Kisa.

Kise padaju,
Jednog dana prestace,
Zrak postaje cisiji,
Nekako snosljiviji,
Na njih sam se svikao,
Toliko je potrebna i carobna,
Toliko je volim i mrzim u isto vreme,
Na svacije raspolozenje ona utice,
Necije suze ona spira,
Od pogleda raznih ih sakriva,
Necije srce ona dodiruje,
Ali i nemire ona umiruje,
Moja vec jako dugo pada,
Potreban mi je suncev sjaj sada,
Onog dana kada se pojavis,
Moja kisa stace,
Kisni oblaci razicice se,
I moje oci plavo nebo ugledace.........

Marko

 

[*Purple Baby*]

Ne daj se prijatelju...posle kise sunce,uvek najjace sija...ovako

 

[REVELIN]

Da nije kise ni duga ne bi imala svoj sjaj.....ko zna zasto je to dobro?!
mislim ...da se nakon kise pojavi duga!...

 

[Romanticus]

@Purple baby
@R.Upravo to:Ko zna zasto?
Hvala na komentarima.......

 

[đurđevak]

...i uvijek će negdje padati neka kiša...u nečijoj duši...krasan tekst..poz

 

[BORKETA]

Jedno od pravila za koje su i nasi stari garantovali...posle kise, dolazi sunce...ogrejace i tebe sigurno jednog dana...al lepo si ovo napisao u ceznji za tim danom. Lepa ti je ceznja i inspirativna...

 

[Romanticus]

Hvala Djurdjevak.......upravo tako......
Borketa...jeste jedno od pravila za koje su nasi stari garantovali i o kom su nas ucili.....videcemo.....nadam se i ja tome....suncu i toplini.......

 

[Arijadna]

Poslednji stih je kljucni stih...Ugledace, svakako plavo nebo.