Mirno spavaj majko - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

JOPE

Mirno spavaj majko

Oceni ovaj blog
Istrgnuto iz zivota


MAJKO, MIRNO SPAVAJ, JA BDIM NAD
TOBOM


Noć i JA. Oko mene između olinjale fotelje i prašnjave stolice razapelo se telo šezdesetogodišnjaka. Umesto jastuka, neudoban naslon, pokrivač mu beše jakna.
Na korak dalje u ležaj, smeštenog u pikolinu, na uzglavlju, načinjenom od bezbroj improvizovanih jastuka, leži stara majka, razbijena nosa. Šmrkće, otežano diše i tek po koji put se oglasi. Umor je savladao. Strah joj narušio mir.
Nešto dalje od njih, na fotelji, ko zna kada kupljenoj-JA. Vrpoljim se, češem se i gore i dole i levo i desno…kao da su me napale stotine vaši. Jedino JA i peć budni.
Po katkad zatvorim oči, pokušavam da tminu noći zamenim svetlim mislima o novom danu, ali ne ide. Ruka mi šeta ka temenu, druga ka uhu. Osećaj gmiženja odavno je proterao umor i san.
… a peć ko da ne mari za moju muku. Pomešane cepanice orahovine i hrasta nadmeću se
u njenoj utrobi ne bi li mi dokazale snagu toplote. JA je ne osećam. Nema te iskre i žara u meni da potpali ljudsku dušu i udene dah zadovoljstva, kakav cepanice orahovine i hrasta donose u tek kupljenom šporetu.
Gledam u peć pa u vremešnog brata, ostarelu majku, tminu koja mi nanosi bol.
Ne ljutim se što spavaju. Besan sam što minuti ko olovo nikako da dotreče do jutra, do zore da mi obasja srce… a u njemu praznina.
Gde se u ovoj januarskoj noći izgubi sva volja za novim danom.
Drva pucketaju a plamičak, kroz odškrinutu pepeljaru, na tren mi obasja lice. Tama mu ne da da izviri…
…a oni spavaju. Da li razmišljaju kao JA?
Umorila se stara majka od straha i tuge, zahrčala da otera avet smrti koji joj zakucao na vrata. Mirna je ove noći. Oseća sigurnost. Savladana umorom, zaboravila na evet.
A iz šporeta, ko da neko tiho udara po dirkama, čas se oglasi nagoreli trupac oraha, pa hrastov…
Sam u tišini, odavno sam otvorio oči. Ni glad, koja mi u predvečerje nagovesti dolazak, nestade, U stomakju kovitlac od oluje, koja nikako da protutnji. A noć i peć ne mare za moju budnost. I neka. SPAVAJ MAJKO, JA BDIM NAD TOBOM. U nemoći da bilo šta učinim, postao sam stražar samoće…
Rado bih da nešto pojedem, popijem, ali ne, ne, ne. Učinilo mi se. Noć je, jutro se približava.,
Ustajem, šetam, prozborim sebi u brk po koju, računajući da će me neko čuti. Osim otežanih ali, osećam srećnih ubrzanih uzdisaja majke, nikoga. Ni psi , a tri ih je pred vratima, da zalaju, da prozbore bar oni koju među sobom. Ni petlova nema da najave, ko nekada, novi dan na selu.
Gledam u budilnik, stari na navijanje, još dva sata do svitanja. Ne verujm mu… Vlaga mi ubija osećaj lepog u nosu. Rado bih da razmišljam o onome što sam planirao, želeo… Jedna noć, pogled u razbijeni, na mah mi se učini i iskrivljeni, nos majke,podlive u licu, ko gumicom briše misli o budućnosti. Život, ko orahovina u utrobi peći pretvorena u pepeo, leti bez povratka i nemoguće ga je zaustaviti.
…Minuti su dani, dani godine. Svaka godina bremenita ko decenija. Ni snage, ni volje a život je bitka. Poklekneš li savladaće te umor, tuga, bol…Džaba ti lek. Taj koji pomaže, ljudska, lepa, topla, nežna reč, odavno ne stanuje ovde. Istrošena je u borbi za bolje sutra…a ono nikako da svane. SPAVAJ MAJKO, NOĆAS SAM TVOJ STRAŽAR. Neka ti moje misli nahrane dušu i učine pogled umilnim.
… a proćelavi šezdesetogodišnjak, zaobljenih obraza, dobre dioptrije, pućka li pućka ustima kao da pravi balone od sapunice. Spava. I ne pseća hladnoću. I njegov sam stražar…
…još jedna čamova cepanica, obrasla mahovinom, nestaje u utrobi peći i završava svoj život. Ona nestaje, širi se toplina ali ne i u mojoj duši.
Na šporetu, osim polomljene cigle, da se nagreje i zagreje majkino telo, stare pegle, lonca i šerpe sa vodom, ničeg da zamiriše.
Možda bi dobrodošao čaj, ma bolje kafa da nadjača noć… uh kako bi se krčkao kiseli kupus sa suvim svinjskim rebarcima, a nije loša ni kajgana od jaja tek pokupljenih ispod gnezda kokošaka…
I tako želja, u gluvoj noći, u nedogled. Mašta je čudo, ali ne može da nahrani, zasiti.. Al mi je bar lakše.
Gledam u zelenu zavesu, nakačenu na malenom prozoru, ali nema belutka da mi najavi novi dan. Zoro svići, molim ti se Bogom, govorim sebi, a voleo bih da me čuje… Noć je za spavanje, za san, koji će te ispuniti zadovoljstvom, a ja od jučerašnjeg podneva, evo već 12 sati, budan. Oči, ko ping-pong loptice.
…Češem se, i gore i dole i levo i desno, a ono gmiže li gmiže po telu.
Ne mare, ni majka ni brat, ove noći za mene, za tminu koja se nadvila. Ma ne mare ni za jutro, koje će doći.
Skrštenih ruku, ko pred bogomoljom, majka noć i ne oseća. I ne pomera se. Rekoše mi u predvečerje dana koji se pretvori u noć i jutro, da je desetine puta minulih noći ustajala, dosađivala, zakerala, pričala nepovezano, strahovala. Noćas spava. I, ako neka. JA čuvam stražu, ja neću. SPAVAJ MAJKO. Neka te takav osećaj vodi u neki novi život.
…Popio bih sok, ma može i čaša vode. Soka nema a nema ni čaše. Ni iz ruku mi se ne pije. Taj čudan osećaj, šetanja nekih tajanstvenih bića po telu, ne da mi da nakvasim usta, umijem lice, a čime bih se i obrisao… Sva lepota komfora nestala je u jednoj noći 20. januara 2008.godine. I otkuda baš u toj noći, kada se rađa novi dan, da li i budućnost s njim.
Za koji sat otvoriće se birališta. Srbija bira predsednika. Mnogi su odavno doneli odluku o svom kandidatu. Majka i ne razmišlja o njemu, a JA, JA se tek sada setih da treba da izaberem. Hteo bih da moj glas promeni moj i svačiji život, da svima bude bolje. Da mladi žive i uživaju, školuju se, žene i udaju, rađaju decu, mi nešto stariji, da im budemo pri ruci a oni najstariji da kraj života dočekaju bez bolesti i straha.
SPAVAJ MAJKO.JA NOĆAS DEŽURAM, a možda nam novo jutro promeni život.

Tvoj SIN.

Pošalji "Mirno spavaj majko" na Facebook Pošalji "Mirno spavaj majko" na Google Pošalji "Mirno spavaj majko" na My Yahoo! Pošalji "Mirno spavaj majko" na Live Pošalji "Mirno spavaj majko" na MySpace Pošalji "Mirno spavaj majko" na Twitter Pošalji "Mirno spavaj majko" na Digg Pošalji "Mirno spavaj majko" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Cicoka (avatar)
    Tako emotivno ,tesko a tako divno napisano.Koliko neprospavanih noci....koliko ih je bilo......i koliko ce ih jos biti...a misli se roje,poje sreahovima od onoga sto svanuce donosi...odnosi.....Neizvesnost....odgovor koga se plasimo....buducnost...hoce li je biti.....ili ce je noci i svitanja....u boje straha obojiti.
  2. REVELIN (avatar)
    .....kako bih rado da mogu.....samo jednu noc ....ma ne...samo jedan tren probdjeti pokraj uzglavlja moje mati....a nisam mogla,jer mi nisu dali...svi oni koji su o mom i svim drugim zivotima odlucivali......
    I pored svega....sacuvaj trenutak...dok si budan jutro cekao ....na strazi pokraj usnule mati....
  3. Gde_se_andjeli_igraju... (avatar)
    [COLOR="DarkRed"][I]divna prica[/I][/COLOR]
  4. gost 170870 (avatar)
    nemam komentar...