Unutrasnji nesklad i konflikt se moze javiti u vidu osecanja sete, nezadovoljstva, nemira kao i jasnog sukoba ili borbe misli koje nastaju kao rezultat protivrecnih zelja ili potreba. Mada razlicite psihicke tegobe mogu biti uzrokovane nekim organskim poremecajem kao na primer, promenama na mozgu, hormonalnim imbalansom, radom stitne zlezde itd., to je, ipak, redje. Vecinom je unutrasnji konflikt posledica otezanih zivotnih okolnosti ili nepravilne reakcije na njih. Produzeni stres moze prouzrokovati organske promene i to, upravo one koje dovode do razlicitih psihickih poremecaja.
Posto konflikt ne nastaje covekovom voljom, ne moze se voljom ni otkloniti, vec razumevanjem. Spoljasnji nesklad s okolinom i drugim ljudima uvek aktivira razlicite nivoe svesti, odnosno razlicita osecanja i misli. Usled toga i nastane unutrasnji konflikt.
Sve i jedan covek dozivljava konflikte. Ali, ih ne tumace svi na isti nacin. Zbog toga postoje znacajne razlike u pristupu i nacinu resavanja konflikta. Dok neki nastoje da ih ignorisu i potisnu, drugi se nadju u vrtoglavom krugu mucnih, nametljivih i jalovih misli. A, neki upuceno i svesno resavaju unutrasnju krizu i disbalans.
Da bi covek bio u stanju da uspesno resava i prevazilazi unutrasnje konflikte, osnovni uslov je da razume zakonitosti razvoja vlastite svesti. Da bude svestan njenih razlicith nivoa. Da zna da ih pravilno identifikuje.
To mu omogucava da se izdigne iznad konflikta uzrokovanog nizim, impulsivnim reakcijama. Tako preuzme kontrolu nad sobom. Zauzme stav neutralnog, nepristrasnog posmatraca. Realnije sagleda situaciju, pa je u stanju i da pravilno reaguje. Primer samosvesne reakcije produhovljenog coveka s impulsivnom reakcijom nedovoljno svesnog coveka se moze dati u slucaju bezrazlozne, zlonamerne provokacije i napada.
Covek sa zaostalim duhovnim razvojem ce odmah (bez razmisljanja) reagovati iz impulsivnog nagona Pulusvenog ega*. Pobesnice, galamiti, psovati, vredjati ili cak preci na fizicki obracun. Kod coveka s izvesnim stepenom duhovnog uvida ce se, takodje, javiti takav impuls. Medjutim, on ce ga prepoznati kao svoju nizu reakciju. Zato ce “zastati i razmisliti”. Reci ce samom sebi: “Stop. Ovo je rakcija mog Polusvesnog ega. Ona stvara nerazumevanje u mom umu sto me navodi na destruktivnu aktivnost i ponasanje. Necu joj dozvoliti da ovlada sa mnom.”
Produhovljen covek ce odmah prepoznati i razumeti provokatora i njegovo ponasanje. Pored toga, sagledace moguce neprijatne posledice ukoliko se to nastavi. Zato ce preuzeti inicijativu i potrebne mere da se takav sukob na konstuktivan nacin izbegne i okonca.
On u takvom coveku nece videti neprijatelja, niti ce imati bilo kakvo neprijateljsko osecanje prema njemu. Razumece da takav covek nije u dovoljoj meri svestan. Da njegovo ponasanje proizilazi iz nizih nagona. Neprijateljstvo i negativna osecanja nastaju iz nerazumevanja. Oprastanje i oslobadjanje od negativnih osecanja je uvek rezultat dubljeg razumevanja, ali to je vec tema za sebe.
Kada sam navela Heraklitovu misao: “Rat je roditelj svemu.” – nisam mislila na rat izmedju ljudi, vec sam, kao i Heraklit, ukazala na dublju zakonitost razvoja zivota. Na neophodnost postojanja suprotnosti kao i sukoba. Na zalost, pojedina savremena ucenja, koja su cak postala neka vrsta autoriteta, jos uvek nisu u dovoljoj meri svesna te zakonitosti. To je dovelo do jednostranog, samim tim i pogresnog tumacenja svrhe i znacaja razlicitih nivoa svesti.
Narocito svesnog nivoa ili intelekta koji se manifestuje kao stalna aktivnost misljenja. Ne samo sto je doslo do njegovog obezvredjivanja, vec se cesto navodi kao osnovni uzrok sukoba i disfunkcionalnog ponasanja. Pri tome se u potpunosti ignorise i prenebregava cinjenica da je takav zakljucak, takodje, nastao u istom tom nivou ili kroz proces misljenja.
Ljudi (u ovoj dimenziji) ne mogu imati bilo koji stav, percepciju ili spoznaju bez uma. Osecanja, misao i razumevanje su samo razlicite manifestacije jednog istog, tj. svesti. Misli, osecanja i razumevanje se nalaze u stalnoj interakciji i transformaciji koja stvara dozivljaj postojanja, promene i razvoja zivota.
U hriscanstvu osecanje, misao i razumevanje je predstavljeno kao Otac, Sin i Sveti Duh. U toj relaciji Sin je Sveta misao na koju se odnosi sledeci citat iz Biblije: „Ja stvaram svetlost i tamu. Ja pravim blagostanje i jad. Ja sam gospod koji radi sve te stvari.“ (Isaija 45:7).
Hegel takodje govori o tezi-antitezi-sintezi kao fazama u ciklusu razvoja. Kao sto sam vec napomenula, um, inteligencija ili svesni nivo ljudi je od neprocenjihovog znacaja. On nije samo posrednik izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg, vec je i pokreatac samog razvoja. Misljenjem nastaje konflikt, nesklad i unutrasnja razjedinjenost svesti, ali preko njega dolazi i do resenja konflikta.
Zato se u Bibliji i navodi da gospod (misao) stvara svetlost (jasnocu, znanje) i tamu (nerazumevanje) i time pravi blagostanje (dobro i sklad) kao i jad (zlo). Ajnstajn je takodje uocio: „Problem ne moze da resi ista svest koja ga je stvorila“. Da bi se problem/konflikt/ nesklad uspesno resio neophodno je ostvariti visi stepen samosvesti. To se obicno postize tako sto (na)ucimo nesto novo i time dobijemo jasniji uvid u trenutno, ograniceno razumevanje. To nam, isto tako, pomaze da se oslobodimo neke zablude i predrasude. Takav proces traje svo vreme dok smo u ovoj dimenziji.
Um ili misljenje je dragoceno. Omogucava nam razvoj. U slucajevima kada dodje do svesne disfunkcionalnosti kao npr. ludila i dimencije prestaje smisaoni razvoj ljudi. Mada je meditacija korisna, jer se njome smiruje, ni u tome ne treba preterati. Aktivna stimulacija uma je takodje potrebna, narocito kod starijih ljudi. Ljude ne treba uciti tome da ne misle kako bi izbegli nesklad ili konflikt, vec ih treba uciti kako da funkcionalno misle, tj. kako da svesno i upuceno prevazilaze konflikte.
_______________________________
* Polusvesni ego je neka vrsta polusvesnog nagona koji nastaje kao rezultat predjasnjih potisnutih konflikata i trauma. Izvor je predrasudama i zabludama. Najblizi je egu, pa je prvi i najjaci impuls kojim se reaguje u interakciji s okolinom. On spreci neposredan kontakt s pravom sustinom coveka.
Posto konflikt ne nastaje covekovom voljom, ne moze se voljom ni otkloniti, vec razumevanjem. Spoljasnji nesklad s okolinom i drugim ljudima uvek aktivira razlicite nivoe svesti, odnosno razlicita osecanja i misli. Usled toga i nastane unutrasnji konflikt.
Sve i jedan covek dozivljava konflikte. Ali, ih ne tumace svi na isti nacin. Zbog toga postoje znacajne razlike u pristupu i nacinu resavanja konflikta. Dok neki nastoje da ih ignorisu i potisnu, drugi se nadju u vrtoglavom krugu mucnih, nametljivih i jalovih misli. A, neki upuceno i svesno resavaju unutrasnju krizu i disbalans.
Da bi covek bio u stanju da uspesno resava i prevazilazi unutrasnje konflikte, osnovni uslov je da razume zakonitosti razvoja vlastite svesti. Da bude svestan njenih razlicith nivoa. Da zna da ih pravilno identifikuje.
To mu omogucava da se izdigne iznad konflikta uzrokovanog nizim, impulsivnim reakcijama. Tako preuzme kontrolu nad sobom. Zauzme stav neutralnog, nepristrasnog posmatraca. Realnije sagleda situaciju, pa je u stanju i da pravilno reaguje. Primer samosvesne reakcije produhovljenog coveka s impulsivnom reakcijom nedovoljno svesnog coveka se moze dati u slucaju bezrazlozne, zlonamerne provokacije i napada.
Covek sa zaostalim duhovnim razvojem ce odmah (bez razmisljanja) reagovati iz impulsivnog nagona Pulusvenog ega*. Pobesnice, galamiti, psovati, vredjati ili cak preci na fizicki obracun. Kod coveka s izvesnim stepenom duhovnog uvida ce se, takodje, javiti takav impuls. Medjutim, on ce ga prepoznati kao svoju nizu reakciju. Zato ce “zastati i razmisliti”. Reci ce samom sebi: “Stop. Ovo je rakcija mog Polusvesnog ega. Ona stvara nerazumevanje u mom umu sto me navodi na destruktivnu aktivnost i ponasanje. Necu joj dozvoliti da ovlada sa mnom.”
Produhovljen covek ce odmah prepoznati i razumeti provokatora i njegovo ponasanje. Pored toga, sagledace moguce neprijatne posledice ukoliko se to nastavi. Zato ce preuzeti inicijativu i potrebne mere da se takav sukob na konstuktivan nacin izbegne i okonca.
On u takvom coveku nece videti neprijatelja, niti ce imati bilo kakvo neprijateljsko osecanje prema njemu. Razumece da takav covek nije u dovoljoj meri svestan. Da njegovo ponasanje proizilazi iz nizih nagona. Neprijateljstvo i negativna osecanja nastaju iz nerazumevanja. Oprastanje i oslobadjanje od negativnih osecanja je uvek rezultat dubljeg razumevanja, ali to je vec tema za sebe.
Kada sam navela Heraklitovu misao: “Rat je roditelj svemu.” – nisam mislila na rat izmedju ljudi, vec sam, kao i Heraklit, ukazala na dublju zakonitost razvoja zivota. Na neophodnost postojanja suprotnosti kao i sukoba. Na zalost, pojedina savremena ucenja, koja su cak postala neka vrsta autoriteta, jos uvek nisu u dovoljoj meri svesna te zakonitosti. To je dovelo do jednostranog, samim tim i pogresnog tumacenja svrhe i znacaja razlicitih nivoa svesti.
Narocito svesnog nivoa ili intelekta koji se manifestuje kao stalna aktivnost misljenja. Ne samo sto je doslo do njegovog obezvredjivanja, vec se cesto navodi kao osnovni uzrok sukoba i disfunkcionalnog ponasanja. Pri tome se u potpunosti ignorise i prenebregava cinjenica da je takav zakljucak, takodje, nastao u istom tom nivou ili kroz proces misljenja.
Ljudi (u ovoj dimenziji) ne mogu imati bilo koji stav, percepciju ili spoznaju bez uma. Osecanja, misao i razumevanje su samo razlicite manifestacije jednog istog, tj. svesti. Misli, osecanja i razumevanje se nalaze u stalnoj interakciji i transformaciji koja stvara dozivljaj postojanja, promene i razvoja zivota.
U hriscanstvu osecanje, misao i razumevanje je predstavljeno kao Otac, Sin i Sveti Duh. U toj relaciji Sin je Sveta misao na koju se odnosi sledeci citat iz Biblije: „Ja stvaram svetlost i tamu. Ja pravim blagostanje i jad. Ja sam gospod koji radi sve te stvari.“ (Isaija 45:7).
Hegel takodje govori o tezi-antitezi-sintezi kao fazama u ciklusu razvoja. Kao sto sam vec napomenula, um, inteligencija ili svesni nivo ljudi je od neprocenjihovog znacaja. On nije samo posrednik izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg, vec je i pokreatac samog razvoja. Misljenjem nastaje konflikt, nesklad i unutrasnja razjedinjenost svesti, ali preko njega dolazi i do resenja konflikta.
Zato se u Bibliji i navodi da gospod (misao) stvara svetlost (jasnocu, znanje) i tamu (nerazumevanje) i time pravi blagostanje (dobro i sklad) kao i jad (zlo). Ajnstajn je takodje uocio: „Problem ne moze da resi ista svest koja ga je stvorila“. Da bi se problem/konflikt/ nesklad uspesno resio neophodno je ostvariti visi stepen samosvesti. To se obicno postize tako sto (na)ucimo nesto novo i time dobijemo jasniji uvid u trenutno, ograniceno razumevanje. To nam, isto tako, pomaze da se oslobodimo neke zablude i predrasude. Takav proces traje svo vreme dok smo u ovoj dimenziji.
Um ili misljenje je dragoceno. Omogucava nam razvoj. U slucajevima kada dodje do svesne disfunkcionalnosti kao npr. ludila i dimencije prestaje smisaoni razvoj ljudi. Mada je meditacija korisna, jer se njome smiruje, ni u tome ne treba preterati. Aktivna stimulacija uma je takodje potrebna, narocito kod starijih ljudi. Ljude ne treba uciti tome da ne misle kako bi izbegli nesklad ili konflikt, vec ih treba uciti kako da funkcionalno misle, tj. kako da svesno i upuceno prevazilaze konflikte.
_______________________________
* Polusvesni ego je neka vrsta polusvesnog nagona koji nastaje kao rezultat predjasnjih potisnutih konflikata i trauma. Izvor je predrasudama i zabludama. Najblizi je egu, pa je prvi i najjaci impuls kojim se reaguje u interakciji s okolinom. On spreci neposredan kontakt s pravom sustinom coveka.
Poslednja izmena:
