Ford Capri Mk1 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

911s [SK]

Ford Capri Mk1

Oceni ovaj blog
Autor teksta: Stefan K.

Ford Capri Mk1 1969-1974

Sve do sredine 60-ih evropski Ford u svojoj ponudi nije imao pravi sportski automobil. Postojala je jedino sportska varijante Cortine Lotus, ali to je u osnovi bila klasična limuzina. 1964-te godine je američki odeljak Forda predstavio svoju varijantu sportskog kupea i u naredne dve godine ostvario iznenadjujuć uspeh od milion prodatih primeraka. Ovaj uspeh je doveo do toga da se u Evropi 1965-te godine započne projekat „Colt“. Ideja je bila novi auto, dizajnerski po ugledu na Mustanga, sa dobrim perfomansama, koji će cenovno biti dostupan svima. Dizajniranje i konstrukcija povereni su John Hitchman-u i Uwe Bahnsen-u u fabrici u Dagenham-u. Mehanička podloga je bila Cortina, enterijer iz Escorta, a motori iz svih Fordova koji su se proizvodili u to vreme.

Već početkom ’66-te su javnosti prikazani prvi prototipi, koji su skoro u potpunosti izgledali kao i finalni oblik. Medjutim, ime je moralo biti promenjeno jer je „Colt“ već bilo registrovano od strane Mitsubishi-ja, tako da je za novo ime uzeto Capri po jednom italijanskom ostrvu. Ovo ime je već bilo korišćeno kao Consul Capri u kupe varijanti Consula od 1961-ve do 1964-te. Jedina veća dizajnerska izmena u ondosu na prototipe je bilo uvodjenje čuvenog zadnjeg stakla C oblika, jer su postojale žalbe na klaustrofobični osećaj zbog malog bočnog stakla. Proizvodnja je počela u novembru ’68-me.

Finalno predstavljanje i početak prodaje obeleženi su na sajmu automobila u Briselu, 24-og januara 1969-te. U ponudi je bio veliki spektar motora i opreme, a slogan pod kojim se prodavao bio je “Auto koji ste uvek obećavali sebi”. Proizvodio se u fabrikama u dve fabrike u Britaniji (Dagenham i Halewood), dve u Nemačkoj (Keln i Saarlouis) i u Genku u Belgiji, a izvožen je u mnoge zemlje i van Evrope. U SAD je prodavan pod imenom Mercury Capri.

Capri je u startu imao odličan uspeh, prvenstveno zbog tada jako popularnog dizajna i zbog intezivne medijske kampanje. Za prve dve godine je prodato 400.000 prmeraka. Primerci sklapani u Nemačkoj i Belgiji su od motora imali već postojeću V4 i V6 gamu, a oni sklapani u Engleskoj su nosili Kent i Essex motore, a i jedni i drugi su imali 2.0 Pinto.









Paketi opreme i motora su bili Standard (Base), L, X, XL, GT, XLR, RS, a od avgusta ’72-ge i GXL.

Motori: (kubikaža u kubnim centrimetrima, snaga u konjima, obrtni momenat, ubrzanje 0-100 kmh, maksimalna brzina, potrošnja na 100 km)

1.3 V4: 1288 ccm, 50 hp, 9.5 mkg, 23.8 sec, 133 kmh, 8.6 l
1.5 V4: 1488 ccm, 60 hp, 11.4 mkg, 19.4 sec, 145 kmh, 8.7 l
1.7 V4: 1688 ccm, 75 hp, 13.0 mkg, 14.6 sec, 155 km/h 9.4 l
1.3 Kent: 1298 ccm, 54 hp, 8.7 mkg, 23 sec, 140 kmh, 8.7 l
1.6 Kent: 1098 ccm, 50/53/65 hp, 11.7/12.0/12.7 mkg, 17.2/16.4/13.5 sec, 153/156/168 kmh, 9.4/9.2 l
1.3 Pinto: 1293 ccm, 59 hp, 9.9 mkg, 20.9 sec, 141 kmh, 8.6 l
1.6 Pinto: 1592 ccm, 72 hp, 12.0 mkg, 15.3 sec, 158 kmh, 9.1 l
1.6 GT Pinto: 1592 ccm, 88 hp, 12.7 mkg, 12.6 sec, 170 kmh, 9.2 l
2.0 Pinto: 1098 ccm, 44 hp, 7.2 mkg, 27 sec, 126 kmh, 8.6 l
2.0 V6 Cologne: 1985 ccm, 85/90 hp (LC/HC), 15.1/15.8 mkg, 12.5/13.3 sec, 162/165 kmh, 10.4/9.9 l
2.3 V6 Cologne: 2274 ccm, 108 hp, 18.5 mkg, 10.8 sec, 178 kmh, 10.1 l
2.6 V6 Cologne: 2520 ccm, 125 hp, 20.5 mkg, 9.6 sec, 190 kmh, 10.4 l
2.6 RS V6 Cologne: 2615 ccm, 150 hp, 22.8 mkg, 8.0 sec, 200 kmh
3.0 V6 Essex: 2945 ccm, 138 hp, 24.0 mkg, 8.9 sec, 195 kmh, 10.7 l
3.1 V6 Essex: 3098 ccm, 150 hp, 7.2 mkg, 27 sec, 126 kmh, 8.6 l

Dimenzije: dužina 430.3 cm, širina 164.5 cm, visina 133.0 cm.
Težina: od 975 kg do 1050 kg.




1970-te je predstavljen Capri RS2600. Iskorišćen je razbušeni blok od 2.6 V& cologne motora, a umesto karburatora je imao mehanički injection. RS2600 se od obične verzije vituelno razlikovao po prednjim polu-branicima, dva para okruglih farova, RS felnama, nedostatku bočnih “škrga”, većim zadnjim svetlima i bogatijem sportskom enterijeru.





Caprija RS3100 je napravljeno samo 250 komada za potrebe homologacije. Za potrebe takmičenja u Grupi 4 ovaj motor je ojačan na 435 konjskih snaga i 3412 ccm.

U Engleskoj Capri nije bio mnogo korišćen za takmičarske trke, ali ga je zato Nemačko odeljenje koristilo sa velikim uspehom (dve najznačajnije pobede na European Touring Car Champioship-u, Dieter Glemser 1971-ve i Jochen Mass 1972-gde, obojica za volanom RS2600).

Avgusta 1972-ge Capri je dobio manje vizuelne izmene. Prednji migavci su izbačeni iz farova i premešteni u branike, zadnja svetla su veća, bočne “škrge” su manje, vešanje kvalitetnije, a enterijer je generalno izmenjen. Školjka je ostala ista. Svi V4 i Kent motori su zamenjeni sa Pinto verzijama, kubikaža od 1300 i 1600 ccm.





Glavna proizvodnja Caprija Mk1 je prekinuta u decembru 1973-će. Napravljeno je 1.200.000 primeraka.

Pošalji "Ford Capri Mk1" na Facebook Pošalji "Ford Capri Mk1" na Google Pošalji "Ford Capri Mk1" na My Yahoo! Pošalji "Ford Capri Mk1" na Live Pošalji "Ford Capri Mk1" na MySpace Pošalji "Ford Capri Mk1" na Twitter Pošalji "Ford Capri Mk1" na Digg Pošalji "Ford Capri Mk1" na del.icio.us

Ažurirano 09.01.2009. u 20:46, autor: 911s [SK]

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Taker (avatar)
    Extra blog,jer imas jos ovakvih?