За све познаваоце историје: "Порекло презимена Караџић" - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

sriverfx

За све познаваоце историје: "Порекло презимена Караџић"

Oceni ovaj blog
Ово је одломак из једне књиге па ме је аутор замолио да га поставим ради ваших коментара или евентуалних примедби на истакнуте податке.Извињавамо се на евентуалним граматичким грешкама. Хвала на стрпљењу.

За Стари Колашин везана је, недовољно истражена прича о пореклу презимена Караџић.
Написане су многе студије, па и биографија Вука Стефановића Караџића, али се мало њих усуђивло да истражује име и порекло презимена, као и место настанка братства Караџићи.

Стогодишњи Цоле – Ђорђе Вучинић из Вељега Бријега, иначе, савременик Вука Стефановића Караџића, у посебним приликама и пред одабраним гостима преносио би казивање својих предака – Дробњака, који су живели у једној мирној долини на ушћу Чечевске Ријеке, са једне и другре стране реке Ибар, o њиховим породицама, великој породичној задрузи и потребама да се сналазе и међусобно помажу, како би опстали, али и о сеобама које су им биле намењене.

На име, породице у засеоцима Лука, Штуоце и села Резала, били су изразити у исказивању непослушности турским властима. Нису одбијали основне дажбине турским агама и беговима, нити укупан данак који су прописивали. Знали су да је то намет, али поробљени су, а освајачи прописују намете, па покорени морају слушати. Међутим одбијали су сваку другу сарадњу и контакте. Познато је да на кулук / присилни рад, прим.аут/ се никада нису одазивали, ма да су због тога трпели велике последице. У таквим односима, исказивали су лојалност у мери која је задовољавала освајача.. Турци су то уважавали и нису вршили изразит притисак на ове људе, али нису исказивали ни наклоност. Становнике у та три села прозвали су ,,караџе,, што на турском значи: ,,црни бик,, То је требало да покаже колико су осиони, али и поносити, понекад напрасити, али одани свом народу и истовремено немирни и непослушни према страној власти. Оваквим називом, турске власти нису желеле да понизе, напротив. Синоним ,,црни бик,, и данас важи за за људе посебног кова, снажне, одважне, енергичне, стасите. Па и данас, за производе посебног квалитета, који се по значају издвајају од уобичајених, даје им се робна марка ,,црни бик,,. У Старом Колашину, мештани, ако имају бика црне длаке, дају му име ,,караџа,, Тиме показују снагу бика, његову лепоту, али и његову посебност.

Временом, устаљен је назив за те становнике као ,,караџићи,, / црни бикови/ Времена су пролазила, па, услед дуге употребе, та је реч усвојена међу становницима као српска, те се и одомаћила. Како је то време дуго трајало и остали из околних села су прихватили тај назив, тако да су и сами говорили за становнике села Лука, Резала и Штуоце ,,Караџићи,, То усвајају и они сами па сами себе прозивају ,,караџићима,, и сами истичући тиме сопствену посебност, која собом носи дозу поштовања и респекта.

Притиснути зулумом и наметима турског данка, али и настојањем да промене веру, један број се исељава ка западу, уз реку Ибар и преко Лима, према Васојевићима и настањује у Лијевој Ријеци. Други, према старој српској престоници Рашкој. Браћа која су се отеслила у Црну Ријеку, даље су се раздвојили и једни отишли у Петњицу, у Дробњаке, подно Дурмитора, једни према Лозници, односо у Тршић, а једни су остали у Лијевој Ријеци.

Потомака Караџића има на Дурмитору око 20 породица, у подручју Рашке преко 30 породица, има их у Никшићу, затим у Петњици код Шавника, неколико породица живи у селу Гајтан, на Радан Планини, у топличком крају око 9 породица, али и широм Србије, нарочито у Војводини. Ове породице у првим деценијама су, уз своје породично презиме, додавали и додатно презиме ,,Караџић,,. Временом усталило се само као једно презиме, али многи су родбински толико далеко да неке породице славе друге славе, што најречитије говори о разгранатости породичног стабла.

Чињеница која поткрепљује тезу о пореклу Караџића је и говор колашинаца, поетског ијекавског наречја, који је касније Вук Стефановић Караџић реформисао у савремени српски језик. Тим дијалектом говорило се у целом Старом Колашину. Тим дијалектом написан је и цео косовски циклус. Добрим делом сачуван је у селима гоњег дела колашинске регије, где се и данас може чути. Књижевник Григорије Божовић из
Придворице / Стари Колашин/ сва своја дела написао је на том, изворном ијекавском дијалекту.

Писаним документима се тешко може утврдити тачност претпоставки о пореклу Караџића, али неки материјални докази постоје у збиркама самог Вука Стефановића Караџића. Да је био везан за овај крај и походио га, говоре збирке епских песама, где стоји податак да је од гуслара Старца Милије и Старца Рашка, обојица из Колашина сакупио велики број најлепших и најкарактеристичнијих епских песама. Старац Милија, уз Филипа Вишњића и Тешана Подруговића, убраја се у најбоље гусларе, не само у Старом Колашину, него у Србији,те је због слободарских и јуначких народних песама које је уз гусле певао, морао је пребећи из Колашина у пожешку нахију. Од њега је Вук забележио једну од најбољих наших песама ,,Бановић Страхиња,, Добар гуслар и данас кад запјева ту пјесму, слушаоца подилази језа и изазива емоције. Од њега је забележио још и ,, Женидба Максима Црнојевића,, затим ,,Сестра Леке Капетана,,, ,,Гавран Харамбаша,, и др.

Старац Рашко такође је морао побећи из Колашина ,,јер је својим песмама бунио народ,, како су турци говорили. Настанио се у селу Сабанта, близу Јагодине. Од њега је Вук забележио песме: ,,Зидање Скадра,, ,,Женидба Кнеза Лазара,, ,,Смрт Цара Душана,, ,,Зидање Раванице,, ,,Женидба Грујице Новаковића,, ,,Четири ускока,, ,,Маргита девојка и Рајко Војвода,,

Поред ове двојице било је још неколико чувених гуслара, као Нестор Компир из Зубиног Потока, поп Јордан и поп Јарго Клицановић из Читлука, поп Срећко Ђурић из Црепуље, Тијо Луковић из Табалија, Рафајло Протић из Калудре, Мирко Павловић и Огњен Поповић /Клицановић/ из Читлука, Ђорђе – Ђоко Божовић из Придворице./Благоје Божовић, Стари Колашин, ,,Нови свет,, 1997/

Читајући РЕЧНИК /Ријечник/ који је оставио Вук Караџић, наилазимо, код објашњавања појединих термина, на податке везане за Стари Колашин, што наводи на могућност порекл Караџића из Старог Колашина.




******

Турци, постепено,уводе своја начин управљања регијом и Србе стављају у поданички однос према њима. То код Колашинаца изазива притајен, али снажан отпор који се огледа у отказивању послушности, у престанку давања данка турцима, без обзира на последице које ће наићи касније.

Бошњачки народ, из северних крајева Рашке области, преласком у муслманску веру, нове генерације попримилие су и нов идентитет и све више се везивали за турке, што је имало за последицу њихово даље настојање да и преостали Срби поступе као и они..

Већина бошњачког становништва била је у добрим, некада чак и у братским односима са суседима Србима. Бројна су пријатељства и побратимства била, па и мешовитих бракова, али се то не може рећи за неке бошњачке прваке, који су се осили до те мере, да ни самим турцима нису били по вољи.

Турци полако губе контролу власти на окупираним територијама, а тај период погодује једном новом Балканском народу, који почиње да се шири и нови притисци не долазе од Турака, већ од Арнаута /турски назив за шиптаре/ који су почели да преузимају власт и од самих турака, чија империја је почела да се осипа, а утицај у народу опада. Арнаути су полако почели да се одвајају и осамостаљују. То доводи до силнијих напада на Србе, упади у српске куће, пљачке, убиства, изненадни препади, силовања..

Почетак распада отоманског царства и стварањем слободних територија у Србији, нарочито после Првог и Другог српскоg устанка, притисак на Колашин се појачава.

Дахије, аге, бегови и њихова војска у повлачењу са севера Балкана ка Цариграду, делом је прелазила преко Колашина, а то значило нова пљачкања, насиља, протеривања.

Почетак стварања националних држава на Балкану и све чешћи сукоби турске империје са суседним земљама, пробудуили су код Арнаута жељу за стварање, јединствене организације, која се изборила да и они, у саставу Турске, добију аутономију. Таква настојања била су од узицаја и на Стари Колашин, јер се нашао у окружењу која запоседају у све дфећем броју арнаути, нарочито у пределу према Метохији, када се врши масовно расељавање српског становништва из Дренице, Истока, Ђураковца и крајева на ободу Mokre Горе. О последицама оваквог стасња биће речи у следећим поглављима.

Pošalji "За све познаваоце историје: "Порекло презимена Караџић"" na Facebook Pošalji "За све познаваоце историје: "Порекло презимена Караџић"" na Google Pošalji "За све познаваоце историје: "Порекло презимена Караџић"" na My Yahoo! Pošalji "За све познаваоце историје: "Порекло презимена Караџић"" na Live Pošalji "За све познаваоце историје: "Порекло презимена Караџић"" na MySpace Pošalji "За све познаваоце историје: "Порекло презимена Караџић"" na Twitter Pošalji "За све познаваоце историје: "Порекло презимена Караџић"" na Digg Pošalji "За све познаваоце историје: "Порекло презимена Караџић"" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. milojko555 (avatar)
    Interesantno. Samo, bik se na turskom ne kaze "dza", vec "boga". Rec "dza" ne postoji u turskom jeziku.
    Tako da ... cela teorija pada u vodu.
  2. milojko555 (avatar)
    zapravo, evo verovatno pravog odgovora: http://translate.google.com/#tr|sr|karaca
    Dakle, nije bik, nego - srna