...istrgnuti list Dnevnika...

...svuda i stalno
prati me sjencana dosada
i opomena
svuda ocekivano
i predvidljivo i cvjetanje
i talasanje
mirise prepoznajem
koje sam i sanjao sa kose necije
ili marame od vrata
odlutale
ali nekako
da preko mene nekom drugom masu
ili upucene su na praznine
jer praznine su i bile
posmatram fotografiju jednu moju
i nasmijanog studenta
kojeg bih rado upoznao
samo da ne znam
da sam to ja
da li bih mu mogao ukazati
da Put promijeni
ili
da zavoli neostvarljive i stvari i pojave
samo Ono sto je puka vizija
da je dogradjuje
i
ponekad da u san dodje
dalekost i cista zelja
jedino su vazne i opojne
ostalo ne postoji
...ostvarenje je tako los vajar
zelja i nada...
Jak vjetar mi u ledja bije
prasina pokusava da mi zamete
trag
ali
oci uprte u moguce smjerove
istrajavaju
sve dok
sve ne razgolite
kao nevoljni ljubanik
kad krevet napusta...
 
Kliknite za proširenje...
...ostvarenje je tako los vajar
zelja i nada...
Kliknite za proširenje...

Odlično sagledano i opisano :heart:

Ima raznih ostvarenja... Malih, velikih, svakodnevnih, važnih...

Ali "ostvarenje" ne treba nikada ni da se dogodi umetniku jer bi to bila smrt njegovog stvaralaštva.

I čemu život posle takvog ostvarenja?

Dokle god je zvezda na nebu, u neustalasanoj noći tiho pulsira pokazujući sledeći korak Puta.

:zag::heart::bye:
 
Kada na planini Faraona umire leto, nastaju stihovi poput ..."istrgnuti list Dnvnika"...

Dve srne, suznooke, trče od klavira do pera, sanjaju život između muzike i stiha. Vetar
nokturna kruži nebom, peva i hrani nas stihom sumornim, dok nosi sobom listove breza i jasenova.
Na prag kuće stiže jesen i skrivena priča leta. Faraon skuplja svoje letnje uspomene, stihove i note
i još jedan preludijum za dušu. Sećanje i nezaborav. Stihovi...

Popadalo beskrilno jato etida i reči, izdahnulo na papiru belom. Ostao cvrkut nokturna da leprša nad
svakim slovom. Svaka reč nosi znamenje, sećanje, snevanje i kajanje, notu srca. U nekoliko tonova i
stihova, Faraon kaže sve. Smrt ljubavi ostavlja trag, muzikom stiha srebri i pozlaćuje bol rastanka
koji nikada ne prolazi, pa presuđuje:

...."zavoli neostvarljive i stvari i pojave
samo Ono što je puka vizija
da je dograđuje
i
ponekad da u san dođe
dalekost i čista želja
jedino su važne i opojne
ostalo ne postoji".....

Vetar nokturna kruži nebom i Faraona u "leđa bije"
Klavir ostaje u samotnom kutku da sačeka i isprati kiše i snegove, nove nostalgične uspomene.

Jesen nije samo godišnje doba, ona je muzika duboka, topla i siva, ali i hladna ljudska reč, često bolna.
Uspomena i opomena ljudima. Ona stvara i seća. Nema njene tišine. Uvek postoji, diše. Retko se raduje,
a često žalosti.

Faraon, u svečanom odelu sneva san pobednika i uči nas jesenjem nokturnu. Usamljenik i nostalgičar, sa
pobedničkim peharom u ruci, smeši nam se svojim blagim likom, dok deli sebe drugima.
 
Poslednja izmena:
...Soradze je zakleti Podviznik
Lijepog
ali Lijepog u antiskom smislu
i svaka njena rijec dise
dorsko-mikenski
homerovsko
i divno opijeno prirodom lijepog
kako je samo znala Sapfo
i sve do Vergilija epikom zadajali
a onda Soradze,
preuzima Milton da sve objedini i sebe na vrh piramiode postavi...
...tesko je to uopste
eto,
i za Njega je bilo...
Kad napisem nesto odmah cujem tvoj topot
sa palicom upitnog i zapovjednog
ali mekano mi dajes na znanje
da sam dosta se primakao lijepom
ali jos uvijek podalje...
Moja draga Sora...:hvala:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top