Хемија и мисли

Pogledajte prilog 373148
Ова слика говори више од хиљаду књига.
Ту видимо да су осећања и хемија коју производимо јако повезане.
А опет наше мисли утичу на то каква ћемо осећања имати и каква ће се хемија производити.
Јер види; ако ми бринемо за наше дете које је на екскурзији и одлично се забавља; шта мислиш која ће се хемија производити.
Проицводиће се хемија страха, зато што наш мозак не разликује да ли смо у стварној опасности или само маштамо о томе.
Када бринемо о својим финанасијама на берзи, такође се лучи хемија страха иако ће можда наше акције и скочити.
Шта нам то говори: Будућу да страхови долазе од мисли којима се бавимо а не од реалне ситуације то ми видимо да од нашег доживљаја света зависи каква ће се хемија у нама лучити.
И то нас враћа на моје претходне постове у којима објашњавам како наша истина утиче на наш доживљај света на то како ћемо се осећати.
Ако нам неко каже; чувај се онога, он је зао; шта мислите какав ће бити наш доживљај тога човека, иако га пре тога никада нисмо видели?
Родитељи васпитавају дете и усађују му начин на који ће убудуће доживљавати свет око себе, своје комшије, рођаке, политичаре, уметност...
И ако су у ум тог малог створења усадили погрешна уверења, уверења која ће лоше утицати на његов доживљај света око себе; можемо замислити какву ће хемију лучити његове мождане ћелије.
И шта је највећи бедак, Сви ми мислимо да смо паметни и да је наш начин мишљења баш онакав какав треба да буде.
Нисмо ни свесни колико болесно размишљамо.
Разумно је понекад се упитати; јесам ли ја у праву што овако мислим? Али ко данас користи разум да би преиспитао себе и своје мисли. Сви се ослањамо на интелект и не сумњамо куда нас он води.

 

[zxy]

Sve što znamo o svetu i o sebi dešava se u našoj glavi a u njoj je glavna izgleda ova hemija a ona nam je menščini urodjena tako da džaba drugo sve ,zavisimo od nje.Čovek je takav kakav se rodi i to celog veka i ostaje.To što u životu ponešto nauči ,to on samo razvije ono što sa rodjenjem donese ,inače to njegovo stečeno znanje ne menja njega ni najmanje.Samo nauči neke manire i i da se donekle kontroliše i to je sve.I još nešto,rodjenjem i okvir dobije van koga ne može.Ali naučnici slavni već su pronašli načine da brljaju po glavama ljudi i kad se masovno pojave zombiji neka nikoga ne čudi.

 

[Гром]

Па није баш тако. Кад се родимо наша хемија је у топ стању, И како живот одмиче она све више пропада а ми све несрећнији и несрећнији. Ко не научи да влада својим мислима, па преко њих и својом хемијом, или умре од неке болести, или му старост буде пакао.

 

[Jox27]

Mozemo da budemo uplaseni zbog toga sto cemo sutradan umreti, ili mozemo da budemo srecni zbog toga.
Ali nista ne menja cinjenicu da cemo sutradan neosporno umreti.

Hocu da kazem, neki dogadjaji ce se odigrati i na te dogadjaje nece uticati to jesmo li mi o njima mislili pozitivno ili smo se istih uzasavali.

Pozitivna nam misao jedino pomaze ako zelimo da budemo stalozeni dok se ne desi ono sta je neizbezno.

 

[Гром]

Mozemo da budemo uplaseni zbog toga sto cemo sutradan umreti, ili mozemo da budemo srecni zbog toga.

Фонтана Младости
Има једна прича која иде отприлике овако:
Био један богобојажљив човек који се свакодневно молио Богу, чинио добра дела и давао милостињу. Једног дана дође анђео Божији у посету том човеку и каже му да је Бог видео шта све он чини и да му је веома драго због тога, те стога хоће да му испуни једну жељу. И ето он, анђео Божији, је ту да му испуни жељу: "Размисли добро и реци жељу".
Почеше човеку да навиру многе жеље, и што је дуже размишљао све му је било теже да се одлучи за једну. Тако да реши да замоли анђела да дође мало касније док он донесе одлуку, јер је ово велика ствар и не би да погреши.
Анђео се сложи и оде. А човек почне да препричава догађај својим пријатељима тражећи савет како да поступи и шта да тражи. Једни су га саветовали да тражи новац, други имање, трећи мудрост, разум, знање... И што је више тражио одговор било му је све теже да одлучи шта би било оно право.
После дужег времена дође анђео поново до њега да га пита шта се дешава и да је већ прошло доста времена за доношење одлуке. Човек поче да се правда и да објашњава своју ситуацију и разлоге за одуговлачење. На крају се сети да пита анђела: "Ти си стално у Божијем присуству и најбоље знаш шта је добро за пожелети, па ако ти је по вољи посаветуј ме шта да пожелим". На то му анђео одговори: "Тражи да будеш радостан ма шта се око тебе дешавало".
Ову причу сам чуо пре више од десет година и стално ме је чачкало како човек може да буде радостан ма шта се око њега дешавало. Временом сам почео да разумевам и да свој живот водим у том правцу. Нашао сам благо које је обогатило мој живот. Нисам постао савршен да ме ништа не може извести из такта али гледајући на свој живот од пре двадесетак година и сад, направљен је огроман помак, и ја сам сада радостан човек (намерно не кажем срећан, јер срећан човек не мора обавезно да буде и радостан).
Како то да неко може да буде радостан ма шта се око њега дешавало?
Пођимо од саме радости. Радост је осећање које чини да наша судбина буде живот. Само када је наш живот испуњен радошћу онда је то живот. Када живот нема радости онда то више није живот. Радост је оно шта даје квалитет животу, и ако радост морамо да купујемо никада нећемо имати довољно за "срећан" живот. Радост треба да буде као вода, као ваздух; Бесплатна. Да је пијемо, да је дишемо, да се хранимо њоме. И само тада ми можемо да имамо живот, када имамо извор радости у себи. Јер ако у себи имамо извор радости онда пијемо са извора живота који никада не пресушује. Ако останемо без радости то није зато што је извор пресушио, већ зато што смо се ми одшетали од њега.
Желим да вам откријем где треба да копате да бисте ископали извор радости, Фонтану Младости за којом многи трагају и прижељкују је. Прво што морамо да урадимо је да откријемо шта то утиче да се ми у некој ситуацији осећамо лепо, а у другој лоше. Наш суд је тај који је покретач свих наших осећања. Сретнемо човека о коме имамо лепо мишљење и већ нам се усне шире у осмех. Док када сретнемо неког о коме имамо лош суд, с муком ћемо направити осмех ако га и направимо. Довољно је да помислимо на неког ко нам је драг па да се насмешимо или да се сетимо неког ко нам није мио па да се намргодимо. Видимо да осећања имају јако пуно везе са нашим мислима.

 

[Jox27]

Nasa ce misao da nastane kao odgovor na predjasnje iskustvo koje smo imali s tom osobom, pa ako nas je nesto povredilo s njene strane, nikako ne mozemo biti srecni pri sledecem susretu.
Ne bi bilo te misli da za nju nije bilo povoda, pretpostavicemo da ce se u svakom sledecem bliskom kontaktu s tom osobom sve opet odigrati na potpuno isti nacin, da ce tu opet biti neceg sta nam se nece dopasti.
Otud ta misao koja u nama izaziva to osecanje.
Niko ne hoda u vatru bez straha.
Jer, znas, vatra ce te uvek opeci. Jednostavno, tako stvari funkcionisu, bio ti radostan zbog toga ili ne, neces sa lepim mislima dodirnuti oganj.

Фонтана Младости
Има једна прича која иде отприлике овако:
Био један богобојажљив човек који се свакодневно молио Богу, чинио добра дела и давао милостињу. Једног дана дође анђео Божији у посету том човеку и каже му да је Бог видео шта све он чини и да му је веома драго због тога, те стога хоће да му испуни једну жељу. И ето он, анђео Божији, је ту да му испуни жељу: "Размисли добро и реци жељу".
Почеше човеку да навиру многе жеље, и што је дуже размишљао све му је било теже да се одлучи за једну. Тако да реши да замоли анђела да дође мало касније док он донесе одлуку, јер је ово велика ствар и не би да погреши.
Анђео се сложи и оде. А човек почне да препричава догађај својим пријатељима тражећи савет како да поступи и шта да тражи. Једни су га саветовали да тражи новац, други имање, трећи мудрост, разум, знање... И што је више тражио одговор било му је све теже да одлучи шта би било оно право.
После дужег времена дође анђео поново до њега да га пита шта се дешава и да је већ прошло доста времена за доношење одлуке. Човек поче да се правда и да објашњава своју ситуацију и разлоге за одуговлачење. На крају се сети да пита анђела: "Ти си стално у Божијем присуству и најбоље знаш шта је добро за пожелети, па ако ти је по вољи посаветуј ме шта да пожелим". На то му анђео одговори: "Тражи да будеш радостан ма шта се око тебе дешавало".
Ову причу сам чуо пре више од десет година и стално ме је чачкало како човек може да буде радостан ма шта се око њега дешавало. Временом сам почео да разумевам и да свој живот водим у том правцу. Нашао сам благо које је обогатило мој живот. Нисам постао савршен да ме ништа не може извести из такта али гледајући на свој живот од пре двадесетак година и сад, направљен је огроман помак, и ја сам сада радостан човек (намерно не кажем срећан, јер срећан човек не мора обавезно да буде и радостан).
Како то да неко може да буде радостан ма шта се око њега дешавало?
Пођимо од саме радости. Радост је осећање које чини да наша судбина буде живот. Само када је наш живот испуњен радошћу онда је то живот. Када живот нема радости онда то више није живот. Радост је оно шта даје квалитет животу, и ако радост морамо да купујемо никада нећемо имати довољно за "срећан" живот. Радост треба да буде као вода, као ваздух; Бесплатна. Да је пијемо, да је дишемо, да се хранимо њоме. И само тада ми можемо да имамо живот, када имамо извор радости у себи. Јер ако у себи имамо извор радости онда пијемо са извора живота који никада не пресушује. Ако останемо без радости то није зато што је извор пресушио, већ зато што смо се ми одшетали од њега.
Желим да вам откријем где треба да копате да бисте ископали извор радости, Фонтану Младости за којом многи трагају и прижељкују је. Прво што морамо да урадимо је да откријемо шта то утиче да се ми у некој ситуацији осећамо лепо, а у другој лоше. Наш суд је тај који је покретач свих наших осећања. Сретнемо човека о коме имамо лепо мишљење и већ нам се усне шире у осмех. Док када сретнемо неког о коме имамо лош суд, с муком ћемо направити осмех ако га и направимо. Довољно је да помислимо на неког ко нам је драг па да се насмешимо или да се сетимо неког ко нам није мио па да се намргодимо. Видимо да осећања имају јако пуно везе са нашим мислима.

Фонтана Младости
Има једна прича која иде отприлике овако:
Био један богобојажљив човек који се свакодневно молио Богу, чинио добра дела и давао милостињу. Једног дана дође анђео Божији у посету том човеку и каже му да је Бог видео шта све он чини и да му је веома драго због тога, те стога хоће да му испуни једну жељу. И ето он, анђео Божији, је ту да му испуни жељу: "Размисли добро и реци жељу".
Почеше човеку да навиру многе жеље, и што је дуже размишљао све му је било теже да се одлучи за једну. Тако да реши да замоли анђела да дође мало касније док он донесе одлуку, јер је ово велика ствар и не би да погреши.
Анђео се сложи и оде. А човек почне да препричава догађај својим пријатељима тражећи савет како да поступи и шта да тражи. Једни су га саветовали да тражи новац, други имање, трећи мудрост, разум, знање... И што је више тражио одговор било му је све теже да одлучи шта би било оно право.
После дужег времена дође анђео поново до њега да га пита шта се дешава и да је већ прошло доста времена за доношење одлуке. Човек поче да се правда и да објашњава своју ситуацију и разлоге за одуговлачење. На крају се сети да пита анђела: "Ти си стално у Божијем присуству и најбоље знаш шта је добро за пожелети, па ако ти је по вољи посаветуј ме шта да пожелим". На то му анђео одговори: "Тражи да будеш радостан ма шта се око тебе дешавало".
Ову причу сам чуо пре више од десет година и стално ме је чачкало како човек може да буде радостан ма шта се око њега дешавало. Временом сам почео да разумевам и да свој живот водим у том правцу. Нашао сам благо које је обогатило мој живот. Нисам постао савршен да ме ништа не може извести из такта али гледајући на свој живот од пре двадесетак година и сад, направљен је огроман помак, и ја сам сада радостан човек (намерно не кажем срећан, јер срећан човек не мора обавезно да буде и радостан).
Како то да неко може да буде радостан ма шта се око њега дешавало?
Пођимо од саме радости. Радост је осећање које чини да наша судбина буде живот. Само када је наш живот испуњен радошћу онда је то живот. Када живот нема радости онда то више није живот. Радост је оно шта даје квалитет животу, и ако радост морамо да купујемо никада нећемо имати довољно за "срећан" живот. Радост треба да буде као вода, као ваздух; Бесплатна. Да је пијемо, да је дишемо, да се хранимо њоме. И само тада ми можемо да имамо живот, када имамо извор радости у себи. Јер ако у себи имамо извор радости онда пијемо са извора живота који никада не пресушује. Ако останемо без радости то није зато што је извор пресушио, већ зато што смо се ми одшетали од њега.
Желим да вам откријем где треба да копате да бисте ископали извор радости, Фонтану Младости за којом многи трагају и прижељкују је. Прво што морамо да урадимо је да откријемо шта то утиче да се ми у некој ситуацији осећамо лепо, а у другој лоше. Наш суд је тај који је покретач свих наших осећања. Сретнемо човека о коме имамо лепо мишљење и већ нам се усне шире у осмех. Док када сретнемо неког о коме имамо лош суд, с муком ћемо направити осмех ако га и направимо. Довољно је да помислимо на неког ко нам је драг па да се насмешимо или да се сетимо неког ко нам није мио па да се намргодимо. Видимо да осећања имају јако пуно везе са нашим мислима.

 

[Гром]

Наставак мог предходног поста
Зашто ми судимо тако како судимо? Наш суд је увек последица истине која је у нама, па од наше истине зависи и наш суд. Довољно је да само чујемо за неког да је учинио нешто лоше, иако то можда и није било тако. Наш суд ће о том човеку бити лош и ми већ нећемо имати лепа осећања када сретнемо тог човека. И ако приметимо да нашим животом преовлађују лоша осећања (гнев, бес, љутња, страх..), то је сигуран знак да са нашом истином нешто није у реду. То је сигуран знак да ми не живимо у Истини, него да живимо у Заблуди.
Шта је заблуда? Истина настала после блуда је заблуда. Још док се спремамо да слажемо, украдемо, преваримо ми у свом уму оправдавамо то своје блудно дело и тако правдајући своје поступке, ми у свом уму градимо заблуду. Лопов у свом уму има одличан изговор зашто је добро бити лопов. Проститутка у свом уму себе велича над другим женама сматрајући их глупима ако су поштене, као и лопов што поштене људе сматра будалама. Они не схватају да ће такав начин мишљења нанети штету њиховој истини и да ће им се то вратити кроз лоша осећања која су производ заблуде. Од нашег суда зависи какав ће бити наш доживљај свега што нам се дешава, јер осећања одрећују квалитет доживљаја. То нам говори да није важно шта нам се дешава, већ како ми то доживљавамо. Ако живимо у Истини, онда је Истина извор радости у нама. А ако живимо у заблуди онда је заблуда извор патње у нама. Све што човек ради од своје слободне воље кроз ум ће утицати његову истину.
Када се родимо ми немамо истину и све доживљавамо онако изворно, а онда родитељи и старатељи почињу да обликују нашу истину кроз васпитање. Касније се прикључују разни учитељи, обликујући нашу истину кроз образовање, па затим долазе разна искуства, уверења, убеђена и ми на крају од живота имамо пакао. Научени да погрешно судимо ми уместо да се радујемо животу проводимо га у патњи и јаду. Мислимо потребне су нам паре да би били срећни а и не слутимо да смо се удаљили од извора живота који је ту у нама, да смо се удаљили од Истине.
Али добра ствар у свему томе је да како смо се удаљили од истине чинећи од своје воље оно што није било добро, тако се можемо вратити истини чинећи оно што је добро. И не само да ћемо се вратити Истини, већ ћемо средити наш доживљај живота, наш суд, мисли и осећања. Наш живот ће добити један виши смисао и постаће вредан живљења.

 

[Гром]

Nasa ce misao da nastane kao odgovor na predjasnje iskustvo koje smo imali s tom osobom, pa ako nas je nesto povredilo s njene strane, nikako ne mozemo biti srecni pri sledecem susretu.
Ne bi bilo te misli da za nju nije bilo povoda, pretpostavicemo da ce se u svakom sledecem bliskom kontaktu s tom osobom sve opet odigrati na potpuno isti nacin, da ce tu opet biti neceg sta nam se nece dopasti.
Otud ta misao koja u nama izaziva to osecanje.
Niko ne hoda u vatru bez straha.
Jer, znas, vatra ce te uvek opeci. Jednostavno, tako stvari funkcionisu, bio ti radostan zbog toga ili ne, neces sa lepim mislima dodirnuti oganj.

Уложи мало напора да мало боље разумеш шта пишем. Немој да журиш са разумевање јер тако се не долази до разумевања већ до закључака који долазе кроз предрасуде.