´´ Mali Princ ´´ - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Hexy Love od srca... ;)

´´ Mali Princ ´´

Oceni ovaj blog

>> Mali Princ <<
Prilog 160
»Bio jednom jedan mali princ koji je živeo na nekoj planeti jedva nešto većoj od njega samog, i kome je bio potreban prijatelj...« Za one koji shvataju život, to bi izgledalo daleko istinitije...
Ah! mali prinče, razumeo sam, najzad, tvoj mali život pun sete. Uživanje u blagim sunčevim zalascima bilo je dugo vremena jedina tvoja razonoda...
Veoma volim zalaske sunca. Hajdemo da gledamo sunčev zalazak...
Ali, treba čekati...
Znaš... kada je čovek tužan, onda voli zalaske sunca...
Ako neko voli jedan cvet koji postoji samo na jednoj medju milionima zvezda, to je dovoljno da bude srećan kada ih posmatra. On kaže sebi: »Moj cvet je negde tamo...« I zar to nije važno!
> Na drugoj planeti živeo je neki uobraženko:
Ah! Ah! Evo jednog obožavaoca, kojimi dolazi u posetu, uzviknu izdaleka uobraženko, čim je spazio malog princa.
Jer, za uobražene ljude svi drugi su obožavaoci.
Kad čovek želi da bude duhovit, dešava se da malčice slaže.
> Dobro veče, reče mali princ za svaki slučaj.
Dobro veče, reče zmija.
Gde su ljudi? najzad ponovo progovori mali princ. Čovek se oseća malo usamljen u pustinji...
Čovek je usamljen i medju ljudima, reče zmija. Mali princ je dugo posmatrao zmiju:
Čudna si ti...
Žao mi te je, tako slabog, na ovoj Zemlji od kamena. Mogu ti pomoći jednoga dana ako budeš mnogo žalio za svojom planetom. Mogu...
Oh! Razumeo sam vrlo dobro, reče mali princ...
> Mali princ se pope na neku visoku planinu. Jedine planine koje je dotle upoznao bila su tri vulkana koji su mu dopirali do kolena. A ugašenim vulkanom služio se kao stoličicom. »Sa jedne visoke planine kao što je ova, pomisli on u sebi, obuhvatiću pogledom celu planetu i sve ljude...« Ali je primetio samo oštre kamene vrhove.
Dobar dan, reče on za svaki slučaj.
Dobar dan... Dobar dan... Dobar dan... odgovori odjek.
Ko ste vi? upita mali princ.
Ko ste vi... ko ste vi... ko ste vi... odgovori odjek.
Budite mi prijatelji, ja sam sam, reče on.
Ja sam sam... ja sam sam... ja sam sam... odgovori odjek.
»Čudne li planete!« pomisli on tada. »Sva je suva, sva je šiljasta i sva slana. I ljudi nemaju mašte. Ponavljaju ono što im se kaže... Kod kuće sam imao jednu ružu: ona je uvek govorila prva...«
> Tada se pojavi lisica:
Ti nisi odavde, reče lisica, šta tražiš?
Tražim prijatelje. Šta znači to »pripitomiti«?
To je nešto što se davno zaboravilo, reče lisica. To znači »stvoriti veze«...
Stvoriti veze?
Naravno, reče lisica. Počinjem da shvatam, reče mali princ. Postoji jedna ruža... mislim da me je pripitomila...
Ništa nije savršeno, uzdahnu lisica.
Lisica ućuta i dugo gledaše malog princa:
Molim te... pripitomi me, reče ona.
Vrlo rado, reče mali princ, ali nemam mnogo vremena. Treba da pronadjem prijatelje i da se upoznam s mnogim stvarima.
Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi, reče lisica. Ljudi nemaju više vremena da bilo šta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako trgovaca nema koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hoćeš prijatelja pripitomi me!
Šta treba da učinim? upita mali princ.
Treba da si veoma strpljiv, odgovori lisica. Najpre ćeš sesti malo dalje od mene, eto tako, na travu. Gledaću te krajičkom oka, a ti nećeš ništa govoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svakog dana sešćeš malo bliže...
Sutradan mali princ ponovo dodje.
Bilo bi bolje da si došao u isto vreme, reče lisica. Ako dolaziš, na primer, u četiri sata popodne, ja ću biti srećna već od tri sata. Ukoliko vreme bude odmicalo biću sve srećnija. U četiri sata biću uzbudjena i uznemirena; upoznaću cenu sreće! Ali ako budeš dolazio kad ti padne na pamet, nikada neću znati za koji čas da spremim svoje srce... Potrebni su čitavi obredi za to.
Šta je to obred? upita mali princ.
I to je nešto što se davno zaboravilo, reče lisica. To je ono što čini da se jedan dan razlikuje od drugog, jedan čas od drugih časova. Kod mojih lovaca, na primer, postoji jedan obred. Oni četvrtkom igraju sa seoskim devojkama. Četvrtak je, dakle, divan dan! Idem u šetnju čak do vinograda. Kad bi lovci igrali kad im padne napamet, svi bi dani ličili jedan na drugi, i ja ne bih uopšte imala odmora.
Tako mali princ pripitomi lisicu. A kada se dan rastanka približi:
Ah! reče lisica... Plakaću.
Sama si kriva, reče mali princ, nisam ti želeo nikakva zla, ali ti si htela da te pripitomim...
Naravno, reče lisica.
Ali ti ćeš plakati! reče mali princ.
Naravno, reče lisica.
Znači, time ništa ne dobijaš!
Dobijam, reče lisica, zbog boje žita.
Zatim dodade:
Idi pogledaj ponovo ruže. Shvatićeš da je tvoja jedinstvena na svetu. Vrati se onda da mi kažeš zbogom, a ja ću ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ruže.
Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruže su se osećale veoma nelagodno.
Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža.
I on se vrati lisici:
Zbogom, reče joj on...
Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.
Suština se očima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
Vreme koje si uložio oko tvoje ruže čini tu ružu tako dragocenom.
Vreme koje sam uložio oko moje ruže... reče mali princ da bi zapamtio.
Ljudi su zaboravili tu istinu, reče lisica. Ali ti ne treba da je zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za tvoju ružu...
Ja sam odgovoran za svoju ružu, ponovi mali princ da bi zapamtio.
> Te noći nisam primetio kad je pošao. Pobegao je nečujno. Kada sam uspeo da ga stignem, išao je odlučno, brzim korakom. Reče mi samo:
Ah! Tu si...
I uze me za ruku. Ali se još mučio:
Grešiš. Biće ti teško. Izgledaću kao da sam mrtav, a to neće biti istina...
Ja sam ćutao.
Shvataš. To je vrlo daleko. Ne mogu da ponesem ovo telo. Suviše je teško.
Ja sam ćutao.
To će biti kao stara napuštena ljuštura. Stare ljušture nisu tužne...
Ja sam ćutao.
On se malo obeshrabri. Ali učini još jedan napor:
Biće lepo, znaš. I ja ću gledati zvezde. Sve zvezde će biti bunari sa zardjalim čekrkom. Sve će mi zvezde sipati da pijem...
Ja sam ćutao.
To će biti veoma zabavno! Ti ćeš imati pet stotina miliona zvončića, a ja ću imati pet stotina miliona izvora...
I on zaćuta, jer je plakao...
To je tamo. Pusti me jedan korak samog.
I on sede, jer se plašio.
Zatim reče:
Znaš... moja ruža... ja sam za nju odgovoran! A ona je tako slaba! Ona je tako bezazlena! Ona ima samo četiri ništavna trna da je brane od sveta...
I ja sam seo jer više nisam mogao da stojim. On reče:
Eto... To je sve...
Još malo je oklevao, zatim ustade. Koraknu. Ja nisam mogao da se maknem.
Blesnu žuta munja kraj njegove noge. On ostade trenutak nepomičan. Nije viknuo. Pao je polako kao što pada drvo. Nije se ništa čulo zbog peska.
> Sada sam se malo utešio. To jest... ne sasvim. Ali znam da se on vratio na svoju planetu, jer u zoru nisam pronašao njegovo telo.
Velika je to tajna. Za vas, koji isto tako volite malog princa, kao i za mene, nije nimalo svejedno da li je negde, bogzna gde, jedan ovca koju ne poznajemo, pojela ili nije, jednu ružu...
Pogledajte nebo. Zapitajte se: Da li je ovca pojela ružu ili nije? I videćete kako se sve menja...
I nijedna odrasla osoba neće nikada razumeti da to ima toliko značaja!
P.S.Mala zvezdo,
ovo je za tebe, sijaj ....


> O piscu :
>> Antoan de Sent-Egziperi (1900-1944) linijski i ratni pilot, poginuo kao pilot-izvidjac, oboren od nemackih aviona. Pored niza romana o pilotima ("Juzna postanska sluzba", "Nocni let", "Zemlja ljudi", "Ratni pilot") napisao je i roman "Tvrdjava", te neobicno poetsku knjigu "Mali princ". Egziperi neguje kult razumevanja i duboke moralnosti, razvijajuci vanvremensku veru u moc preobrazavanja coveka i dosezanja do pravog saznavanja njegove prirode.

Pošalji "´´ Mali Princ ´´" na Facebook Pošalji "´´ Mali Princ ´´" na Google Pošalji "´´ Mali Princ ´´" na My Yahoo! Pošalji "´´ Mali Princ ´´" na Live Pošalji "´´ Mali Princ ´´" na MySpace Pošalji "´´ Mali Princ ´´" na Twitter Pošalji "´´ Mali Princ ´´" na Digg Pošalji "´´ Mali Princ ´´" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. REVELIN (avatar)
    Knjiga pisana srcem coveka i dusom deteta, na poklon svima i za sva vremena...neprolazna,i dobar putokaz ka onom cemu covek stremi - savrsenstvu i skladu duha svog sa Bozanskim...na zalost,mnogima u njihovom nerazumevanju nedostupna....odlican izbor,.