image upload without registration
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SVITASTA SVETLOST
"Idemo na spavkanje pile",
“Pava…pava” trčećim korakom ka sobi juri
“Gde je tvoj jastuk?”
Kosica se pruži po njegovom belom jastučetu
Zagrli me…ručicom prevrće moju kosu
Pevušim mu pesmicu koju voli i zna
“Nanino si pile
I nanino zlato
Moja lepa duša
I nanino blago.”
Maleni svitac uz pesmicu tihu
Sav ozbiljan napuni stomače mlekom
A onda se okom šeretski nasmeja
Pa od osmeha niz obraz pobeže mleko iz flašice
Smeh mi izmami ovoj šareniš šareni
Poljubac u čelo
"Spavaj pile"
Širom otvoreno oke me gledaju
Kao da kažu
“Zar možeš da me ostaviš?”
Izlazim i pritvaram vrata
Maleni svitac se meškolji
Dok vile snohvatilice oko njega lete
I svemir šapuće
“Rasti mali sviče”
"Idemo na spavkanje pile",
“Pava…pava” trčećim korakom ka sobi juri
“Gde je tvoj jastuk?”
Kosica se pruži po njegovom belom jastučetu
Zagrli me…ručicom prevrće moju kosu
Pevušim mu pesmicu koju voli i zna
“Nanino si pile
I nanino zlato
Moja lepa duša
I nanino blago.”
Maleni svitac uz pesmicu tihu
Sav ozbiljan napuni stomače mlekom
A onda se okom šeretski nasmeja
Pa od osmeha niz obraz pobeže mleko iz flašice
Smeh mi izmami ovoj šareniš šareni
Poljubac u čelo
"Spavaj pile"
Širom otvoreno oke me gledaju
Kao da kažu
“Zar možeš da me ostaviš?”
Izlazim i pritvaram vrata
Maleni svitac se meškolji
Dok vile snohvatilice oko njega lete
I svemir šapuće
“Rasti mali sviče”
Kao papagaj je. Ponavlja sve. I šarmira sve. Ljudi na ulici mu se smju, smeše. O prodavačicama, komšijama da ne pričam. Jednostavno, takvo je dete. Deca su različita kao i odrasli ljudi. Ovo naše je takvo, prosto vidljivo iako se ni po čemu posebnom fizičkom ne izdvaja od druge dece.
Cic ga je naučila da kaže Zve-zda. Jes da se zetu nikako to ne dopada, jer je okoreli partizanovac, ali Partizan je još uvek mnogo komplikovana reč, tako da će tatko još da saček dok mu sinak ne izgovori tu reč.Sad kad su bili na mladencima Stefke poče da viče Zve-zda,Zve-zda a tamo sede sve sami partizanovci. Naravno, svi su se šalili I smejali tome.
Vaspitačice u jaslicama su kapitulirale već trećeg dana. Kako da ostane imuna na čovečuljka koji joj plačući trči u zagrljaj, pa je stegne, onako, pravo muški i poljubi. Plače jer ga tata ostavlja, ali trči u zagrljaj i ljubi vaspitačicu kojoj ga ostavlja. Kažu da tako nešto nisu videle. Šmeker nanin. To je bilo tako prvih 7-8 dana. Odmah on prestane da plače. Nikada ne plače dugo. Svega minut-dva, tek da izrazi bojkot, I odmah nađe neku zanimaciju. Ujutru sam donosi cipele, patike, čizme, šta mu već roditelji kažu da donese, traži svoju jaknu, kapu, ranac i bez pogovora ide veselo kod drugara. Lepo jede, spava, igra se i ogromna je maza. Iskreno, imaju i divne vaspitačice, jer da one nisu takve, ni deca koju čuvaju ne bi bila dobra, smirena i stabilna.
Mnogo voli muzičke igračke. Nije ni čudo kad mu majka pevala još dok se nije ispilelo. Sam pušta, sam igra i peva, a kad ga mi čuvamo zna da su kod nane pesmice na kompu pa samo kaže “pepe” i trči do mog radnog stola. Uzmem ga u krilo, pustim neku od pesmica, on dohvati miša da ga aka i zajedno pevamo, udaramo ritam rukama po stolu. Jako je živahan, ne staje, mira nema, ali ume da se sam zaigra. I dobar je, stvarno dobar ali sav u pokretu, misli, ideji, želji. Nedeljom je kod nas celog dana. Do srede Maca i ja odmaramo od nedelje
Majka mu je bila sve to, samo nikako nije mogla sama. Nju sam vukla u kolicima po celom stanu. Ako kuvam, kolica su na vratima kuhinje, ako perem kupatilo, kolica su na vratima kupatila. Nije bilo šanse da je ostaviš samu. I danas ne voli samoću. Uvek mora imati društvo. U jaslicama kažu da će biti neki naučnik. Baš voli da “čita” knjige. I to smo mu od “malih nogu” čitali, pa učili životinjice, reči. On pokaže prstićem na sliku a mi kažemo tu reč….a on “ponovi”. E, sad su to “prave” knjige, tj. priče koje pomno sluša dok mu čitaš. Sam odabere knjigicu, donese i pruži ti, ili sam lista i nešto priča. Još se onako ozbiljno nalakti na krevet ili naslon, jednu nogu prekrsti preko druge……sluša čovek. I on kao nešto pokušava da kaže, ali niko ga još ne razume. To su one bebeće rečenice, ali baš rečenice. Naravno, sve odobravaš I kažeš “bravo Stefane” pljeskajući na šta se on smeje i pljeska sam sebi govoreći “bavo”
Današnja priča iz jaslica je da kad ih stave na nošu, s jedne strane mu je Dunja a sa druge Ana. On ih obe drži za ruke I tako sede na nošama. Kažu da stalno juri devojčice da ih ljubi i mazi. To isto radi i kad ga izvedemo napolje. Doduše, ne pristane svaka, pa se onda izvinjavamo i tako to, a u stvari nam je drago što je takav, što ume da pokaže nežnost, osećaj, neposrednost.
I kad mami donosi njen mobilni i kaže "nana,nana" to znači da me zove da "razgovaramo". Pitam ga "Ko je nanino pile" a on se udari obema ručicama po stomaku i vikne "jaaaaa" uz osmeh od uva do uva. To sam ga davno naučila. Ili kad mi potrči u zagrlja sa raširenom rukama, onako sav mali i trapav, pa me stegne oko vrata i cmokne da pukne. I kad mi šalje poljubac celom šakom preko usta uz glasno "mmmmmaaaaa". Milion ljubavinih stvari on zna.
Sve u svemu, ovaj veseli, pametni, mazni svitasti zvrk sve umore nanine otkloni, sva crnila osvetli, sve bojazni oboji svojom svetlošću malog Svica.
pic host
PS Porodica je jedina koja je preživela sve kataklizme ljudskog uma od postanka čoveka do danas. To govori o njenoj izdržljivosti i kvalitetu, kao i o realnom razlogu da postoji i dalje zar ne? Laka vam noć Svici
doco
hvala na lepim željama 
