MOZGALIČICE

free upload pictures
​

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)


MOZGALIČICE
(zapisi misli u vremenu)

1. Ne čini loše drugima jer svaka loša namera dođe ti na naplatu, kad tad.
2. Ne ostaj dužan nikome, jer svaki dug ti dođe na naplatu, kad tad.
3. Voli koliko možeš i kako možeš, ali bez interesa, jer samo takvo davanje dođe ti na naplatu odmah.
4. Često, ovo pod 1,2 i 3 ne vidimo odmah, već nekoliko vremenskih koraka kasnije, što samo znači da je naplata sigurna.
5. Naše je samo ono što damo, dobro ili loše, jer možemo dati samo ono što u sebi imamo. Zato pogledajte ljude oko sebe i videćete, SEBE. Ako niste zadovoljni svojom slikom, menjajte sebe, a ne sliku (druge), zato što je samo ta osobina samonapredak. Ako ste oduševljeni svojom slikom, menjajte sebe, a ne sliku (druge), zato što je samo ta osobina samonapredak.Sedeći u svom ćošku i kudeći druge, i dalje ste samo ista loša slika okružena svojom lošošću. Sedeći u svom ćošku i videći samo sebe, u biti stvari, jeste loša slika.
5. Ono što imaš ceni i čuvaj, jer samo tako to što imaš jeste dobro i ostaje dobro.
6. Daj da bi ti se dalo.

Daj da bi ti se dalo
Ne povredi da te povredili ne bi
Ne vredjaj da ne bi uvredjen bio
Ne udari da ne bi batine dobio
Poštuj da bi poštovan bio
Voli da bi voljen bio
Nikada prvi ne napadaj, ali se odbrani
Obećanje održi kad si već samovelik bio da ga daš
Ne postaj laganjem majušan baš
I skloni se od svakog pobesnelog ega
Jer to nije tvoja bitka, pile moje.
Tebe čekaju važniji putevi,
Tvoji,
A ne tuđi svetovi,
U kojima bivaju oboreni svi tvoji budući letovi.

Miran san je karaktera našeg samodar.
​

PS Laka vam noć blogeri, mada ću ja još malo da blejim jer spavah popodne, pa sam sam čila i vesela i reših da malko piskaram Miran san vam želim, jer samo taj odmara ​

 

[Doktor Zo]

 

[mizaca]

Sjajno LJ.M.

 

[Tamišarka]

Baš tako je kako kažeš Ljiljo, ali mislim da je to manjinsko razmišljanje i življenje po tim nacelima...
Eto priznajem da sam pripadnik manjine koju vecina smatra, da ne kažem malo šalabr, ali dobro neka njih preživecu sve to...

Super su ti MOZGALIČICE

 

[LJILJA MMM]

Blagodarim i odmah sipam vodu u vaznu

 

[LJILJA MMM]

Sjajno LJ.M.

Fala,fala. Na ovu vrelinju, dobro je da mozak uopšte radi
Drago mi je da ti se dopada

 

[LJILJA MMM]

Baš tako je kako kažeš Ljiljo, ali mislim da je to manjinsko razmišljanje i življenje po tim nacelima...
Eto priznajem da sam pripadnik manjine koju vecina smatra, da ne kažem malo šalabr, ali dobro neka njih preživecu sve to...

Super su ti MOZGALIČICE

Dabome da je manjinsko. Nikad nisam ni pripadala većini ni u kom obliku, već toj grupi koja, na žalost, izumire Tako da mogu da se smatram, a i ti draga drugarice samnom, i izumirućom vrstom. Misliš da će u tom slučaju da nas država uvrsti u zaštićene, retke sorte?

Hvala, zato se ti i ja razumemo i kad pričamo i kad ćutimo

 

[sanja*]

Ima tu kontradikcije, bogme. Voli bezuslovno, a onda na kraju - opet naplata.
Reklo bi se da se bez trgovine ne može, da je sve odnos davanja uzimanja i plaćanja.

A ja mislim da može drugačije.

Ne čini loše. Bez ikakve primisli o dobitku, gubitku ili naplati. Ne čini loše jer je - loše.
Naravno da ne možeš uvek znati šta je dobro a šta loše, ******, i naravno da će ti se omaći.
Naravno da nekad budeš u bezizlaznoj situaciji i da loše izgleda kao jedino za šta se možeš uhvatiti.
Ali stalno imaju na umu da je loše - loše.
I nastoj da ga izbegavaš.

Ne ostaj dužan nikome. Osim možda zlim ljudima koji dovode druge u situaciju da zavise od njihovog zajma. Od takvih ne valja ni zajmiti.
U stvari, od ne ostati dužan mnogo je bolje ne postati dužan.
Nota bene: dobročinstva se ne zajme, pa se ne mogu ni dugovati. Ako se vraćaju, vraćaju se onome kome dobročinstvo treba, ne nužno onome ko ga je pružio.

Voli ako voliš. Ako ne voliš nemoj. Na silu ne ide. Ni na koju stranu.
Voli zato što je taj neko vredan voljenja, ne zato što ti treba da te voli.

Često kada pogledamo druge vidimo sebe.
A nekada vidimo i njih, drugačije od nas, takve kakvi su.
Nije svako ko u Hitleru vidi ubicu ubica.
Menjanjem sebe nećeš sprečiti piromana da nekome zapali kuću.
To ne znači da na sebi ne treba raditi.
Samo znači da je njuejdž krajnje neozbiljan, isključiv i beskoristan.


Ako ono što imaš ceniš i čuvaš, nikad se nećeš rešiti bespotrebnog (zbog cenjenja) i nikad nikom ništa nećeš davati (zbog čuvanja).
Bolje nauči da razlučiš šta je od onoga što imaš vredno čuvanja, šta vredno davanja, a šta zrelo za penziju.


Daj, ako imaš i ako možeš.
Čisto onako.
Daj.

 

[sanja*]

Ili, ovako:


ključno pitanja su:

ako bi pouzdano znao da loše koje učiniš nikada neće doći na naplatu, da li bi činio loše?

ako bi znao da se dobro koje činiš nikada neće vratiti dobrim, da li bi činio dobro?

ako bi znao da te taj koga voliš nikada neće voleti, da li bi ga i dalje voleo?

ako bi znao da se dato nikad neće vratiti, da li bi davao?

 

[LJILJA MMM]

Naravno da ima kontradikcije, kao i svako neanalitičko sagledavanje, ali je nemoguće, a i nepotrebno, ispisati sve. Bar ja nemam tu želju. Ovo je najkraća generalizacija, naravno moja, i onaj ko me čita dugo tačno zna šta sam rečenim želela reći. A i ako ne zna, nije ništa bitno propustio Ono što je važno, i meni najvažnije, je da znaju i naša deca kojima je ovo rečeno. Hoću da kažem da minuli rad i karakter čitaju a i pišu. Na žalost, i oni pripadaju toj izumirućoj vrsti. Da li smo Maca i ja krivi? Jesmo, ali nismo jedini krivci. Kriva je još i genetika.
Inače ne volim globalno sagledavanje, jer pojedinačno je ono što se živi, a ono je toliko raznovrsno usled naše različitosti, toliko pitanja otvara, toliko odgovora se u svakoj konkrtetnoj situaciji nudi. Ako bi svaku generalizovanu rečenicu analizirali, mnogo toga si ti u pravu. I ja bih to tako rekla da sam htela.
Drago mi je da te podstaklo moje škrabanje na oštrenje analitike
odgovoriću na pitanja
1. "Pouzdano znao" znači momentalnu svesnost u datoj situaciji (što ne znači da će pouzdanost biti i kasnije pouzdana da izazove i dalje pouzdanu spoznaju samoneokrivljenosti) ........ne bih učinila loše i kada bih znala (karakter je taj koji odlučuje a ne spoznaja o pouzdanosti nenaplativosti). Opet, pojam "loše" je ogroman i njegovo poimanje je lična stvar, osim kada se radi o nekim opšte lošim stvarima.
2, Da, činila bih dobro i tada. To i radim oduvek. U ovoj situaciji naplatu dobijam ja od same sebe, osećajem ispunjenosti, osećajem da sam učinila nešto dobro nekome. Niko nikada ne mora ni da mi se zahvali.
3, Zavisi o kome se radi i o kakvoj vrsti ljubavi se radi. Postoje ljudi koje sam volela iako oni mene nisu (bar ne na način na koji ja poimam ljubav te vrste), niti su zaslužili svojim ponašanjem da ih volim. Ipak sam ih volela. Ljubav je unutrašnji dar koji ne zavisi mnogo od spoljnog faktora...itd.
4, Da, do određene granice koja je naravno, opet, indivudualna i ograničena životnim okolnostima i karakterom.

Ljudski um je takav da sve pročitano odmah stavlja u neki svoj lični film, koji može, ali i ne mora da bude ispravan. Nešto što je za nekog normalno, za drugog je nezamisliva stvar. Zato je nezahvalno i stoga nemoguće analizirati svaku rečenu misao.

Gotova pauza......prijalo mi je malo mozganja, mada su me prekinuli nekoliko puta

 

[Tamišarka]

Dabome da je manjinsko. Nikad nisam ni pripadala većini ni u kom obliku, već toj grupi koja, na žalost, izumire Tako da mogu da se smatram, a i ti draga drugarice samnom, i izumirućom vrstom. Misliš da će u tom slučaju da nas država uvrsti u zaštićene, retke sorte?

Hvala, zato se ti i ja razumemo i kad pričamo i kad ćutimo

Ko zna... možda nas Unesko stavi pod svoju zaštitu...

"A sad dragi naši turisti nalazimo se u paviljonu NEMOGUCIH oni su bili jedna malobrojna vrsta homosapijensa sa veoma izraženom osobinom dobrocudnosti i mudrog postupanja. Svojim nacinom razmišljanja i življenja veoma su provocirali brojniju populaciju nerazumnih i prekih sunarodnika, tako da su vremenom bili istrebljeni."

 

[sanja*]

Mene uvek jako plaše ljudi koji se hvale vlastitom dobrotom.
******, razvila uslovni refleks.

 

[LJILJA MMM]

Mene uvek jako plaše ljudi koji se hvale vlastitom dobrotom.
******, razvila uslovni refleks.

I mene. Zato ćutim i radim ono što mislim i osećam da treba da radim. Nekada to i zapišem, kao što svašta zapisujem. Ali ti si pitala, i ja sam ti samo iskreno i kulturno odgovorila jer mi se u suštini dopadaju tvoja razbucavanja napisanog i oštrenje mozga Pored toga smatram da svaki komentar (koji nije zlonameran, uvredljiv i tako to) zaslužuje odgovor, jer je neko pročitao, našao volje i vremena da sebe ugradi u taj komentar. Ja sam dobra domaćica

 

[LJILJA MMM]

Ko zna... možda nas Unesko stavi pod svoju zaštitu...

"A sad dragi naši turisti nalazimo se u paviljonu NEMOGUCIH oni su bili jedna malobrojna vrsta homosapijensa sa veoma izraženom osobinom dobrocudnosti i mudrog postupanja. Svojim nacinom razmišljanja i življenja veoma su provocirali brojniju populaciju nerazumnih i prekih sunarodnika, tako da su vremenom bili istrebljeni."

Slava im

nasmeja me baš onako, zdravo
odoh napolje i po malog Svica u jaslice. Roditelji mu ne mogu stići danas da dođu do zatvaranja obdaništa.

 

[sanja*]

I mene. Zato ćutim i radim ono što mislim i osećam da treba da radim. Nekada to i zapišem, kao što svašta zapisujem. Ali ti si pitala, i ja sam ti samo iskreno i kulturno odgovorila jer mi se u suštini dopadaju tvoja razbucavanja napisanog i oštrenje mozga Pored toga smatram da svaki komentar (koji nije zlonameran, uvredljiv i tako to) zaslužuje odgovor, jer je neko pročitao, našao volje i vremena da sebe ugradi u taj komentar. Ja sam dobra domaćica

OK, tih što se hvale da su dobre domaćice se manje plašim od ovih koji se hvale da su ugrožena vrsta dobrih
S tim što ja nisam baš neka domaćica.
Čak ni ne mislim da svaki komentar traži odgovor. Nekad je komentar prosto komentar, rezultat potrebe komentatora da iskaže svoj stav ili osećanje vezano za nešto

 

[Tamišarka]

Slava im

nasmeja me baš onako, zdravo
odoh napolje i po malog Svica u jaslice. Roditelji mu ne mogu stići danas da dođu do zatvaranja obdaništa.

 

[LJILJA MMM]

OK, tih što se hvale da su dobre domaćice se manje plašim od ovih koji se hvale da su ugrožena vrsta dobrih
S tim što ja nisam baš neka domaćica.
Čak ni ne mislim da svaki komentar traži odgovor. Nekad je komentar prosto komentar, rezultat potrebe komentatora da iskaže svoj stav ili osećanje vezano za nešto

OK, tih što se hvale da su dobre domaćice se manje plašim od ovih koji se hvale da su ugrožena vrsta dobrih
S tim što ja nisam baš neka domaćica.
Čak ni ne mislim da svaki komentar traži odgovor. Nekad je komentar prosto komentar, rezultat potrebe komentatora da iskaže svoj stav ili osećanje vezano za nešto

Ti ne moćeš a da ne bodeš. Teško je to biti stalno u gardu.
Pogrešno si shvatila našu šalu, ali Tam i ja se razumemo. "Dobrotu" smo uzele kao osnov šale znajući da će to većina pročitati kao hvalu. Činjenica je da je svet postao ružno mesto koje se hrani ružnim karakternim osobinama, pakostima, zlobom, podmetanjima, lažima, koristoljubljem, ubijanjem, sadizmom virtuelnim i realnim, otimanjem, napadima, svađama, stalnom agresijom u svim vidovima, pritiscima, željom za moći i nadmoći, boleštinama, nemaštinom koja iz ljudi izvlači najgore (a svi imamo i dobro i loše u sebi, samo je pitanje srazmere u datom momentu) te su oni kao gladijatori a da ih čovek pita zašto se bore, ne bi umeli kasti.itd. U takvom svetu, ostati svoj na svom putu i ne postati plen je teško. Ljudi bivaju pojedeni a da i ne osete. I ranijih godina sam o tome pisala. Suština nije u "dobroti kako si je ti pročitala" već u svemu ostalom pobrojanom, a dobrota je rezultat te neke moje filozofijice življenja i naravno, karaktera, jer on čini sve, i dobro i loše sebi i drugima. Savladati lošu karakternu osobinu je napredak i snaga. Dobar deo te moje filozofije je u ovom tekstu sažet u osnovnim, najgrubljim postulatima. Retka je, u izumiranju. Nekada je bila mnogo zastupljenija. Doduše, istina je i da sam ja nekad bila devojka i to pozgodna bome Naravno, iz napisanog, malo njih će pravilno razumeti, a Tam je jedna od njih. Većina će tekst shvatiti kao samohvalospev, kao i neke druge moje tekstove, ali oni to nisu. Samo su moj zapis mog života i moje filozofije. A tek moje i njene komentrare , što je naravno njihov problem koji nemam nameru da rešavam, niti objašnjavam.

Samo znam da se uvek neprijatno iznenadim kada mi se na neki komentar, koji je u 99% slučajeva pozitivan (jer ne osećam nikakvu potrebu za negativnom vrstom egzibicionizma). Nije teško staviti jednog smajlija kao odgovor "hvala što ste ušli i prošetali mojom galerijom slika", zar ne? E, vidiš, u tome je razlika između većinske, novokomponovane potrošasčke filozofije i ove moje, starinske

 

[sanja*]

Ti ne moćeš a da ne bodeš. Teško je to biti stalno u gardu.

ali tu nije bilo nikakvog bockanja, uboda, ili garda.
samo sam iznela stav.

 

[Tamišarka]

Ti ne moćeš a da ne bodeš. Teško je to biti stalno u gardu.
Pogrešno si shvatila našu šalu, ali Tam i ja se razumemo. "Dobrotu" smo uzele kao osnov šale znajući da će to većina pročitati kao hvalu. Činjenica je da je svet postao ružno mesto koje se hrani ružnim karakternim osobinama, pakostima, zlobom, podmetanjima, lažima, koristoljubljem, ubijanjem, sadizmom virtuelnim i realnim, otimanjem, napadima, svađama, stalnom agresijom u svim vidovima, pritiscima, željom za moći i nadmoći, boleštinama, nemaštinom koja iz ljudi izvlači najgore (a svi imamo i dobro i loše u sebi, samo je pitanje srazmere u datom momentu) te su oni kao gladijatori a da ih čovek pita zašto se bore, ne bi umeli kasti.itd. U takvom svetu, ostati svoj na svom putu i ne postati plen je teško. Ljudi bivaju pojedeni a da i ne osete. I ranijih godina sam o tome pisala. Suština nije u "dobroti kako si je ti pročitala" već u svemu ostalom pobrojanom, a dobrota je rezultat te neke moje filozofijice življenja i naravno, karaktera, jer on čini sve, i dobro i loše sebi i drugima. Savladati lošu karakternu osobinu je napredak i snaga. Dobar deo te moje filozofije je u ovom tekstu sažet u osnovnim, najgrubljim postulatima. Retka je, u izumiranju. Nekada je bila mnogo zastupljenija. Doduše, istina je i da sam ja nekad bila devojka i to pozgodna bome Naravno, iz napisanog, malo njih će pravilno razumeti, a Tam je jedna od njih. Većina će tekst shvatiti kao samohvalospev, kao i neke druge moje tekstove, ali oni to nisu. Samo su moj zapis mog života i moje filozofije. A tek moje i njene komentrare , što je naravno njihov problem koji nemam nameru da rešavam, niti objašnjavam.

Samo znam da se uvek neprijatno iznenadim kada mi se na neki komentar, koji je u 99% slučajeva pozitivan (jer ne osećam nikakvu potrebu za negativnom vrstom egzibicionizma). Nije teško staviti jednog smajlija kao odgovor "hvala što ste ušli i prošetali mojom galerijom slika", zar ne? E, vidiš, u tome je razlika između većinske, novokomponovane potrošasčke filozofije i ove moje, starinske

Lepo, e a ja baš volim lepo, suncano, veselo i pozitivno, volim da se nasmejem i koliko god mi duša place na mom licu je osmeh kad izađem na ulicu. Sve to odudara od onog što bi se ocekivalo od mene, nije to meni tako od inata, nego me takvu rodila majka, i mnogo mi je drago kad ne moram da objašnjavam neke svoje postupke ili komentare... jednostavno je ko može da prati moj korak pratice ga i ja cu pratiti koracacemo uporedo ka pozitivizmu pa gde stignemo stigli smo. Jedno znam a to je da necu promeniti svoj nacin razmišljnja i življenja a to nije samohvala to je život koji živim.
Tako je to Ljiljo

 

[LJILJA MMM]

ali tu nije bilo nikakvog bockanja, uboda, ili garda.
samo sam iznela stav.

samo to. Eto vidiš još jedna bitna razlika u ličnoj filozofiji. Stav (sopstveno viđenje koje je po prirodi svoje stvari samo sopstveno mišljenje kao produkt pameti,karaktera, genetike i iskustva, te je zbog toga uvek podložno tuđoj diskusiji na istu, sopstvenu temu sopstvenog stava sa istorodnim pravom na njega i samododeljenim pravom na iznošenje...dakle, stav na stav) nije potrebno iznositi ukoliko nisi direktno pitan niti je tema lične diskusije. To već prestaje da bude stav, a postaje narav. Inače, analitika tuđeg stava od tvog stava učini subanalitiku itd. i eto razmimoilaženja stavova i negativne tenzije, a čemu kad se ionako, u većini slučajeva, dva suštinski različita stava, kao napad i odbrana, nikada ne mogu približiti, posebno ne u uslovima forumskog pisanja sa ličnim stvaralačkim pečatom.
Ovoliko nisam ispisala na Blogu, ne pamtim od kad. U svakom slučaju, hvala ti na mozganju, prijalo je
Želim ti laku noć

 

[sanja*]

sopstveno viđenje koje je po prirodi svoje stvari samo sopstveno mišljenje kao produkt pameti,karaktera, genetike i iskustva, te je zbog toga uvek podložno tuđoj diskusiji na istu, sopstvenu temu sopstvenog stava sa istorodnim pravom na njega i samododeljenim pravom na iznošenje...dakle, stav na stav

i eto razmimoilaženja stavova i negativne tenzije

Razmimoilaženje stavova ne vodi nužno u negativnu tenziju.

Ja sam Leva ruka tame

Laku noć.

 

[LJILJA MMM]

Lepo, e a ja baš volim lepo, suncano, veselo i pozitivno, volim da se nasmejem i koliko god mi duša place na mom licu je osmeh kad izađem na ulicu. Sve to odudara od onog što bi se ocekivalo od mene, nije to meni tako od inata, nego me takvu rodila majka, i mnogo mi je drago kad ne moram da objašnjavam neke svoje postupke ili komentare... jednostavno je ko može da prati moj korak pratice ga i ja cu pratiti koracacemo uporedo ka pozitivizmu pa gde stignemo stigli smo. Jedno znam a to je da necu promeniti svoj nacin razmišljnja i življenja a to nije samohvala to je život koji živim.
Tako je to Ljiljo

Znam.Zato te i poštujem i volim, baš tim redom, a ti znaš zašto je baš taj redosled.

Lep i miran san ti želim

 

[LJILJA MMM]

Razmimoilaženje stavova ne vodi nužno u negativnu tenziju.

Ja sam Leva ruka tame

Laku noć.

Naravno da to nije obavezno dešavanje. Ja nemam negativnu tenziju, a Desna sam ruka Svetlosti....mož da me vikaš Svetlana, ću se odazovem

ajde pušti me da otidnem ženo, da se zavalim u moju fotelju i onako, domaćinski odblejim. Onaj Svitac je kao uključen u struju, dan je kao traka po kojoj trčim, padoh s nogu, a i sutra ga ja uzimam i čuvam do dolaska roditelja mu

 

[sanja*]

Ja nemam negativnu tenziju, a Desna sam ruka Svetlosti....

OK, ne znaš za Ursulu.

U jednom delu knjige, jedan lik objašnjava drugom da ne mora da se plaši tame, jer je leva ruka tame - svetlost
(samim tim je desna ruka svetlosti - tama )

Ne brzaj
Jezik je kontekstualan.

 

[andrriano]

pozdrav