MOŽDA PREPOZNA

Uprkos godinama
koje njenu lepotu
nisu ni okrzle
ostala je ista
uzorna i nepokorna
dok ja vejem
iz nje sve greje
ona sva blista
i svoje osmehe seje
kao da to
ne košta ništa

Ona ne haje
za visoke vodostaje
u mojim uzdasima
u mojim venama
za gorke plime
koje potapaju
moje stihove i rime

Ona jednostavno
živi uspravno
i nikad ne odustaje
dosledna sebi
i ne mari kad se daje
dok ja trajem
sav utrnuo iz potaje
za jednim osmehom
kao prosjak
za suvim zalogajem

Ko zna
možda u masi očiju
koje je piju
kao vino
što krepi samo
moju fantaziju
prepozna
i moju agoniju

Možda je dirne
moja slabost
moja nespremnost
možda moju žrtvu shvati
ali valja dočekati
i taj dan na nogama
i možda će vedrije ptice
zapevati i u mojim pesmama