VOLJA - Otkrovenje jednog čuda - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

VOLJA - Otkrovenje jednog čuda

Oceni ovaj blog
Ovde se radi o uvidu koji svako moze doziveti ako se potrudi. Dakle svako u sebi nalazi volju a takodje biva svestan i toga da on tu volju saznaje, jer i u samosvesti imamo podelu na subjekat koji saznaje i na ono sto je saznato (u ovom slucaju je saznato volja).
Medjutim upravo ovde dolazimo do neceg neverovatnog. Ovde uvidjamo da smo u isto vreme i oni koji saznajemo i ono sto saznajemo. A taj uvid o identitetu je sasvim realan, iako je neobjasnjiv, zato ga je Sopenhauer i nazvao čudom svoje vrste.

Cudo svoje vrste

Cinjenica koju svako mora prihvatiti kada je razume jeste da svoje JA ili subjekat ne mozemo opaziti jer bi u tom slucaju imali posla ne za subjektom vec sa objektom. Opaziti subjekat bila bi kontradikcija.
Dakle iz toga mozemo zaključiti da nase JA nije objekat, to je nesto potpuno nesaglasno sa objektom a samim tim je i izvan domasaja saznanja koje ima posla samo sa objektima.
Sada sta bi to moglo biti nase JA kada ono nije objekat i kada niti ga mozemo opaziti, niti misliti?

Odgovor se nalazi u onome sto zovemo "Subjekt htenja" . Osim subjekta saznanja u svojoj neposrednoj svesti nalazimo i subjekat htenja jer JA SAZNAJEM ali JA I HOCU a tu se susrecemo sa jednim pravim cudom.
Sopenhauer je to nazvao svojim prvim filozofskim čudjenjem. Jer :
Identitet subjekta htenja sa subjektom spoznavanja, po kojemu rec JA oba ukljucuje, jeste cvor sveta, a stoga je i neobjasnjiv. Samo su nam odnosi izmedju objekata shvatljivi; ali medju njima mogu dva biti jedan, ukoliko su delovi jednog celog. Ovde naprotiv gde je govor o subjektu, ne vrede vise pravila za spoznavanje objekata, a istinski identitet spoznavajuceg sa onim, sto se spoznalo kao htenje , dakle identitet subjekta sa objektom , neposredno je dat. Ko sebi neobjasnjivost toga identiteta pravo predoci , taj ce ga sa mnom nazvati čudom svoje vrste.
Sopenhauer . iz dela "O nacelu razloga"
Kruna Sopenhaurove filozofije jeste mozemo reci otkrovenje jednog čuda ,"filozofsko čudjenje"koje je on još u svom prvom delu opisao, a koje govori o identitetu onog JA KOJE SAZNAJE I onog JA KOJE HOCE, i to na nacin koji je kontradikcija u svetu objekata.
Ovim smo se na svojevrstan nacin (koji nije saznanje) priblizili subjektu ,i stvari po sebi uopste, i tako probili granicu Kantovih ogranicenja mogucnosti istog. Iz toga su sledile citave filozofije ,ne vise zasnovane na saznavanju, vec na volji.

Covek je objektivacija volje

Sta je covek nego objektivacija volje. Svaki deo covecjeg tela jeste objektivisana volja. Ako neka zivotinja objektIvno ima organe za varenje, subjektivno ima osecaj gladi. Ako ima reporoduktivne organe, subjektivno ima polni nagon.
Cak sta vise volja je ta koja je oblikovala ziva bica i koja je pokretac evolucije. Volja je ono zbog cega uopste postoji pojam "slucajno". Slucajno u odnosu na sta? ....u odnosu na volju.
Sta je čovek ? Objektivisana volja koja postoji samo u predstavi kao pojava, a VOLJA JE ONO PRIMARNO I NAJBLIZE STVARI PO SEBI.

Mada svako posebno delovanje, pod pretpostavkom određenog karaktera, proističe nužno pri datom motivu, i mada se rašćenje, proces ishrane i sve promene u životinjskom telu zbivaju shodno nužno delajućim uzrocima (nadražajima), ipak ceo niz radnji, pa prema tome i svaka posebna radnja, a isto tako i njihov uslov, to jest ćelo telo koje te radnje vrši, pa, dakle, i proces pomoću koga i u kome on bivstvuje, nije ništa drugo do manifestacija volje, postojanje vidnim volje, objektitet volje. Na tome počiva i potpuna prilagođenost ljudskog i životinjskog tela ljudskoj i životinjskoj volji, sličnoj prilagođenosti, ali nadaleko je prevazilazeći, koju ima neko namerno izgrađeno oruđe u .odnosu na volju onoga koji je oruđe izgradio, i koja se ukazuje kao svrsishodnost, to jest, teleološka objašnjenost tela.
Zato delovi tela moraju da savršeno odgovaraju glavnim željama kroz koje se volja manifestuje, oni moraju biti vidljivi izraz tih želja: zubi, grlo, creva jesu objektivirana glad; genitalije su objekivirani polni nagon; ruke koje hvataju i brze noge odgovaraju već indirektnijem stremljenju volje koje mi prikazujemo.
I kao što opšte ljudski oblik odgovara opštoj ljudskoj volji, tako i individualno modificiranoj volji, karakteru pojedinca, odgovara individualni oblik tela, koji je zato u svim delovima tela karakterističan i izrazit.
citat Sopenhuaer Svet kao volja i predstva 1
Jos jedno pitanje za razmisljanje:
Da li govece zeli da zivi i da se brani od predatora zato sto ima rogove ili ima rogove zato sto zeli da zivi i da se brani.?

Volja nije Stvar po sebi ali je nesto tome najblize.

Naravno da dozivljena volja nije Stvar po sebi, ali je nesto tome najblize, narocito ako uspes da uvidis identitet subjekta saznanja i subjekta htenja kada otpada cak i prva osnovna podela koja se tice korelativnosti subjekta i objekta .

Povlacenje linije



U ovom jednostavnom dogadjaju povlacenja linije olovkom imamo dva desavanja.

Jedan je unutrasnji, drugi spoljasnji.

1) Unutrasnje desavanje jeste svojevrstan osecaj volje i trajanja.

2) Spoljasnje desavanje jeste povucena linija u prostoru.

Ova dva elementa desavaju se zajedno ali ovde primecujemo jednu veliku nesrazmeru. Vidimo krajnju jednostavnost u prvom slucaju i beskonacnu slozenost u drugom.

Ili povuci liniju kao unutrasnji osecaj jeste najprostiji akt volje, ali ako sada uzmemo da tu liniju analiziramo, videcemo da je ona sastavljena iz beskonacno mnogo delova. Ako ovu liniju pocnemo deliti, radicemo to do beskonacnosti i imacemo posla sa beskonacno mnogo delova uredjenih izmedju sebe na svrsihodan nacin ali u isto vreme svu tu bekosnacnost imali smo u svojevrsnom osecaju volje i trajanja.

Ovo je samo analogija koja treba da nam pokaze odakle neverovatna slozenost gradje organa u prirodi uz istovremeno neverovatnu jednostavnost funkcije. Jer volja nije imala nista vise problema da napravi jedan organ, nego sto smo mi imali problema da povucemo liniju. Sva slozenost dolazi od intelekta i njegovih formi opazanja, dok je izvan svih formi , izvan prostora i vremena oblast volje i to nase volje, nase najdublje unutrasnje sustine.

DRVO kao simbol

Volja je osnova naseg bica. nesto najblize stvari po sebi.
Intelekt je objektivacija volje ili "hteti saznati". Kao takav intelekt se izdvaja iz svoje osnove (transcendentne volje po sebi) kao jedna tendencija. "Hteti saznati" predstavlja jednu notu u melodiji celokupne volje gde ta tendendcija egzistira na nacin svojstven tendencijama duha, na nacin medjusobnog prozimanja - na nacin melodije. (u vezi medjusobnog prozimanja videti temu - Kvalitativna mnozina) .
Medjutim ta jedna tendencija volje "Hteti saznati" ima tu moc da proizvede svet objekata , svet predstave., i to koristeci samo jednu formu zvanu "kauzalitet" . Sve ono u volji sto je podlozno nuznosti sto "vibrira" na odredjen i pravilan nacin "Hteti saznati" predstavice u obliku , slike, objekta ili jednog osecaja -kvaliteta.
U jednom trenutku vremena kada zapazamo svetlost desava se kretanje koje se sastoji od triliona treperenja, medjutim svo to kretanje "Hteti saznati" ili intelekt predstavice kao jedan kvalitet (Boju, zvuk..) i to na nacin uklopljenosti u formu prostora pri cemu od svog tog silnog kretanja imamo samo jedan opazaj.

Da bismo to ilustrovali upotrebicemo Sopenhaurov primer.

Mi bismo i biljku mogli posmatrati kao takav jedan simbol svesti. Kao što znamo, biljka ima dva pola, koren i krošnju: koren teži u tamu, vlagu, hladnoću, krošnja ka svetlu, suvoći, toplo-ti, pa je tačka indiferentnosti oba pola mesto gde se oni razilaze, tik pri zemlji, podanak (rhizoma, le collet) Koren je ono suštinsko, prvobitno, postojano, kad on izumre, i krošnje nestaje; dakle, koren je ono primarno; nasuprot tome, krošnja je ono vidljivo, ali izvedeno, ona je prolazna a da koren ne izumre, dakle ona je sekundarna.

Koren predstavlja volju, krošnja intelekt, a tačka indiferencije, podanak, bi bilo naše ja, koje kao zajednička krajnja tačka pripada oboma. To ja je pro tempore identični subjekt saznanja i htenja, a ja sam tu identičnost već u mojoj prvoj raspravi (O načelu razloga), kao i u mom prvom filozofskom čuđenju, nazvao čudom . To je vremenska polazna tačka i spojnica svih pojava, to jest objektivacije volje: ona, istina, uslovljava pojavu, ali je isto tako i njome uslovljena. Sopenhauer Svet kaovolja i predstava 2
Pri ovome imamo izvesnu podelu koju cini sam intelekt :

1) Svet objekata sastavljen iz opazaja cija je materija opet osecaj.. to je svet predstave. (KROSNJA)

2) Ono sto je u osnovi te predstave. Trilione vibracija, kretanje, VOLJU. (KOREN)

3) Tacka diferencijacije, zajednicki subjekt saznanja i htenja ...JA u kome se opet nazire transcendentno jedinstvo koje poput Sopenhauera mozemo nazvati cudom. Upravo je to transcendentno jedinstvo nasa sustina i sustina sveta.

Pošalji "VOLJA - Otkrovenje jednog čuda" na Facebook Pošalji "VOLJA - Otkrovenje jednog čuda" na Google Pošalji "VOLJA - Otkrovenje jednog čuda" na My Yahoo! Pošalji "VOLJA - Otkrovenje jednog čuda" na Live Pošalji "VOLJA - Otkrovenje jednog čuda" na MySpace Pošalji "VOLJA - Otkrovenje jednog čuda" na Twitter Pošalji "VOLJA - Otkrovenje jednog čuda" na Digg Pošalji "VOLJA - Otkrovenje jednog čuda" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2014. u 09:52, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. LBarbara (avatar)
    Uvek sam govorila da,kada bi čovek uspeo sve da pojednostavi ili raščlani do granice ispod granice(ne mora dalje),možda bi našao smisao.Nije vezano za temu ali eto..
    ..
  2. LBarbara (avatar)
    Uvek sam govorila da,kada bi čovek uspeo sve da pojednostavi ili raščlani
    do granice ispod granice(ne mora dalje),možda bi našao smisao.
    Nije vezano za temu ali eto..
    ..odličan tekst..
  3. oziman (avatar)
    U pravu si. Smisao je jednostavan. Subjektivno dozivlejna "volja" jeste krajnja jendostavnost a sva slozenost dolazi od intelekta i njegovih formi.
    Pirmer sa povlacenjem linije je veoma Ilustrativan po tom pitanju.
    A takodje i onaj neposredan uvid u identitet subjekta saznanja i subjekta htenja. To jeste cudo svoje vrste jer tu imamo protivurecnost na delu, kada ga posmtramo intelektom , a ipak dozivljenu kao cinjenicu svesti. Jer ja spoznajem svoju volju u samosvesti( dakle ovde imamo JA i objekat "Volju") ali u isto vreme sam JA taj koji hocu . Ovde na delu imamo rusenje osnovne forme korelativnosti subjekta i objekta i iz ovoga mozemo naslutiti bar malu naznaku onog jedinstva koje nas ceka izvan "Vela Maje".
  4. Duke.Of.Earl (avatar)
    znaci: Ja hocu da saznam, i ja saznajem da ja hocu da saznam ? Ja sam i subjekat jer saznajem, a subjekat sam i zato sto hocu ? Subjekt htenja postaje objekt subjekta saznavanja, tako da je subjekt htenja i subjekt i objekt ???? Znaci dalje, ova dva subjekta su identicna zato sto ih vezuje jedno JA ?
    Zanima me kako je dalje Sopenhauer izvukao volju iz svega ovoga, ako sam dobro razumeo uopste.....ako nisam ****** onda
  5. oziman (avatar)
    Изван појавног света. У трансцендентном не постоји подела на субјекат и објекат.
    Како би онда могли да се приближимо тако нечем када сво наше сазнање претпоставља субјекат и објекат. Сазнато и сазнаваоца?
    Одговор је воља.Јер интуиција воље у себи садржи у исто време како сазнаваоца тако и оно што је сазнато. То је наш једини контакт са стварношћу где не важи подела на субјекат и објекат. Али, то је и дубоко задирање у своју духовност у своју свест а за шта многи нису способни.

    Међутим, они који јесу, тиме могу пробити границу коју је поставио Кант а која нас је делила од ствари по себи. На овај начин можемо исту наслутити а оно "апсолутно непознато x" ублажити.
  6. oziman (avatar)
    Размишљајући о вољи као ствари по себи морају се имати на уму ове Шопенхаурове речи. Тј. да је оно што налазимо у самосвести као вољу блиско ствари по себи али само то. Није дефинитивно откровење исте.

    "Ne treba, međutim, zanemariti činjenicu, ja sam je uvek imao u vidu, da ni unutrašnje opažanje, koje mi imamo o svojoj sopstvenoj volji, još nikako ne daje potpuno i adekvatno saznanje stvari po sebi. To bi bio slučaj kada bi to opažanje bilo sasvim neposredno. Ali pošto se ono izvodi tako što volja, otelotvorujući se, stvara sebi i intelekt (radi svojih odnosa sa spoljašnjim svetom) i intelektom sebe u samosvesti (nužnoj suprotnosti spoljašnjem svetu) saznaje kao volju, onda to saznanje stvari po sebi nije potpuno adekvatno. Pre svega, to saznanje je povezano s formom predstave; ono je opažanje i, kao takvo, deli se na subjekt i objekt. Jer, ni u samosvesti ja nije sasvim jednostavno, već se sastoji od saznavaoca (intelekta) i saznatog (volje); intelekt ne biva saznat, a volja ne saznaje, iako se oboje stiču u svest jednog ja. Ali upravo zato to ja nije sa sobom sasvim p r i s n o, nije, tako reći, prozirno, već je neprozirno i stoga samom sebi ostaje zagonetka. Dakle, i u unutrašnjem saznanju još uvek postoji razlika između bivstvovanja-po-sebi njegovog objekta i opažanja tog objekta u saznavalačkom subjektu. Međutim, unutrašnje saznanje je oslobođeno od dveju formi koje pripadaju spoljašnjem saznanju, oslobođeno je, naime, od forme prostora i od forme kauzalitetakoja posreduje u svakom čulnom opažanju. S druge strane, ostaje još forma vremena, kao i forma bivanja saznatim i saznavanja uopšte. Dakle, u tom unutrašnjem saznanju stvar po sebi je, istina, u velikoj meri zbacila svoje velove, ali još se ne pojavljuje sasvim gola. Usled forme vremena koja joj je još svojstvena, svako svoju volju saznaje samo u njenim sukcesivnim pojedinačnim činovima, a ne kao celinu po sebi. Zato niko ne poznaje svoj karakter a priori, već ga upoznaje tek putem iskustva i uvek nepotpuno. Pa ipak, opažanje u kojem saznajemo pokrete i činove sopstvene volje mnogo je neposrednije od svakog drugog opažanja. Ono je tačka gde se stvar po sebi pojavljuje najneposrednije i gde je saznavalački subjekt osvetljava iz najveće blizine; zato je taj tako prisno saznat događaj jedino i podesan da se njime tumači svaki drugi događaj."

    Sopenhauer
    Ažurirano 07.04.2015. u 00:15, autor: oziman
  7. Гром (avatar)
    Cinjenica koju svako mora prihvatiti kada je razume jeste da svoje JA ili subjekat ne mozemo opaziti jer bi u tom slucaju imali posla ne za subjektom vec sa objektom. Opaziti subjekat bila bi kontradikcija.
    Нас као божанско биће чине чак три врсте свести, Разум, Ум и Дух ( Отац, Син и Св. Дух). То су три личности нашег бића захваљујући којима ми можемо да посматарамо сами себе, да анализирамо своје поступке и сл. Интелект (ђаво) је главни кривац што ми не примећијемо деловање друга два лица с којима делимо тело, јеr он све акције приписује себи,'' све сам то ја учинио'' иако лако можемо уочити да тело не покрећемо умом већ ми само помислимо нешто а дух покрене тело на дела. Сведенборг је говорио да нас чине воља и разборитост и да је то оно што нам се не може одузети, А разборитост баш због тога што смо саздани из више лица па можемо да преиспитијемо себе. Ја бих том двојцу, вољи и разборитости придружио пажњу. Јер ми посвећујемо пажњу стварима и тако им дајемо живот, љубав. А вољом и разборитошћу бирамо чему ћемо дати себе кроз пажњу. Чини се да тај Шопенхауер само интелектуалце може да засени, својим светлошћу. Засени јер и тама је светлост. А интелектуалце јер су ђавоље слуге, интелект =ђаво
    Ažurirano 26.04.2015. u 18:42, autor: Гром