Kraj lutanja.. - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Misli jos jedne u nizu...

Kraj lutanja..

Oceni ovaj blog
98. god pre nove ere. Arena. Stari Rim. Gladijator i zver. Oseca se miris smrti. Publika je premorena od neizvesnosti, neocekivanih obrta i ljuta sto borba traje satima. Svi su digli ruke od borbe, cak i imperator. Ceo auditorijum je odustao sem zveri i gladijatora. Oboje gledaju smrti u oci, oboje tvrdoglavi, uporni i odlucni da pobeda bude njihovo svojstvo...
Svitanje... Doba dana kada sunce ljubi poslednju zvezdu.. Pogledaj svet oko sebe u najrealnijem mogucem obliku. I - ljude...
Igraju senke na zidovima svoj poslednji ples za danas... Smiraj dana.. Smiruju se covekove misli i lutanja.. Suton
Ponosna macka lutalica i ovog puta u smiraj dana se sa svojim prepoznatljivim lakim skoro lopovskim korakom vratila kuci... Bez odjeka cipela, usunjala se u svoj dom.. Lutala je macka po raznim gradovima i predelima, ispitivala svoje i tudje granice.. Vrebala machore iz prikrajka i mazno im se znalacki umiljavala... Probala sta je zelela, dokazivala se sebi i svetu.. Cesto isla i glavom kroz zid, misleci da je za nju samo nebo granica. Prkosila vremenu i mentalitetima, drsko se ponasala i frketala plachno cim joj nesto nije odgovaralo... Imala je sebe i svoj ponos.. Ponekada nesto sto lici na ljubav , ali bila samo svoja i nicija, plasila se pripadanja nekome ili necemu .. smatrala sebe nekim cudnim stvorenjem koje egzistira na planeti Zemlji, stvorenim samo da bude tu .. i sve gledala svojim krupnim crnim prodornim ocima deteta..
I retko skretala pogled.. I umela da glumi savrsenstvo koje je tako ocajnicki iz sve snage zelela najvise na svetu savrseno. I u tome iako nije bila svesna - zaista je bila savrsena. Umela je bolje nego iko da se uvuce u svoj kostim nekog kome je sve idealno i da glumi neku samostalnu macku, nedodirljivu i jaku. A u sebi je samo zelela nekog ko bi joj parirao, nekog za nju idealnog iako ni sama nije znala sta trazi , ne zna ni sada, ali zna on, to je bitno...
A onda se desilo cudo.. Poceo je za nju da postoji pogled koji joj je bio znacajniji od njenog, i neki glas zbog cijeg je tonaliteta., pozelela da bude necija. Da bude mi.. Ponos je ostavila medju prasnjavim knjigama na polici, a sa nje uzela jedan osmeh.. Onaj pravi, ne odglumljeni koji odavno nije krasio njeno lice.. I odlucila je da se vrati kuci.. Da povrati sebe. I prestala da se saplice o kamen realnosti..
I dobila je mi.. Kad je to najmanje ocekivala...

Pošalji "Kraj lutanja.." na Facebook Pošalji "Kraj lutanja.." na Google Pošalji "Kraj lutanja.." na My Yahoo! Pošalji "Kraj lutanja.." na Live Pošalji "Kraj lutanja.." na MySpace Pošalji "Kraj lutanja.." na Twitter Pošalji "Kraj lutanja.." na Digg Pošalji "Kraj lutanja.." na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Eric Draven (avatar)
    ljubav pravi cuda.....
  2. Cicoka (avatar)
    Cak se i vuk ljubavlju i posvecenom paznjom pripitomi.Lepo napisano.
  3. gagili48 (avatar)
    pa ljubav pokrece svet, treba je znati prepoznati a ti to znas!