-Pozdrav Bane i hvala za interesantan tekst. Moral i savest imaju kljucnu ulogu u razumevanju zivota. Zbog toga se ne proucavaju samo u psihologiji, vec i u filozofiji i religiji.Sofija ovoga puta se javljam ovako u formi komentara (jer drugacije i ne moze, meditiram vec 3 dana nad ovim tekstom, utoliko ne bih nista jos konterno pitao u vezi sa njim. Posredovacu vam ga, pa ako budete imali vremena i volje mozete ga izanalizirati ovde ovako javno. // http://pulse.rs/osecanje-greha-bertrand-rasel-osvajanje-srece/
svako dobro
Bane
Frojd je strukturu licnosti predstavio modelom ida, ega i super-ega. Id je snazni, primitivni nagon koji bezobzirno nastoji zadovoljiti svoje potrebe. To je neka vrsta zivotinjskog nagona lisena razuma.
Ego je inteligentno ja koje je svesno okoline i drustvenih normi ponasanja, dok je super-ego moralni ideal. Dakle, id i super-ego su protivrecna htenja koja ego nastoji zadovoljiti ili uskladititi u drustveno prihvatljivu normu ponasanja. To je ponekad veoma tesko postici i moze rezultirati neurozom ili razlicitim mentalnim poremecajima.
Po Frojdu, super-ego je formiran pod uticajem roditelja i drustva, samim tim je nametnuti ideal ili nesto sto je osoba prihvatila spolja. Po meni, takvo shvatanje je dosta jednostrano, pa je samo delimicno tacno. Moralne vrednosti su mnogo kompleksnije nego sto to na prvi pogled izgleda. Ja razlikujem tri nivoa svesti: podsvesni, svesni i nadsvesni.
Podsvesni je podrucje ida, ali isto tako i Polusvesnog ega, odnosno akumuliranih predrasuda i zabluda formiranih kroz razlicite traumaticne dogadjaje i iskustva. Polusvesni ego se manifestuje ili kao inferiorni kompleks (kojim neko sebe dozivljava bezvrednim, beznacajnim, nesposobnim i manje vrednim od okoline) ili kao superiorni, arogantni, narcisticki kompleks kojim se vidi iznad svega.
Svesni nivo je ego, dok je nadsvesni nivo konstruktivni, duhovni potencijal osobe. Pojedina duhovna ucenja ga interpretiraju kao istinsko sopstvo. Po meni, moral i savest nije nesto nametnuto spolja, vec proizilazi iz nadsvesnog, duhovnog potencijala.
Duhovni potencijal je jezgro mudrosti. Rasel ga naziva razumom. Kad se rukovodi duhovnim zakonitostima, ego prerasta u nad-ego. Korz nad-ego osoba sebe stavlja u proporcionalnu srazmeru s okolinom. To je osposobljava da prevazidje pristrasnost i da neutralno posmatra situaciju. Tako sagleda vlastite destruktivne nagone i strasti. Uvidi sta treba drugacije ciniti da bi postigla funkcionalanost i u sebi i u odnos s drugima.
Dr Harry Guntrip najbolje opisao razliku izmedju autenticne i neuroticne savesti nametnute spolja:
“ Razmatrajući čitav problem, mogli bismo reći da imamo dve savesti. Naša zrela savest, nas obrazovni i prosvećeni sud koji gleda objektivno na realne činjenice u našem ponašanju u svetlu situacije. Mi nastojimo, što god bolje možemo, da razmislimo o situaciji i odlučimo da je tako i tako pošteno, razumno i pravo da se radi; ili mi kasnije razmislimo o našem ponašanju i zaključimo da je trebalo da postupimo drugačije s dobrim razlogom i idući put tako i činimo.
Takva savest je u kontaktu s realnošću trenutnog stanja. Isto tako, mi imamo jednu drugu savest, koju možda ne bi ni bilo pravilno nazivati savest, s obzirom da je ona preokupirana sigurnošću, a ne istinskom dobrotom i realnim moralnim vrednostima.
Međutim, ona ima pojavu savesti, uzrokuje osećanje krivice i njeno rasuđivanje se meša s rasuđivanjem prave, zrele savesti. To je detinjasto preživljavanje ispunjeno strahom, a ne mudrošću i moralnom procenom.
Zrela savest je konstruktivna i ukazuje nam šta je ispravno i u pojedinim slučajevima nas vodi u opoziciju s određenim ljudima ili čak i s mišljenjem većine.
Detinja savest koja preživi, u zrelosti postaje neurotična savest koja nikada tako nešto ne učini. Ona je negativna i opsednuta strahom da se ne radi nešto pogrešno. Za takav strah se na kraju može ispostaviti da je strah od uznemiravanja nekog do čije nam je podrške veoma stalo: to može da ode toliko daleko da nas zaustavlja ili ozbiljno sprečava da radimo bilo šta.“
Poslednja izmena:
A Raselu nek ostane matematika,to mu je ipak bila jača strana
samo se čudim da si posle Šopija imao strpljenja da čitaš Rasela,mora da si prvo čitao njega