našim tatama... - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

smeh

našim tatama...

Oceni ovaj blog
Uh... kako me je rastužilo...
Umro je jedan tata. I jedan deda. Neko ko je bio voljen i potreban.
Oči su mi pune suza. Znam kako to boli. I želim da imam moć da ga bar malo, malčice ublažim... Ali ne mogu. Ne znam.
Ne znam ni kako da se borim sa ovim svojim... sada već uveliko „punoletnim“. Tatu nemam više od 19 godina. Ne, neću i ne mogu da se sećam tih prvih dana. Samo znam da vremenom sve dođe na svoje, da se svi vratimo nekim svojim životima i sve nekako ide... Promeni se, prilagodi, ali život ide. Jedino što ostaje to je taj tupi bol, osećaj praznine koji nema šta i nema ko da popuni. Nekad se sasvim umiri, nekad se probudi i oseća svom snagom... Jedino što godine promene, je sposobnost da se sa tim živi. Normalno. Ili, bar, skoro normalno...
Setnu radost bude mali anđelčići koji nose njegove gene, kada učine nešto što je bilo karakteristično za njega, kada naprave „njegov“ pokret, kada u njihovim okicama uhvatimo „njegov“ pogled, kada shvatimo da smo srećni što smo ga imali i dobijemo (još jednu) potvrdu da je njegov život imao smisla...

Pošalji "našim tatama..." na Facebook Pošalji "našim tatama..." na Google Pošalji "našim tatama..." na My Yahoo! Pošalji "našim tatama..." na Live Pošalji "našim tatama..." na MySpace Pošalji "našim tatama..." na Twitter Pošalji "našim tatama..." na Digg Pošalji "našim tatama..." na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zlatna koka (avatar)
    Sada sam se rasplakala
    Moj tata je umro pre tri godine i ne prodje ni dan da ga se ne setim i da mi ne krenu suze.
    Moj stariji sin, koji inace ne lici na njega, ponekad napravi neki izraz lica tako specifican za mog tatu i ja uvek povicem "vidi, isti Zika" i smejem se, jer je on jos uvek tu, u nasim srcima.......
  2. gagili48 (avatar)
    Oni su zivi sve dok zive u nasim mislima...
  3. ivan1234567 (avatar)
    I meni je tata umreo...moj mladji brat je tako bez oca ostao sa 2,5 meseci...*** sta da se radi idemo dalje