picture host(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ŠARENA SAVA (LJUBAVNA PRIČA)
"Hoćemo da se kupamo?"
"Daaaaaaaaaa"
"Brzo da se skineš i trk kod deke u kupatilo". Pokušava da skine pantalonice hahaha
“Deka pupa, deka pupa” Bose nogice otrčaše
Iz velikih ruku uzimam Svica i umotavam u žuti, meki peškir. Rukice me jako stegoše oko vrata, onako muški
"Hoćemo da pevamo?"
"Daaaaaa"
Ležeći u našem velikom krevetu počinjem…nanino si pile……"ne nana…..aja-ja-ja-ja-ja….aja-ja-ja-ja-ja….abole se isica (razbole se lisica)
Posle nekog vremena pevanja , priče, smejanja, maženja i desetak istih, smirenih, mekih odgovora “sutra, kad završe posao” na isto pitanje “dođe tata…dođe mama” pitam “hoćeš da te nana ljulja?”
"daaaaaa" i utrčava mi četvoronoške u zagrljaj. Smešta se na moje desno rame, rukice se sviše oko mog vrata. Prebacujem ćebe preko njega, njišem se sedeći na krevetu i tiho pevam
.“nanino si pile
i nanino zlato,
moja mala duša i
svo moje blago.
Nanina si reka
kojom život teče,
najsjanija zvezda,
kud ćeš sreće veće”
Spuštam ga u postelju a on kaže “pavam”hahah….."grlimo se i spavamo pile"….ležimo zajedno. Ručica preko mog vrata me najljubavnije grli. San je uhvatio Svica za ruku i poveo ga u čaroban svet.
Sutradan.
“Pile, presvlačimo si i idemo u veeeeliki park. Deka vozi auto"
“Pak….veiki? Koa? Deka vozi”
“Da, veliki park. Tamo je reka Sava. Idemo da je pozdravimo , da voziš motor i da se šetamo”.
Šarena Sava sva vetrovito šušti. Sunčani i hladoviti delovi se smenjuju i žuto-zlatno-zelenom danu daju tu živu, čas sjajnu, čas mat boju. Šetalište je skoro prazno. Samo vetar i sunce prave društvo reci međusobno pričajući. Na klupi, tik uz vodu, sede muškarac i žena. Njoj je nešto. Nije joj dobro. Naslonjena je na rame muškarca i on joj tiho priča. Podigla je lice da ga pogleda.....Lice je........nije dobro. Prolazimo dalje ne remeteći njihov mir.
U sav taj svetli sjaj života uleće Svitac na svom motoru. Okice širom otvorene. Upija svet. Toliko čudesa.
Vidiš ovu veliku vodu? Klima glavicom, I znam da mu nije baš jasno na koju vodu mislim, ali odlazak do same vode je za neku drugu priliku, kada moja svetleća ljubav bude imala više od dve godinice. Do sada je voda bila u kuhinji i kupatilu i kod nane i deke na česmi i u fontani….i da, kad pada kiša. Iiiii voda se pije iz čaše i služi da Svitac kuva pored nane stojeći na stolici uz sudoperu, igrajući se presipajući iz šolje u šolju, prosipajući i prazneći šolje i čaše….kuva paculj (pasulj)ili cajic (čajić) ili tafu (kafu) za nanu i deku.
To je reka pile. Zove se Sava. Ponavlja “ Saua” Po njoj plivaju čamci I brodovi….znaš, kao u knjigici. I kao ti kad plivaš u bazenu. Klima glavom, kao jasno mu je.Gleda vozeći lagano motor i pokazuje rukom na splavove. “To su kućice na vodi. Kuća na vodi se zove splav.” “Spav” ponavja.
Silazi sa motora i gazi po opalom lišću. Jako Interesantno hahaha
“Vidi Stefane, onu kucu kako se lepo igra” kaže mu deka
“Kuca tci ….tava…. Mki, Mava, Cici” (kuca trči po travi…Mrki, Mara, Cici /Nera, njihov pas)…blistav osmeh zagrli Savu.
"Da, I oni trče po travi i igraju se".
“Nana, noci, pakiao ato” (nano nosi, parkirao sam auto).
"Bole me leđa Stefane, ne mogu da te nosim. a ti si veliki dečak".
“Naaaanaaaa nociiiiiii”……najšarmeskiji osmeh na svetu sa okicama podignutim na gore nasmeja me
Uzimam ga u naručje, stavljam na kuk…par koraka ….Hoću da ga stavim na nisku betonsku ogradu koja razdvaja stazu i zelenu kaskadu, ali Maca reče “nemoj da ga učiš da tuda hoda”……"što" rekoh, "da ne ostane neuk slučajno hahahaha…..pa bolje ja da ga naučim kako treba nego da sam smisli kako ne treba". Muški su nekad tako čudnovata stvorenja, posebno kad su brižni. Kompromis, stali smo na betonsku ogradu i prešli na travicu. “Pile, hajde da idemo po travi…..hoćeš?”
“Daaaaaa…deka noci motov”……plave patikice počeše da šuškavo šapuću.
Idemo ka stazi na sledećem nivou. Ima tri nivoa, kao tri kaskade, kod nas na šetalištu, i jako je lepo. Možeš se približavati i odaljavati od vode, kako ti je volja. Okreće se i viče “deka ajde” hahaha
“Stefane, ovde su mnogo lepe stepenice. Dođi.”
“Tepeiceeee”……potrča vičući osmeh.
Penje se. Naravno, deka je iza njega da se slučajno ne preturi unazad hahaha…..Preterano, ali to je deka. Tu je odmorište. Klupe u polukrugu, betonske kaskade, zidići, staze od kamenčiča u betonu. Saginje se i pokušava da uzme jedan kamičak hahaha Ugleda starijeg čoveka na travi kako vežba. Stade na dva metra od njega i poče da ga imitira. Gospodin podiže nogu ispred sebe…….Stefan isto…..hahahaah Čovek se nasmeja, onako od srca, zdravo.
“Stefane, pa ti imitiraš čiku? Ti vežbaš.”
Kratko “Da”…i nastavi da gleda i ponavlja pokrete.
“Stefane, ti si divan dečko. Odlično radiš vežbe….ajde sad ova”…..i poče u mestu da podiže jednu pa drugu nogu savijenu u kolenu….cupka.
Svitac uradi isto. Naravno, smešan je do bola jer je sav mali i trapav i tako ozbiljan. Svi smo se smejali. Tako je prijao osećaj slobode u tom prostranstvu…čisto, nevino, iskreno…..smeh je kao ptica koja čuje početni lepet svojih krila i zna, zna da će poleteti. …prelep osećaj ljubavi. Šarena, svetla Sava obučena u smeh. Pošto dok ovo pišem, ne mogu naći reči da opišem osećaj, tačnije, imam reči ali bi to bilo preopširno, i smorila bih sve oko sebe, a opet, tačno prepisati ovo iz sebe ne bih uspela, reći ću najkraći i najtačniji opis…..ne mogu da se opredelim za reči, te neka svako zamisli i oseti onim što ima u sebi.
Radio je vežbe sa gospodinom nekoliko minuta. Svitac, sav ozbiljan a gospodin nasmejan i sa sretnim borama na licu. I kao svakom detetu u njegovom uzrastu, koncentracija mu je kratka, mada jako dobra za dve godine.
Hajde, kaži čiki doviđenja.
“Doicena” i maše uz osmeh. Seda na motor, ali i dalje gleda u gospodina. Ovaj je počeo da radi vežbe savijen u struku i ruku opuštenih ispred sebe (vise) pa ih odručuje. Svitac sedeći na motoru ponavlja. Savio se preko volana, ali ne mogu, jer sedi, da mu ruke vise, pa ih stavlja preko lica i onda odručuje u stranu hahaha. Snašao se.
Sava i dalje šareno šušori. Pričaju sunce, trava, drveće, reka i vetar. Odlazimo na sledeću stazu i lagano nazad do kola, pa kod klijenta po papire.
“Kaži Savi ćao i mahni joj”
“Caooooo Sao”
Kod klijenta je animirao sve redom, od klijenata do kupaca. Naravno, njegova slatkoća je začinjena kinder jajetom I sokićem, i pre nego sam uspela da kažem da mu ne poklanjaju ništa. Ali, šarm je šarm, brzinski razoružava, pa je deka posle imao nezahvalan posao za ručkom, da nahrani dete koje nije gladno hahahah
Odvezli su me na posao….."nana ide posao"….."da, pile, nana ide na posao sada, a posle se vidimo"…….rukice iz auto sedišta me zagrliše najlepše i najslađe na svetu…najljubavnije
Odoh sa osmehom u svoj dan.
upload gifsPS Laka vam noć blogeri
pada mi rejting 
