlin Džeronimo izjavio je da želi da ostatke svog pretka sahrani u skladu sa običajima ovog indijanskog plemena.
"Dok se to ne obavi na pravi način, njegov duh će i dalje lutati i zato on mora da bude vraćen svojoj zemlji, na planinu Gilu. Nadamo se da će ljudi koje smo naveli u tužbi ovo ozbiljno shvatiti", izjavio je Džeronimo koji je za advokata angažovao bivšeg američkog ministra pravde Remzija Klarka, nekadašnjeg pravnog savetnika Slobodana Miloševića i Sadama Huseina.
"Veći deo Džeronimovih kostiju je i dalje u Fort Silu, a ovom tužbom utvrdićemo tačno gde su njegovi ostaci", izjavio je Klark.
Veruje su da su 1918. godine članovi tajnog kluba "Lobanja i kosti" iskopali kosti apačkog ratnika sa groblja u utvrđenju Sil i da su ih preneli u svoje prostorije na univerzitetu u državi Konektikat, a među pljačkašima groba bio je i deda bivšeg američkog predsednika Džordža V. Buša, Preskot Buš.
Tri generacije članova porodice Buš, uključujući i oba predsednika sa ovim prezimenom, bile su članovi tajnog društva sa Jejla koje se smatra jednom od najuticajnijih neformalnih organizacija u SAD.
Harlin Džeronimo kaže da je pre tri godine pisao Džordžu Bušu tražeći da mu se vrate ostaci tela pradede, ali nije dobio nikakav odgovor.
Posle višedecenijskih borbi sa američkom vojskom, poglavica Džeronimo predao se 1886, verujući da je postigao dogovor da može da se vrati na svoju zemlju na planini Gili na jugozapadu SAD.
Poslednje godine života proveo je kao ratni zarobljenik u Fort Silu u Oklahomi, gde je i umro u osamdesetoj godini. Stručnjaci ne veruju da je bilo koji deo njegovog tela završio u "Grobnici" – sedištu tajnog društva sa Jejla.
