Dakle... upravo sam, tražeći sobu za 200 evritja, bila u jazbini veoma zanimljivog lika (pu, pu, pu!)
Najpre me sačekao na stanici, ok, vidim odmah da je neka Metalika u pitanju, oko šezdesetak godina, ćela navrh glave, dugi plavi brci i duga plava kosa.
Onda me uvede u neko sokače, pa kroz kapijicu na kojoj piše "Hier ist das Ende aller Freude" (ovde je kraj svake radosti), crvenim krvolikim slovima.
Kroz kapiju se ulazi u dvorištance u kojem ima više vrtnih patuljaka nego kvadratnih metara vrta. Tu i tamo viri i poneki stivenkingovski klovn. Crna mačka (mačor) mi protrča ispred nogu, a malo potom i druga.
Na uglovima malog trema natakarene lobanje.
OK, mislim se, ovo će biti zanimljivo.
Uđem u stanče, i momentalno mi se unos kiseonika smanji za 50%. Mislim da bi tip ladno mogao da ekstrahuje duvan iz nameštaja, da ga pakuje i od prodaje živi narednih 50 godina.
U hodniku nas sačekuje treća crna mačka.
- Lepo - kažem ja njemu - volim mačke.
Uvede on mene u sobu za izdavanje. Više ljubičastog nisam videla ni na prezentacijama hare krišna restorana. Eeeee... ali osim ljubičastog, tu je i crno: recimo, crne figure veštica u svakom ćošku. Glava faraona u regalu. Drvenih figura mačaka: dve po metru kvadratnom, otprilike. Tu i tamo lobanjica.
Polica sa DVD-jevima svih horor filmova ikad snimljenih.
I staklena stalaža.
S lutkicama.
Ladno na bravi stalaže visi verzija šrankenheda. A u stalaži... od helrejzera, preko fredi krugera i ostalih do nekih koji su mi poznati ali ih imena ne znam jerbo horore ne rabim. Ama puna stalaža. Ima toga stotinjak, ako ne i više.
- Vrlo zanimljivo - kažem ja. - Baš je lepa soba. Samo je malo nezgodna za miran san. (pa pokažem prstom na stalažu)
- Aaaa, to ne može napolje. - kaže on. - To su stvari moje pokojne žene. Ona je volela te stvari, a umrla je tu (pokazuje prstom na jedini krevet u sobi), i ja to sve hoću da sačuvam.
Ouuukeeeej.
Hajde, zove on mene da pogledam i njegovu sobu, da znam gde je. Pa hajde. Mislim, kad sam ovo videla, sve sam videla.
Uđem.
Poster gole ženske na svaka dva kvadratna metra. Na svaka dva (između dva postera s golim ženama) na ekser obešena kožna jakna s nekim lobanja printom.
Gitara, nameštaj (ok, nameštaj nije zanimljiv), fotografije po zidu. Na fotografijama on s bendom.
Onda su tu i crno-bele fotografije: on u cirkusu (stojećki jaše konja), paonda još neki drugi u cirkusu: mama na trapezu, tata guta vatru, ovaj što mu se ne vidi glava jer je u čeljustima lava je bio deda, i tako dalje.
- E, pa baš lepo, te porodične nekako unose toplinu...u prostor. - kažem ja.
- Jelte - pitam - a zašto u oglasu piše da izdajete samo ženama? Meni, recimo, te horor varijante baš i ne odgovaraju, ali možda znam nekog studenta kome bi pasalo.
A, ne, kaže, on meni, muški ne dolaze u obzir.
Jer, da ga razumem, NJEMU ČESTO DOLAZE DEVICE, pa bi mogle da se uplaše AKO VIDE NEKO MUŠKO.
.........................................
OK, sad možete da umrete od smeha.
Najpre me sačekao na stanici, ok, vidim odmah da je neka Metalika u pitanju, oko šezdesetak godina, ćela navrh glave, dugi plavi brci i duga plava kosa.
Onda me uvede u neko sokače, pa kroz kapijicu na kojoj piše "Hier ist das Ende aller Freude" (ovde je kraj svake radosti), crvenim krvolikim slovima.
Kroz kapiju se ulazi u dvorištance u kojem ima više vrtnih patuljaka nego kvadratnih metara vrta. Tu i tamo viri i poneki stivenkingovski klovn. Crna mačka (mačor) mi protrča ispred nogu, a malo potom i druga.
Na uglovima malog trema natakarene lobanje.
OK, mislim se, ovo će biti zanimljivo.
Uđem u stanče, i momentalno mi se unos kiseonika smanji za 50%. Mislim da bi tip ladno mogao da ekstrahuje duvan iz nameštaja, da ga pakuje i od prodaje živi narednih 50 godina.
U hodniku nas sačekuje treća crna mačka.
- Lepo - kažem ja njemu - volim mačke.
Uvede on mene u sobu za izdavanje. Više ljubičastog nisam videla ni na prezentacijama hare krišna restorana. Eeeee... ali osim ljubičastog, tu je i crno: recimo, crne figure veštica u svakom ćošku. Glava faraona u regalu. Drvenih figura mačaka: dve po metru kvadratnom, otprilike. Tu i tamo lobanjica.
Polica sa DVD-jevima svih horor filmova ikad snimljenih.
I staklena stalaža.
S lutkicama.
Ladno na bravi stalaže visi verzija šrankenheda. A u stalaži... od helrejzera, preko fredi krugera i ostalih do nekih koji su mi poznati ali ih imena ne znam jerbo horore ne rabim. Ama puna stalaža. Ima toga stotinjak, ako ne i više.
- Vrlo zanimljivo - kažem ja. - Baš je lepa soba. Samo je malo nezgodna za miran san. (pa pokažem prstom na stalažu)
- Aaaa, to ne može napolje. - kaže on. - To su stvari moje pokojne žene. Ona je volela te stvari, a umrla je tu (pokazuje prstom na jedini krevet u sobi), i ja to sve hoću da sačuvam.
Ouuukeeeej.
Hajde, zove on mene da pogledam i njegovu sobu, da znam gde je. Pa hajde. Mislim, kad sam ovo videla, sve sam videla.
Uđem.
Poster gole ženske na svaka dva kvadratna metra. Na svaka dva (između dva postera s golim ženama) na ekser obešena kožna jakna s nekim lobanja printom.
Gitara, nameštaj (ok, nameštaj nije zanimljiv), fotografije po zidu. Na fotografijama on s bendom.
Onda su tu i crno-bele fotografije: on u cirkusu (stojećki jaše konja), paonda još neki drugi u cirkusu: mama na trapezu, tata guta vatru, ovaj što mu se ne vidi glava jer je u čeljustima lava je bio deda, i tako dalje.
- E, pa baš lepo, te porodične nekako unose toplinu...u prostor. - kažem ja.
- Jelte - pitam - a zašto u oglasu piše da izdajete samo ženama? Meni, recimo, te horor varijante baš i ne odgovaraju, ali možda znam nekog studenta kome bi pasalo.
A, ne, kaže, on meni, muški ne dolaze u obzir.
Jer, da ga razumem, NJEMU ČESTO DOLAZE DEVICE, pa bi mogle da se uplaše AKO VIDE NEKO MUŠKO.
.........................................
OK, sad možete da umrete od smeha.
