Citanje

Julian Branes: “Kad citate dobru knjigu, vi ne bezite od zivota, vi u njega dublje uranjate.”

- Lepo receno. Dok ljudi imaju povrsno shvatanje i dok se zadovoljavaju trivijalnim stvarima nemaju potrebu za citanjem. Njima citanje izgleda kao bezanje od zivota i gubljenje vremena. Potreba za citanjem se javlja kada razbudjeni um pocne tragati za dubljim smislom.

-----------------------

- Ne ocajavaj kada shvatis da si na pogresnom putu, jer tada dobijas sansu da pronadjes pravi.

--------------------------------------------------

Maksim Gorki: "Laž je religija robova i gospodara. Istina je bog slobodnog čovjeka."

------------------

-Dobra osoba nije dobra samo prema drugima, vec i prema sebi. Zna sta nije dobro da cini drugima, ali ni drugi njoj.

 

[sanja*]

(pogrešno unesen komentar, a ne mogu da ga obrišem)

 

[gost 88651]

"beware those who are always reading books" Bukowski

 

[sofija06]

U ovom slucaju se slazem s Bokowskim. U svemu je potrebna mera ili balans. Preterano citanje, kao i nedovoljno citanje, podjednako sprecava adekvatnu spoznaju zivota. Svaki covek mora imati odredjeno zivotno iskustvo kojim formira svoje vlastito misljenje. Tek tada ima solidnu osnovu da pravilno proceni iskustva ili misljenja drugih, sto mu omogucava da prosiruje/nadograduje vlastito razumevanje.

 

[gost 88651]

 

[sofija06]

 

[zxy]

Sva sreća da mnogi nesrećnici koji su shvatili istina šta je tad podetinje i izlape i to ih spase a samo oni ,na muke osudjeni, budu ostavljeni da sa spoznatom istinom žive i to je msm ono što se pakao zove.O izlazu iz tog stanja ne bih sada jer verujem da se niko ne slaže ni sa ovim što sam napisao al tešim se time da je uvek mučan put do istine...

 

[sofija06]

Istina je razumevanje koje se razvija uporedo s zivotom. Zato i jeste tajna koja se neprestano otkriva i skriva stvarajuci radost i patnju. Iluzijom njene konacnosti nastaje stradanje i ropstvo koje se moze prevazici samo dubljim razumevanjem. Za to je potrebna fleksibilnost i otvoren stav koji omogucava da se neprestano uci.

 

[RiadaT.]

Definirati, znači ograničiti, parafraziram O.Vajlda.I sa istinom je slično.Svakodnevno otkrivamo nove istine,što će reći da je istina beskonačna,a da su u laži noge kratke to također znamo.Malo šale ,mada u svakoj šali ima malo istine

 

[hakim bej]

O, kako je Maksim Gorki danas nepravedno potcenjen i marginalizovan.
Nije zasluzio da bude skrajnut kao pisac. Pisao je o svom vremenu. To sto nam ideje tog vremena danas ne odgovaraju, nimalo ne umanjuje njegovu misao.
Kako se kalio celik je filozofsko delo, pa tek potom knjizevno.
Steta je sto ga nema u skolskim lektirama.
Hvala na podsecanju.

 

[zxy]

Istina je razumevanje koje se razvija uporedo s zivotom. Zato ona i jeste tajna koja se neprestano otkriva ali, i skriva i time stvara radost ali, i patnju. Iluzijom njene konacnosti nastaje stradanje i ropstvo koje se moze prevazici samo dubljim razumevanjem. Za takvo razumevanje je neophodno stalno traganje po njenoj beskonacnoj dubini.

Istina je transcendentna zato posle Šopenhauera mogu da se čitaju još samo Jevandjelja,što vam, ako stignete dotle,preporučujem od srca

 

[sofija06]

Mi, kao i svaka vrsta zivih bica, imamo specifican oblik tela s karakteristicnim culima i inteligencijom preko kojih dozivljavamo postojanje, odnosno formiramo razumevanje, samim tim i istinu.

Medjutim, pitanje je koliko smo zaista u stanju da preko nasih cula i inteligencije uocimo i razumemo fenomen postojanja? Nije iskljucena mogucnost da u univerzumu postoje bica s kompleksnijim organizmom, culima i inteligencijom koja imaju naprednije i radikalnije razumevanja zivota.

Zato je arogantno proglasavati nase, ljudske istine apsolutnim. Treba uvek imati u vidu izvesnu ogranicenost spoznavanja samim nasim organizmom. Na primer, nase culo mirisa nije u tolikoj meri razvijeno kao kod pasa. Zato ne opazamo mirise koje oni opazaju.

Za nas postoji samo ono cega smo svesni ili sto smo uocili. Ono sto nismo u stanju da uocimo, toga nismo ni svesni. To za nas ne postoji. Prema tome, nase razumevanje postojanja ili nase istine su uvek relativne. Zbog toga i imaju tendenciju razvoja.

Pojam istine nastaje u svesti ljudi, pa se njegovo razumevanje mora traziti u samoj njenoj kompleksnosti. Mi kao vrsta imamo zajednicke karakteritike, ali i individualne razlike. Zbog toga imamo sposobnost istog, ali i razlicitog razumevanja i odredjivanja istine.

Sposobnost istog uocavanja i razumevanja pojava i zakonitosti u ovoj dimenziji u engleskom se naziva common sense. Kod nas zdrav razum. On se sastoji od cinjenica koje su svima ocigledne i razumljive. Tako na primer, svi znamo ako bacimo loptu uvis da ce pasti dole, ako stojimo na kisi bez kisobrana da cemo pokisnuti, 1+1=2, itd. To su utvrdjene fizicke zakonitosti koje deluju po principu opsteg reda ili logike. One nam omogucavaju sporazumevanje u slucajevima kada saopstavamo jedni drugima personalne istine ili razlicita misljenja. Takodje nam sluze i kao orijentacija prilikom novih otkrica.

Zbog toga je svesni nivo (intelekt) koji ima sposobnost logicnog rasudivanja veoma znacaja. Predstavlja sponu izmedju unutrasnjeg i vanjskog sveta. Preko njega se dopire do samog unutrasnjeg jezgra svesti u kojem dominiraju sustinske, duhovne zakonitosti.

Onog momenta kad intelekt dopre do njih, dobija sposobnost intuitivne percepcije koja mu pomaze da otkriva skrivene uzrocno poslednicne odnose izmedju razlicitih oblika i pojava u fizickoj dimenziji. Medjutim, intuitivan uvid je tek maglovit, nejasan nagovestaj ili gruba skica koja zahteva posvecenost, naporan rad i zalaganje da bi se dobila jasna slika ili otkrila nova, dublja istina. Edison je s pravom primetio da je genije 1% inspiracije (talenta) i 99% znoja.

Svaki covek ima konstruktivni potencijal u vidu razlicitog talenta, bilo za slikarstvo, muziku, matematiku itd. Ali, ako mu se ne posveti ili ako ga ne razvija ono ce ostati jalovo i neiskorisceno.

Ako se neko okupira i zadovoljava samo trivijalnim stvarima, zanemaruje unutrasnji duhovni potencijal, a time i mogucnost da otkriva i razvija svoj talent. Znacajna dostignuca se ostvare tek onda kad neko uspe da objedini unutrasnje i spoljasnje resurse. Kad uspe da objedini svoj intuitivni uvid s logicnim i kad svoje licno iskustvo prosirje s iskustvima drugih.

Iz toga razloga je citanje pozeljno i korisno. Mislim da se nisam najpreciznije izrazila kada sam dala komentar na izjavu Bukowskog. Preterano citanje moze biti stetno kod veoma mladih ljudi koji jos uvek nemaju dovoljno zivotnog iskustva da oforme vlastiti stav. Pogotovo ako citaju sund i dela izopacenog morala.

Medjutim, ukoliko ljudi imaju oformljene unutrasnje vrednosti, tada ce biti u stanju da naprave bolju procenu i odaberu literaturu koja ce im biti korisna ili koja ce podsticati njihov progresivan razvoj. U vecini slucajeva, upravo ljudi s razbudjenim duhom, razvijenom intuicijom ili nekim talentom mnogo citaju.

Oni se prepoznaju po originalnosti, bogatstvu ideja i kreativnom stvaralastvu. To ih navodi da se aktivno posvete predmetu svoga interesovanja, odnosno da neumorno, s entuzijazmom proucavaju misljenja drugih i time objedinjavaju i koriste i unutrasnji i spoljasnji resurs.

Hakim bej, ne razumem zasto si naveo Maksima Gorkog i delo "Kako se kalio celik", posto je njega napisao Nikolaj Ostrovski?

Hvala na preporuci zxy ali, sam vec prosla i Sopenhauera i Bibliju pa, nemam nameru da se opet vracam na to. Zato i ja tebi preporucujem da idemo dalje.

 

[zxy]

Aaa pa nisam ja rekao "Bibliju",ja sam rekao Jevandjelja a to je nešto drugo.. mada u istim koricama
A evo šta o toj temi kaže Niče,nemam ništa ni protiv njegovog saveta.
"Sigurno je da ljudsko čulno saznanje traga za lepotom,ono preinačava svet.Za čim žudimo loveći drugo?Hoćemo li da prevazidjemo naša čula?Neprestano saznanje vodi do ružnog i mrskog.-Biti zadovoljan sa umetnički intuiranim svetom"
Ps
Slažem se ja sa tim što pišeš Sofija ,komentare dodajem.. da supa bude gušća

 

[sofija06]

Zxy, trenutno ne mogu dugo ostati pa, necu komentarisati Niceov citat, mada bi se i tome moglo nesto reci. A sto se tice supe, svaka cast na kulinarskoj vestiti.

 

[hakim bej]

Zbog istog socijalistickog realizma koji su gajili. Lako je bilo zameniti ih. "Ono što veruješ, to i postoji."

 

[zxy]

Zxy, trenutno ne mogu dugo ostati pa, necu komentarisati Niceov citat, mada bi se i tome moglo nesto reci. A sto se tice supe, svaka cast na kulinarskoj vestiti.

Ali stvarno bih voleo ,i bio bih mu zahvalan za to,kad bi mi neko pokazao šta je to što je novo posle Šopenhauera a da nije varijacija nečeg što on,u svom dubokom i svobuhvatnom uvidu već nije rekao ili neko puko zamajavanje.
A što se Jevandljelja tiče msm da je to najveća revolucija u istoriji sveta i duhovna lepota bez premca,neprevazidjena ali na žalost i nedostignuta...

 

[sofija06]

Da. Sasvim razumljivo, hakim. Lako dodje do zamene autora koji pisu istim jezikom i o slicnim temama.
Za nas postoji samo ono cega smo svesni. Mi smo uvek svesni neceg ili kao istine, ili kao obmane, u zavisnosti od verovanja. Ono u sta verujemo za nas postoji kao istina, dok ono u sta ne verujemo, postoji kao laz i zabluda.

 

[sofija06]

Zxy, mada sam citala Sopenhauera ne znam koja je to njegova fundamentalna istina koja ne sadrzi u sebi potencijal daljnjeg razvoja ili dubljeg, drugacijeg sagledavanja? Mi kao vrsta imamo odredjeni zajedicki ideal lepote ali, isto tako, svaki covek takodje, ima i svoje jedinstveno, razlicito shvatanje lepog. Sve zavisi od njegovog ostvarenog stepena razvoja ili samosvesti kojom dozivljava sebe i sve izvan sebe.

"Sigurno je da ljudsko čulno saznanje traga za lepotom,ono preinačava svet.Za čim žudimo loveći drugo?Hoćemo li da prevazidjemo naša čula?Neprestano saznanje vodi do ružnog i mrskog.-Biti zadovoljan sa umetnički intuiranim svetom"

Nasa cula nisu nista drugo nego instrument intelekta. On odredjuje sta je lepo a, sta ne. Intelekt koristi cula u procesu traganja ili spoznavanja fizickih senzacija. Takva spoznaja je pocetni, primitivni stepen spoznaje koji omogucava visu ili nefizicku, duhovnu spoznaju kojom se otkrivaju sustinske zakonitosti bitisanja.

Zbog toga culna spoznaja takodje ima svoj znacaj i svrhu. Medjutim, ukoliko intelekt ostane samo u domenu culne spoznaje, tada dolazi do njegove ogranicenosti i otudjenja od vise duhovne sustine. Time takodje dolazi i do njegove nefunkcionalnosti i formiranja zabluda.

Jedna od najvecih gresaka koja se danas pravi u mnogim duhovnim ucenjima je ta sto se razlicite svesne funkcije pokusavaju odvojiti i suprostaviti. Sto se dava prednost jednim nad drugima. Tako na primer, negde se dava prednost osecanjima nad razumom, i obrnuto. Negde se misljenje i intelekt u potpunosti obezvredjuju ili cak posmatraju kao prepreka dubljoj spoznaji. U Niceovom citatu je data prednost culnoj spoznaji.

Sve to nastaje iz razloga sto ljudi jos uvek nisu u dovoljnoj meri svesni zakonitosti razvoja svesti. Nasa svest je savrsena. Mi imamo upravo one svesne razlike koje treba da imamo. Problem nije u njima vec, u nasem nerazumevanju koriscenja tih razlika ili u nasoj nesposobnosti da uspostavljamo pravilan balans izmedju njih. Da ostvarimo njihovo jedinstvo.

Nasa spoznaja nikada nije, niti moze biti konacna dokle god smo u ovoj dimenziji. Ona predstavlja proces koji nastaje interakcijom subjektivno-objektivnog odnosa. Mada svaki covek ima subjektivnu percepciju objektivnosti, kvalitet te percepcije se uvek razlikuje u zavisnosti od njegovog stava prema objektivnosti. Preterana subjektivnost koja precenjuje sebe, najcesce zanemaruje ili ignorise cinjenice dok, subjektivnost koja se podcenjuje nekriticki i nepromisljeno prihvata vanjske vrednosti i time takodje nema adekvatan uvid.

Dakle, neophodno je uvek teziti da se ima proporcionalan odnos s objektivnoscu. Ovde se opet vracam na izjavu Bukowskog: “Cuvaj se onih koji stalno citaju.” Ta izjava ima smisla ukoliko se misli na ljude koji pasivno citaju ili koji nekriticki prihvataju sve informacije; koje citanje ne stimulise na dublje razmisljanje ili razvoj vlastite autenticnosti vec, ih naprotiv sprecava u tome.

Ipak, rekla bih da je to redja pojava i da se strast prema citanju obicno razvija kod ljudi s visokim stepenom autenticnosti i originalnosti, ili ljudi koje razbudjeni duh i bogat unutrasnji zivot nagoni da istrazuju.

Iako nauka i umetnost, na prvi pogled, izgledaju oprecne, one ipak, imaju neke zajednicke karakteristike i medjusobno se dopunjavaju. Dok je nauka orijentisana ka otkrivanju spoljasnjeg, ili cinjenicama zasnovanim na fizickim, uzrocno posledicnim zakonitostima, dotle je umetnost orijentisana ka nejasnoj, unutrasnjoj dubini osecanja.

Medjutim, oboje koriste intelekt prilikom traganja. Tako na primer, umetnik, ne samo sto ima sposobnost da dosegne unutrasnju dubinu osecanja, vec njegov intelekt ima talent da tu dubinu predstavi drugima bilo kroz reci, sliku, muziku, itd.

Sto znaci, da umetnik u svom izrazavanju mora koristiti vanjske simbole koji su zasnovani na spoljasnim uzrocno posledicnim odnosima fizickog, da bi bio u stanju da docara unutrasnje. Ukoliko naucnik nastoji da otkrije nove cinjenice u spoljasnjem, on u vecini slucajeva mora poci od unutrasnjeg ili intuicije.

Da bi ljudska vrsta bila u stanju da ostvari istinsku dobrobit, ona mora razvijati svoju celovitost kroz balansiranu zastupljenost nauke i umetnosti. Suprostavljanje nauke i umetnosti vodi u parcijalnost ili ograniceno razumevanje koje kad-tad rezultira neskladom i regresom.

 

[zxy]

Pa ako si ga čitala( u šta ne sumnjam) onda znaš da na samom početku svog glavnog dela on kaže da je sve što ima da kaže je jedna jedina misao tj rečenica a da je ,da bi je objasnio,morao zbog nas i nje da napiše četiri knjige a posle i dodatke.Takodje odmah pošteno kaže da se u svom saznanju nadovezao na drevnu mudrost Veda,Platona i Kanta ,dakle nije mu svojstveno da se kiti tudjim perjem.Ali je zato njegovo delo sveobuhvatno i nema šta nije objasnio svojom filozofijom,došavši do njenih granica preko kojih ljudski um ne može.
Pokazao je jasno da je volja glavna a intelekt njen sluga a ta jedna rečenica koju spomenuh glasi kao i naslov njegovog glavnog dela ;svet je volja i predstava.
Ali da ne dužim dalje prirediću blog o tome šta je čovekova istina, kako je saznanja o tome rezimirao Niče,pa ko šta ima da kaže o tome eto prilike.

 

[sofija06]

Volja, osecanja, intelekt/misljenje i razumevanje nije nista drugo nego razlicita manifestacija svesti. Dakle, Jedno koje niti nastaje, niti nestaje posto se neprestano menja ili transformise u svoja razlicita suprotna stanja i time stvara sve sto jeste, sto znaci i ovaj svest za koji mi znamo.
Dubinu osecanja, sirinu misljenja i visinu razumevanja (Oca, Sina i Svetog Duha) niko nikada u potpunosti ne moze dosegnuti, jer je to ziva sila koja sama sebe stvara, odrzava i razvija.

 

[zxy]

Volja, osecanja, intelekt/misljenje i razumevanje nije nista drugo nego razlicita manifestacija svesti. Dakle, Jedno koje niti nastaje, niti nestaje posto se neprestano menja ili transformise u svoja razlicita suprotna stanja i time stvara sve sto jeste, sto znaci i ovaj svest za koji mi znamo.
Dubinu osecanja, sirinu misljenja i visinu razumevanja (Oca, Sina i Svetog Duha) niko nikada u potpunosti ne moze dosegnuti, jer je to ziva sila koja sama sebe stvara, odrzava i razvija.

Hm...ha, msm da bi sad trebalo reći šta pod pojmom "svest" razumemo.Je li to neki objekat,ili subjekt,ili stanje,ili znanje... ovako kako si ga ti predstavila ispada da ...na početku beše Svest, i sve je onda svest,ali čija svest...?

 

[sofija06]

Svest je zivot ili jedna esencija koja je u svemu sto postoji, tako da je dosta ljudi shvata kao boga. Ona je u nama i u svemu izvan nas. Mi je zbog toga spoznajemo kroz nas, kao i kroz sve izvan nas. Ta esencija ne nastaje, niti nestaje vec se transformise ili neprekidno prelazi u svoja tri suprotna stanja: osecanje, misao, razumevanje (Otac, Sin, Sveti Duh) sto stvara pojavu tame, svetlosti i etericnosti, tj. tri dimenzije. Tama (dusa), jezgro, masa je unutra. Etericnost ili duh je izvana. Ono sto je izmedju ili sto daje oblik je svetlost. S njom nastaje dualnost i aktivnost intelekta pa, je u hriscanstvu nazvana Lucifer.
U potpunosti delim misljenje s Spenhauerom. Ovde sam iznela samo grube nagovestaje koji zaista zahtevaju pisanje knjiga da bi se razlozili i objasnili.

 

[zxy]

Svest je zivot ili jedna esencija koja je u svemu sto postoji, tako da je dosta ljudi shvata kao boga. Ona je u nama i u svemu izvan nas. Mi je zbog toga spoznajemo kroz nas, kao i kroz sve izvan nas. Ta esencija ne nastaje, niti nestaje vec se transformise ili neprekidno prelazi u svoja tri suprotna stanja: osecanje, misao, razumevanje (Otac, Sin, Sveti Duh) sto stvara pojavu tame, svetlosti i etericnosti, tj. tri dimenzije. Tama (dusa), jezgro, masa je unutra. Etericnost ili duh je izvana. Ono sto je izmedju ili sto daje oblik je svetlost. S njom nastaje dualnost i aktivnost intelekta pa, je u hriscanstvu nazvana Lucifer.
U potpunosti delim misljenje s Spenhauerom. Ovde sam iznela samo grube nagovestaje koji zaista zahtevaju pisanje knjiga da bi se razlozili i objasnili.

Da,ovo nije jednostavno ali je interesantno i za svaku je pohvalu nastojanje da se nadje kompromisno i obuhvatno moderno rešenje.Bilo je potrebno ovo pojašnjenje.

 

[sofija06]

Drago mi je da je pojasnjenje bilo korisno zxy.