P. Coelho

Paolo Coelho: “Samo oni koji se plaše da zauzmu neki stav u životu prihvataju na sebe ulogu dobre duše. Uvek je neuporedivo lakše verovati u sopstvenu dobrotu, nego se sukobiti sa drugima i boriti se za svoja prava. Sigurno je lakše otrpeti uvredu ne uzvrativši je, nego smognuti hrabrost i upustit se u borbu sa jačim od sebe, uvek možemo reći da nas bačeni kamen nije pogodio, a onda tek noću, u samoći, dok naš sustanar ili supružnik spava, oplakivati, u potaji, svoj kukavičluk.”

– Ovim se dobija utisak da je dobar čovek najsličniji kukavici, što je daleko od istine. Izmedju njih postoji ogromna razlika. Kukavica nema jasne granice tolerancije, dok ih dobar čovek ima. Zato i zna kada se one prelaze i smelo ukaže na to bilo kome. Cak se i bori, ako je potrebno, da bi zaštitio i svoja i tudja prava.

Dobrota je autentičnost koja proističe iz duhovne suštine. Dobar čovek prevazidje strah doslednošću duhovnim principima. Zbog toga slobodno i svesno odlučuje o svojim aktivnostima. Kukavica nema takvu mogućnost. Njegova reakcija ostaje samo u domenu straha.
———————
Jovan Dučić: “Lukavstvo je inteligencija neinteligentnih i snaga nemoćnih. Prostak smatra da je lukavstvo jedina velika pamet. On ne može ni da zamisli da prava pamet znači samo kristalizovanu dobrotu i duboko čovekuljublje.”

– Sta reci na ovo? Osim, pun pogodak.
—————-


Rumi: “Sve što vidite u meni to nije moje – vaše je. Moje je to što ja vidim u vama!”

– Mišljenje je subjektivno. Svaki čovek ima predstavu o nekom za koju veruje da je objektivna ili istinita. Medjutim, to se ne mora uvek podudarati s realnošću.
Iako se pogledi razlikuju ima nešto zajedničko što je veoma važno, a to je sposobnost razumevanja i sporazumevanja. Ono nam omogućava uzajamni razvoj. Bez vas ne bi bilo moga mišljenja o vama. Bez mene vašeg o meni. Zahvaljujući vama ja spoznajem sebe, dok vi preko mene spoznajete vas. To je dovoljan razlog da težimo poštovanju i sporazumu, a ne antagonizmu.

——————–

Erih From: „Šta jedna osoba daje drugoj? Ona daje od sebe, od najskupocenijeg što ima, ona daje od svog života. To ne znači nužno da ona žrtvuje svoj život za drugu osobu – već da joj daje od onoga što u njoj živi; ona joj daje od svoje radosti, svog interesovanja, razumevanja, znanja, humora, od svoje tuge – sve izraze i manifestacije onoga što u njoj živi. Aktivni karakter ljubavi ogleda se u činjenici da ona uvek sadrži određene osnovne elemente, zajedničke svim oblicima ljubavi. To su: briga, odgovornost, poštovanje i znanje. Ljubav je aktivna zainteresovanost za život i rast onoga što volimo. Čovek voli ono oko čega se trudi i trudi se oko onoga što voli.“

-Gubiš vreme žaleći za izgubljenim vremenom.

———————
Ništa ne prolazi, niti nestaje, već ostaje u duši. Tamo je sve živo.

 

[123loncar]

...pojam DOBRO , nije definisan tako , da se može koristiti u svakodnevnoj upotrebi . čak šta više , malo se mislilaca i osudilo da ga definiše , a svi ga koriste....po nekima dobro je sve ono što je svakom razumnom čoveku lepo pa i svakom korisnu , a njemu ne možeš ništa dodati da ga dopuniš ili uvećaš , nit možeš mu išta oduzeti da ga popraviš ili pak pokvariš.......kažu da je život kao pojava dobar , ali nije dobar svakom živom stvoru....
....pojam dobar čovek , trebalo bi da je izveden iz pojma DOBRO , te usaglašen sa njegovim značenjem....ako se recimo prihvati pojmanje DOBRA kao ispred izrečen smisao , teško da se može u čovečanstvu naći ijedan dobar čovek.......recimo da je spasilac davljenika u hladnoj zimskoj rečnoj vodi , dobar čovek , jer je u nenormalnim uslovima skočio u nabujalu vodu ledene reke da spase jedan život - ali on nije dobar prema sebi i svom telu , svom zdravlju i svom životu - on je zapravo žrtva svoje dobrote....( ovaj ekstremni slučaj , a da ne pominjem još ekstremnije , kad se izgubi sopstveni život zarad tuđeg , nepoznatog - kako je teško definisati pojam dobrog pa samim tim stvar preneti i na definisanje pojma dobar čovek )....

......svetina pod pojmom dobar čovek , podrazumeva žrtvu okoline , koja je u svemu predusretljiva koristi drugog ne vodeći računa o svojoj štetnosti , ćutljiva i trpeljiva osoba , miran i u svim okolnostima poslušna - robovski i sažanjski stvor , sluga gorima od sebe....a ovakav stvor ne samo da je kukavica , već je i sužanj bez sopstvenog "ja"....

...podaništvo koje svremenom prelazi u sužannjstvo , nije vrlina , već mana - velika negativnost.....ima t stav o ovome , početak je očovečenja !

....da se vratim na pojam DOBRO , pa da kažem da je on u univerzalnom smislu ne definisan i koristi se kao idealna etička mera , kojoj se teži i čije se pojmanje zamišlja iz dana u dan ....
....sledstveno ovome , nemoguć je dobar čovek , jer je on apsolutno idealan.....on je božanstven i njemu svak svestan svoga "ja" teži , a nikad ne stiže !

....u svakodnevnom životu , naročito u dugotrajnim tiranijama , svetina koja trpi sužanjstvo , pre će sebe proglasiti dobrim ljudima , nego kukavnim sužnjevima....treba biti pošten prema ideji o čoveku , a lukavstvo kao inteligenciju glupaka , ostaviti ništarijama !

 

[zxy]

Čudi me ovo od Koelja,mora da je pošao od sebe i svog iskustva a onda se postavlja pitanje kakav je i šta uopšte zna.
Mada čini mi se da je i Niče polazeći od svoje nežne i hrišćanske duše došao do natčoveka ...kao kompenzacije valjda
Ma život je čudo teško je razabrati ko je ko i šta je šta.ali si ti povodom ovoga dobro rekla...

 

[zxy]

Erih From,čestit , jasan i dobronameran,kao da je već prevazidjen ..jer je svet postao brlog jedan u kome ništa nije sveto a poštenje naročitoi sve to neko forsira...namerno

 

[zxy]

...pojam DOBRO , nije definisan tako , da se može koristiti u svakodnevnoj upotrebi . čak šta više , malo se mislilaca i osudilo da ga definiše , a svi ga koriste....po nekima dobro je sve ono što je svakom razumnom čoveku lepo pa i svakom korisnu , a njemu ne možeš ništa dodati da ga dopuniš ili uvećaš , nit možeš mu išta oduzeti da ga popraviš ili pak pokvariš.......kažu da je život kao pojava dobar , ali nije dobar svakom živom stvoru....
....pojam dobar čovek , trebalo bi da je izveden iz pojma DOBRO , te usaglašen sa njegovim značenjem....ako se recimo prihvati pojmanje DOBRA kao ispred izrečen smisao , teško da se može u čovečanstvu naći ijedan dobar čovek.......recimo da je spasilac davljenika u hladnoj zimskoj rečnoj vodi , dobar čovek , jer je u nenormalnim uslovima skočio u nabujalu vodu ledene reke da spase jedan život - ali on nije dobar prema sebi i svom telu , svom zdravlju i svom životu - on je zapravo žrtva svoje dobrote....( ovaj ekstremni slučaj , a da ne pominjem još ekstremnije , kad se izgubi sopstveni život zarad tuđeg , nepoznatog - kako je teško definisati pojam dobrog pa samim tim stvar preneti i na definisanje pojma dobar čovek )....

......svetina pod pojmom dobar čovek , podrazumeva žrtvu okoline , koja je u svemu predusretljiva koristi drugog ne vodeći računa o svojoj štetnosti , ćutljiva i trpeljiva osoba , miran i u svim okolnostima poslušna - robovski i sažanjski stvor , sluga gorima od sebe....a ovakav stvor ne samo da je kukavica , već je i sužanj bez sopstvenog "ja"....

...podaništvo koje svremenom prelazi u sužannjstvo , nije vrlina , već mana - velika negativnost.....ima t stav o ovome , početak je očovečenja !

....da se vratim na pojam DOBRO , pa da kažem da je on u univerzalnom smislu ne definisan i koristi se kao idealna etička mera , kojoj se teži i čije se pojmanje zamišlja iz dana u dan ....
....sledstveno ovome , nemoguć je dobar čovek , jer je on apsolutno idealan.....on je božanstven i njemu svak svestan svoga "ja" teži , a nikad ne stiže !

....u svakodnevnom životu , naročito u dugotrajnim tiranijama , svetina koja trpi sužanjstvo , pre će sebe proglasiti dobrim ljudima , nego kukavnim sužnjevima....treba biti pošten prema ideji o čoveku , a lukavstvo kao inteligenciju glupaka , ostaviti ništarijama !

Kako nije definisano bre šta je dobro evo sad ću ja,odmah dodje;dobra je rakija od šljive ranke,još bolja od požegače,a ako se peče bez košice još je bolja nema sumnje,a dobro je i ako uz nju ima neko meze.Tako se zna šta je dobro za sve..ako ovo nije konkretno i praktično ne znam šta je

 

[Lavitta]

Koeljo je očigledno pobrkao lončiće oko dobrote i kukavičluka,a da zbrka bude još veća spetljao se i u rečenici u kojoj tvrdi da je lakše otrpeti uvredu ne uzvrativši je,nego...etcetc;
Čovek mora biti lavovski jak da otrpi uvredu,a da ne uzvrati.Borba je stvar izbora.Neke borbe su unapred osuđene na propast.To dobar i razuman čovek zna, zato i ne uzvraća."Oprosti im Bože, ne znaju šta rade",evo ovaj citat kao potkrepa mojih razmišljanja na ovu temu kojim sam možda od glavne teme odlutala i ja,a kad može Koeljo što ne bih i jaPozdrav za autoricu dobrog bloga.

 

[123loncar]

Kako nije definisano bre šta je dobro evo sad ću ja,odmah dodje;dobra je rakija od šljive ranke,još bolja od požegače,a ako se peče bez košice još je bolja nema sumnje,a dobro je i ako uz nju ima neko meze.Tako se zna šta je dobro za sve..ako ovo nije konkretno i praktično ne znam šta je

...konzumiranje alkohola , kao i opijata nit je korisno pa ne može ni biti dobro , ma šta mudro mislili da je dobro kad hoćemo da opišemo jednom rečju idealnog čoveka - u čovečnom smislu....

...opijati ubijaju žive ćelije , a ponajviše one koje su zadužene za svest / pamet i tako to !
...a o opijanju i prežderavanju , imaš podosta poučnih stvari kod Lestvičanina - samo ako uspešno izbaciš ortodoksnu religijsku doktrinu !

...što se mene tiče , probaj ponovo sa nekim primerom da definišeš dobro !

 

[webmen]

Reči u ovom svetu treba posmatrati kao dinamiku , na nešto što se može popraviti .

 

[zxy]

Koeljo je očigledno pobrkao lončiće oko dobrote i kukavičluka,a da zbrka bude još veća spetljao se i u rečenici u kojoj tvrdi da je lakše otrpeti uvredu ne uzvrativši je,nego...etcetc;
Čovek mora biti lavovski jak da otrpi uvredu,a da ne uzvrati.Borba je stvar izbora.Neke borbe su unapred osuđene na propast.To dobar i razuman čovek zna, zato i ne uzvraća."Oprosti im Bože, ne znaju šta rade",evo ovaj citat kao potkrepa mojih razmišljanja na ovu temu kojim sam možda od glavne teme odlutala i ja,a kad može Koeljo što ne bih i jaPozdrav za autoricu dobrog bloga.

" Velika je snaga u onoga čoveka koji može da oćuti i kad je u pravu"-zaboravio sam autora ove maksime ali odgovara hrišćanskom moralu ,samo ne znam gde ima danas hrišćana...

 

[zxy]

Kako nije definisano bre šta je dobro evo sad ću ja,odmah dodje;dobra je rakija od šljive ranke,još bolja od požegače,a ako se peče bez košice još je bolja nema sumnje,a dobro je i ako uz nju ima neko meze.Tako se zna šta je dobro za sve..ako ovo nije konkretno i praktično ne znam šta je

Računao sam zasigurno da ćemo se oko ovoga složiti a sad mi dodje da pojedem onaj moj komentar,ali nema veze ,možda drugi put kao meze
Ako ga Sofija ne izbriše

 

[Lavitta]

" Velika je snaga u onoga čoveka koji može da oćuti i kad je u pravu"-zaboravio sam autora ove maksime ali odgovara hrišćanskom moralu ,samo ne znam gde ima danas hrišćana...

Pa kako ćeš da znaš kad " je svet postao brlog jedan u kome ništa nije sveto a poštenje naročito i sve to neko forsira...namerno"
Ovaj ti je autor sigurno poznat

 

[123loncar]

...svi smo skloni da mudrijamo , naročito kad su premise na osnovu kojih izvlačimo zaključke neargumentovane jer su nedefinisane....hoću da kažem , ovde ne možimo da vodimo raspravu o pojmu "dobar čovek" kad nam je premisa šuplji pojam....sa takvom premisom nit mogu zaključci da se obore , a ponajmanje mogu da se dokažu......tad i ne mogu da se uzmu kao argument....
....u smešnoj smo situaciji.....komentari se svode kako je svet ljudskoga roda ogavan , a ovamo prepun je dobrih ljudi....

...nek neko da definiciju dobrog čoveka , ili nek ustvrdi , taj i taj je dobar čovek - pa da povedemo raspravu o pojmu i njegovoj postojanosti u ljudskom svetu , ili o konkretnim svojstvima dotičnog , pa da vidimo našta će se stvar izvesti.....

.....moraju postojati nekakva pravila za raspravu....a možemo kao dobri sofisti da stvar zabašurimo i maskiramo još kojim šupljim pojmom , kao novom premisom iz koje ćemo izvući nove zaključke....konačno , tako se to radi u svetu gde novac caruje !

 

[gost 88651]

lepo je to oziman objasnio:

"Pa sta je onda temeljni izvor moralnosti ?
Odgovor je .... SAZALJENJE !

SAZALJENJE
To je nesto veoma zivo u nama i svako ga nalazi u sebi. To nije neka fantazmagorija , apstrakcija ili nesto iskrslo iz nicega. To nije ni kategoricki imperativ ili nesto sto se poziva na neke maksime koje moramo slediti itd.itd .. vec je to nesto sasvim realno, neposredna cinjenica svesti.
Ono sto u sebi nalazimo kao "Sazaljenje" jeste dakle izvor sveukupne moralnosti koja se suprostavlja "knezovima tame": egoizmu i zlobi.
Iz njega izviru dve "reke":
1) vrlina pravicnosti
2) vrlina covekoljublja

PRAVICNOST
Svako zivo bice pokretano je egoizmom i da bi njegove zelje (usmerene na sopstvenu dobrobit) bile ispunjene, cesto zahtevaju da dobrobit drugog zivog bica bude narusena. Tada se odjednom javlja osecaj sazaljenja poput nekog policajaca koji kaze STOP. Kao kordon postavljen ispred drugoga stitetici ga od rusilackog naleta naseg egoizma.

COVEKOLJUBLJE
Pored pravicnosti postoji jos jedna moralna pobuda koju mnogi filozofi nisu ni primecivali a to je covekuljublje.
Pravicnost se sastoji u nedelatnosti. Dovoljno je da zaustavimo nalet svog nadiruceg egoizma kako bi izbegli TUDJU patnju i bol koji bi bio izazvan njime. Covekoljublje se za razliku od pravicnosti ne sastoji u nedelatnosti.. u suzdrzavanju, vec u akciji kojom ne samo sto ogranicavamo svoj egoizam, vec i pokusavamo da dobrobot drugog zivog bica uvecamo tako sto cemo delovati ili sto cemo mu dati svoj rad, svoja dobra, pa cak i svoj zivot a da pri tome ne obracamo paznju na sopstvenu korist.

Da zakljucimo da postoje samo tri osnovne pobude volje.
1) Egoizam -koji hoce sopstvenu dobrobit.
2) Zloba - koja hoce tudje zlo
3) Sazaljenje - koje hoce tudje dobro

Svaka ljudska radnja mora biti pokretana nekima od ove tri pobude volje. Najcesce se susrecemo sa egoizmom i zlobom kao pokretacima ljudske aktivnosti , delovanje iz moralnih pobuda je najredje ali itekekao postoji."

 

[mizaca]

Srdacan i dubok pozdrav autorki i svima koji su svratili ili ce to uciniti na ovoj temi......

 

[123loncar]

Srdacan i dubok pozdrav autorki i svima koji su svratili ili ce to uciniti na ovoj temi......

 

[sanja*]

Paolo Coelho: “Samo oni koji se plase da zauzmu neki stav u zivotu prihvataju na sebe ulogu dobre duse

Samo uočavam ključnu reč.

 

[sofija06]

Loncar,cinjenica je da razliciti ljudi imaju razlicito shvatanje dobrote, odnosno razlicito odredjivanje neceg sto je funkcionalno, korisno (dobrobitno), skladno, harmonicno ili lepo. Time se doslo do brzopletog zakljucka da ne postoji univerzalno dobro ili univerzalni red/sklad/smisao.

Takav zakljucak proizilazi iz nepotpunog, ogranicenog razumevanja. U svakom od nas, kao i u svemu izvan nas, postoji visi ili “zivi”, potencijal koji je sustina svega sto postoji. Za takav potencijal se koriste razliciti nazivi kao na primer, Bog, Allah, Tao, itd. Opet, u zavisnosti od samog tumacenja ili, tacnije, nemogucnosti njegovog potpunog shvatanja i odredjivanja.

Takav potencijal je nadsvestan. On omogucava funkcionalan razvoj svesnom nivou. U njemu je sadrzano vrhunsko dobro kao univerzalni sklad ili smisao i mudrost. Zato je mudost sinonim za dobro. Mudar covek je uvek dobar, za razliku od lukavog.

Vasiona, sama po sebi, predstavlja dokaz postojanja univerzalnog dobra. Iako se ona sastoji od nezamislivog broja individualnosti ili razlika (planete, zvezde, galaksije itd.) sve su uskladjene visim smislom. Bez njega jednostavno ne bi moglo biti opstanka, odrzanja i kontinuiteta.

Naravno, mi nikad ne mozemo u potpunosti shvatiti ili razumeti funkcionisanje toga smisla. Mozemo ga samo delimicno otkrivati. I to samo onda kad nas svesni nivo vrsi interakciju s nadsvesnim ili duhovnim nivoom. Takva interakcija predstavlja proces duhovnog razvoja. Sta je duhovni razvoj?

Poznato je da dobrota zauzima centralnu, ili bar znacajnu, temu u mnogim duhovnim i filozofskim ucenjima, kao i u svakodnevnom zivotu. Ona je uvek najbolji pokazatelj necijeg psihickog i mentalnog stanja, odnosno duhovnog razvoja.

Sto god neko ostvari visi stepen duhovnog razvoja njegovo ponasanje i delovanje postaje konstruktivnije, iskrenije i funkcionalnije. I obrnuto, zaostao duhovni razvoj stvara unutrasnju dezintegralnost iz koje proizilazi neiskrenost, lukavstvo i manipulativnost. Shodno tome, svaki covek daje ono sto ima. Da bi neko bio u stanju da stvara red i sklad u svojoj okolini, on ga mora imati u sebi. Kako se to postize?

Kao sto sam vec rekla, kontaktom intelekta s nasdvesnim. Tim kontaktom se ostvari svesna celovitost. Koristi se puni svesni potencijal posto se objedine razliciti aspekti svesti. To su momenti potpune iskrenosti ili jasnoce (mudrosti) u kojoj neko postaje svestan svojih nizih nagona i samoobmana, kao i potrebne aktivnosti/ponasanja da ih prevazidje. Nizi nagoni se mogu razumeti i prevazici samo visim, duhovnim. Bez duhovnog razvoja nema autenticnosti ni slobode posto razumevanje ostaje ograniceno samo nizim nagonima.

Razlicit duhovni razvoj ljudi uslovi i njihovu razlicitu procenu dobra/korisnog/lepog. Dok duhovno razvijen covek ima uvid i u sustinsko/duhovno, i u pojavno/fizicko/ograniceno dobro, dotle covek sa zaostalim duhovnim razvojem ima uvid samo u ograniceno ili pojavno dobro.

Prema tome, duhovno razvijen covek je mudar, dok je covek sa zaostalim razvojem lukav. Mudorost je dublja ili kompleksnija od lukavstava. Ona moze razumeti lukavstvo, ali lukavsto ne moze razumeti mudrost. Lukavi ljudi, koji se koncentrisu na zadovoljenje svojih sebicnih potreba i beskrupuloznoj akumulaciji materijalnih dobara, nisu u stanju da razumeju ljude koji deluju po duhovnim principima i savesti.

Naravno, da nema niceg loseg u akumilaciji materijalnih vrednosti i fizickom zadovoljstvu, sve dotle dok ne dodje u sukob s duhovnim vrednostima. Tada se i javlja iskusenje, jer je covek prinudjen da pravi izbor. Od njegovog izbora zavisi da li postize duhovni proges ili regres, odnosno kakav karakter stvara.

Iskusenje nastaje kroz sukob protivrecnih nagona, zelja ili htenja. Nizi nagoni teze zadovoljenju egoisticnih, sebicnih potreba, bez obzira na posledice po druge. Duhovni nagon se javlja u vidu ljubavi i savesti. Njima prevazilazimo vlastitu individualnost ili nize, sebicne potrebe tako sto shvatamo, uvazavamo i postujemo potrebe drugih. Izjednacavamo ih s nasim. To nas osposobi da delujemo plemenito ili posteno.

Ipak, potoji znacajana razlika izmedju ljubavi i savesti. Ljubav je instinktivna. Zato nije u tolikoj meri u domenu naseg uticaja. Mi ne odlucujemo o tome sta volimo. Mozemo samo odluciti kakav stav zauzimamo prema necem sto volimo. Savest se javi u vidu svesnog, jasnog razumevanja . Njome nam se jasno ukaze razlika izmedju opsteg, duhovnog dobra i licnog/sebicnog dobra.

Od naseg izbora zavisi da li cemo ostvariti daljnji duhovni progres ili cemo ga degradirati. Dakle, mudrost, konstruktivnost ili dobrota je odlika duhovno razvijenih ljudi ili ljudi koji se trude da svoj karakter grade prema univerzalnom dobru, za razliku od lukavih i bekskrupuloznih ljudi.

Kada covek u potpunosti “ugusi” savest i plemenita osecanja otudji se od vlastite sustine i univerzalnog sklada/dobra. Na taj nacin se ogranici povrsnim, egoisticnim "dobrom". Iz njega proizilazi lukavstvo i niza logika koja stvara nesklad/zlo i u samom coveku i u njegovoj okolini. Problem je u tome, sto on toga nije svestan. Mnoge psihopate koje ucine najgnusnija dela nemaju ni malo grize savesti, niti svesnost o tome da su ucinili nesto lose. U njihovom sebicnom, otudjenom svetu i umu to je noramalno i opravdano.

Nije slucajno sto hriscanstvo pridaje veliki znacaj pokajanju. Covek koji se pokaje pokaze da je “prosirio” svoju svesnost ili razumevanje. Da je u stanju da donosi konstruktivnije izbore, posto je postao svestan dualnosti u vlastitoj svesti. Time je dobio sansu da pravi svesnije/konstruktivnije izbore ili da ima vecu kontrolu nad svojim nizim strastima i nagonima.

 

[sofija06]

Zxy, Coelho, je dobar primer zasto se nista ne treba uzimati “zdravo za gotovo.” Zasto covek neprestano mora preispitivati, i svoje i tudje misljenje, i na taj nacin dostizati dublji nivo spoznaje.
Taman posla, da brisem ono sto nisam pisala. Jos mi samo to fali. Nekad ne stignem da uradim i ono sto trebam, a ne radim ono sto ne trebam.

 

[sofija06]

Pozdrav Lavitta i hvala za utisak o blogu. U potpunosti se slazem s tim sto si napisala, i drago mi je sto si skrenula paznju o ispravnosti zauzimanja inicijativnog ili “borbenog” stava. Ja sam u vise navrata isticala da je za postizanje sklada i balansa neophodna i pasivnost i aktivnost. Sve zavisi od situacije ili slucaja. Kroz takvu fleksibilnost nam se omogucava da dublje spoznajemo/otkrivamo i razvijamo vlastitu sustinu i autenticnost.

Tako na primer, ukoliko neko pokusava da nas isprovocira ne treba se upustati u prepirku, vec se treba udaljiti ili prekinuti odnos s takvom osobom. Ljudi nam mogu uciniti samo ono sto im dozvolimo da nam ucine. Ne vidim razlog, zasto bi neko mirno stajao i slusao necije obscene kada ima mogucnost da se udalji?

U slucaju kada muz maltretira zenu, ona nece uciniti uslugu ni sebi, ni njemu, ako to tolerise, cuti i trpi, vec treba preduzeti inicijativa. Ukazati mu na to da takvo ponasanje nije ok. i da mu je potrebna pomoc. Ukoliko je odbije, tad treba da preduzme potrebne mere da ga napusti. Nije redak slucaj da ljudi ubiju zene koje tuku. Svaki covek je odgovoran sam za sebe. Niko ne moze pomoci onom ko nije spreman da pomogne samom sebi.

 

[sofija06]

Ne samo reci, webman vec, samo nase znanje ili razumevanje.

 

[sofija06]

Hvala wirdz za navodjenje ozimanovog izlaganja. Tesko je u kratkim postovima izneti sve sto je relevantno, tako da ostane dosta toga nejasnog i nedorecenog. Verujem da ce ozimanov komentar u mnogome doprineti da se i moje izlaganje bolje shvati.

 

[sofija06]

Pozdrav mizaca!

 

[sofija06]

Sanja, za mene je kljucna rec kukavicluk. Sto se tice uloge, o njoj sam vec iznela svoje misljenje.

Dobrota nije uloga vec, autenticnost i iskrenost koja proistice iz sustinskog razumevanja.

Ovde nije toliko vazno sto je Koeljo mislio na nekog ko je preuzeo ulogu dobrog coveka, vec to, sto je napravio asocijaciju izmedju dobrote i kukavicluka.
Time ih je posredno povezao i dao pogesnu impresiju da svako ko je slab ili ko nema licni stav nalazi utociste i zastitu u dobroti. Drugim recima, najlakse je biti dobar. Medjutim, to je daleko od istine. Za dobrotru je neophodna ogromna unutrasnja snaga, hrabost, odvaznost i autenticnost. Kukavicluk i dobrota nemaju nista zajednicko.

 

[123loncar]

...Sofija , nezavisno od svega , o ovom problemu ima izuzetno mnogo visokoparnih tekstova , a nisu za uzeti za ozbiljnu jer nemaju definicuju ....njihove premise su utemeljene na praznim idealisanjima , doktrinama - kako se to u matematici kaže , na mlaćenju prazne slame ....hvala na drudu , ali pokušaj da napišeš definiciju "dobra" , pa nakon toga definiši "dobrog čovek"....sa ovim stvarima , definicijama , religija nema veze....a naročito bog....ako želiš da upleteš boga u raspravu , moraćeš da daš i definiciju tog pojma.....
...mora da se uvidi činjenica da "razliciti ljudi imaju razlicito shvatanje" o bilo čemu pa i bogu , pa stoga za ozbiljnu raspravu mora se imati definicija kao premisa iz koje će se izvlačiti zaključci - baš zbog svetine / rulje i njenog pojmanja stvari prema sebi !...
...predpostavljam da nauka za razliku od šarlatanstva i manipulacije tako funkcioniše.....
....ti kažeš : "Mudar covek je uvek dobar, za razliku od lukavog"

...pretpostavljaš da mudar neće nikome zlo učiniti , a ponajmanje život oduzeti bilo kome.....
...Za sokrata čak i delfsko proročište je ustanovilo da je mudar , za razliku od njega svi znaju ,a izvedeno je matematičkom egzaktnom logikom da su njegovi tužioci lukavi , pa i da to njihovo lukavstvo ima u šaci veliki broj sudija , interesno povezanih i lukavih....ceo svet zna presudu....ceo svet zna da je presuda mogla biti neizvršena organizovanim bekstvom....svi znaju da je sokrat sbe otrovao u zatvoru - pa se postavlje pitanje , jeli mudrac ubio nevina čoveka , ili je kukavica od čoveka ubila mudraca ....a mora se priznati da je jedan od njih svesno ubio i oduzeo svojom voljim ljudski život.......gde je tu dobrota mudrosti i ima li razlike između zla te mudrosti i zla lukavih tužioca....

...zasigurno može se reći da između mudrog i lukavog ima velike razlike , ali dobrota nije vezana za mudrost nit zlo samo za lukavstvo !

...mada iskreno mislim da lukavstvo je inteligencija glupaka ...a sofisti su lukavi ljudi....ima divnih rasprava u kojima je mudro izvodio ovu tvrdnju o sofistima baš ovaj atnski sužanja za koga možemo zasigurno da se pitamo jeli je mudrac u sebi ubio kukavicu ili je kukavica ubila svog mudraca !

 

[sofija06]

...mora da se uvidi činjenica da "razliciti ljudi imaju razlicito shvatanje"

Slazem se.