Jelenu je upoznao na seminaru u Novom Sadu. Nije bila njegov tip: niska, previše sitna, detinje krhke građe. Ali je, na drugi pogled, Goran uočio izvesnu zavodljivost u smeđim bambijevskim očima, a naročito u načinu kako se kretala, prekrštala noge, vlažila jezikom vrh cigarete pre nego što će je upaliti. Te oči, ti pokreti – toliko međusobno kontradiktorni – nagoveštavali su posebnu, tajnovitu karakternu crtu, nešto zbog čega je istovremeno ličila na devojčicu, začuđenu spoljašnjim svetom, i zrelu ženu, svesnu svoje privlačnosti.
Sedeli su za istim stolom, razdvojeni praznom stolicom, oprezno razmenjujući poglede. Po već ustaljenom običaju u sličnim okolnostima sa nekim drugim ženama, ponudio joj je piće. Trudio se da izgleda i zvuči opušteno, kao muškarac kome dosadni seminari nisu jedina prilika da odvuče u krevet prvu na koju naiđe jer to može uvek, svuda, pod uslovom da hoće. Prihvatila je. Oči su otkrivale više nego što je uspevala da sakrije pod maskom intelektualke u strogom, poslovnom kostimu i beloj, do grla zakopčanoj košulji: čežnju da bude osvojena, očarana i odvedena što dalje od svakodnevne rutine.
Kasnije, dok su sedeli u automobilu, rekla mu je, skoro upozoravajućim tonom, da je časna i verna supruga, bez namere da menja životne principe. Zbunila se kada joj je dodirnuo koleno – tako maleno da ga je iznenada prožela nežnost. Senzacija je ličila na onu koju je imao dotičući, mnogo puta, koleno svoje osmogodišnje ćerke dok joj lepio flaster preko ogrebotine, zadobijene padom sa rolera. Bez erotskog naboja, samo preplavljen potrebom da je, tako tananu, zagrli.
Jelena nije pokazala otpor nijednom rečju ili gestom. Štaviše, kao da je lepršavi dodir kolena bio dovoljan razlog da zaboravi na principe. Poljubio je u usta i obazrivo položio dlan na dojku koja se jedva nazirala ispod svilene košulje. Žila kucavica ubrzano joj je pulsirala, što ga je nagnalo da pomisli kako se u toj ženi sa telom devojčice krije živa vatra, neutoljena strast, obećavajući plamen što će se razbuktati u skorom ljubavnom klinču.
Nije se odmah predala do kraja. Odugovlačila je, gnjavila sa dva kratka sastanka u kafiću, nevešto glumeći površnu zainteresovanost – iako je uočio njen trud u vidu drugačije, smelije odeće. Odavali su je, takođe, sjaj u pogledu i grozničavo podrhtavanje usana kad god bi bio dovoljno blizu da bi je mogao poljubiti, tobože nestrpljiv i željan da to učini, ali zauzdan mestom koje se smatra indiskretnim. Vodili su nezanimljive razgovore, isprekidane pozivima sa Goranovog mobilnog. I to je bio deo igre: tražio je da ga zovu baš u to vreme, kako bi joj pružio priliku da dobro razmisli o jalovim minutima i satima provedenim u glupom, zrelim ljudima nepotrebnom, odlaganju onog što će se neminovno dogoditi.
Doveo ju je do toga da, iscrpljena čežnjom, sama predloži odlazak u motel. Ipak, na putu do tamo, nekoliko puta je šmrcnula, otirući suze koje nisu stigle da kapnu iz uglova očiju, kao da se u sebi jadala: eto šta radim, eto dokle sam stigla, kuda idem, zar sam to ja? Nije hteo da bude grub prema Jeleni; međutim, smešna mu je bila čednost, izveštačena i neprilična ženi u poznim tridesetim koja je, svega dan ranije, pristala na tako normalnu i prirodnu stvar kakva je neobavezujući koitus u zimsko predvečerje.
Goranova dotadašnja iskustva nisu uključivala takve ljubavnice. Ženu bi obično izabrao na osnovu njenih estetskih atributa, i pre nego što bi stupio u osvajački pohod, tačno je znao – instinktom izvežbanog predatora – hoće li Jelena poslužiti za jednokratnu upotrebu, ili mu zadržati pažnju par nedelja ili meseci. Jedanput se prevario u proceni neke apsolventkinje, misleći da je dovoljno slobodoumna i inteligentna da razluči šta je seks a šta osećanje. Jer, osećanja nisu imala nikakve veze sa njegovim fizičkim potrebama; osećanja su ostajala kod kuće, rezervisana za svet milionima svetlosnih godina udaljen od štrokavih motelskih soba i tela čijih se oblika i mirisa prisećao tek kada bi naleteo na neko slično. Čim je apsolventkinja počela da brblja o ljubavi – jednoj od striktno zabranjenih tema u opusu mogućih krevetskih ćaskanja – pobegao je glavom bez obzira. Promenio je broj mobilnog telefona, inače namenjenog isključivo za ugovaranje sastanaka sa ljubavnicama.
Do trenutka odlaska u motel, predstava o malenoj ženi neočekivano je narasla do fantazije o partnerki čiji će skriveni ljubavnički kapaciteti biti oslobođeni tek njegovom zaslugom – baš kao kada mlada devojka, gubeći nevinost, otkrije zbog čega je život toliko sladak i zauvek, ma koliko da ju je muškaraca posedovalo, najnežnije pamti prvog.
Nije bio oduševljen Jeleninim cmizdravim prisustvom tokom polučasovne vožnje do motela, skrajnutog na udaljenu novosadsku periferiju. Da su bili u Goranovom gradu, jednostavno bi je pokupio na ulici najbližoj odabranom mestu za sastanak, i stvar bi se završila bez prilike za patetičnu psihološku predigru. Sada se osećao skoro glupo, kao lovac koji je dopustio da ga lovina vodi za ruku, obesmislivši igru inicijative i navođenja. Osim toga, nervirao se zbog gubitka dragocenog vremena u istraživanju nepoznatih lavirinata vojvođanske ravnice. Seminar se održavao u istom hotelu u kom je i odseo, i bilo bi lakše da se avantura odigra na poznatom, komfornom terenu, ali – s druge strane - nije bio lud da je odvede tamo gde su zidovi imali oči i uši kolega iz susednih soba.
Jelena je, međutim, dobro poznavala trasu do motela. Pitao se – sa tračkom sumnje u njenu deklarisanu čednost – otkud zna za stecište tajnih ljubavnika.
Mala, neupadljivo osvetljena građevina nalazila se negde iza autoputa, u komplikovanim, vijugavim skretanjima. Toliko diskretna da je mogla proći i kao kućerak na salašu, okružen ravnom snežnom linijom koja je, pri slaboj mesečini, sablasno ličila na niz tačaka u kojima se spajaju nebo i zemlja. Takvi moteli, tržišta svih strasti – razmišljao je – moraju se kriti u nizini velikog grada, jer drsko govore ono što svetle kuće sa blistavim prozorima skrivaju pod maskama. Ali, licemerno spuštene motelske zavese i tobožnja izolovanost dražile su maštu i zavodile zabranjenim mirisima i slikama.
Odahnuo je kada je primetio samo jedan automobil na parkingu ispred ulaza: ovde nije bilo rizika, opasnosti da će biti primećen u ljubavničkom pohodu. Dočekao ih je recepcionar ljigavog osmeha. No, to nije bilo čudno: svi recepcionari na takvim mestima smeškali su se na isti način – snishodljivo, glumeći zaverenike koji polažu pravo na značajnu ulogu u dešavanjima između zidova motelskih soba.
Gurnuo ju je na krevet i skinuo joj odeću, ni ne poljubivši je.
Koža joj je bila skoro bela, nežna, bez celulita, strija, dlačica. Koža kakvu imaju bebe. Grudi manje nego što je pretpostavljao. Kukovi uzani poput dečačkih. Šilježe, a ne žena, pomislio je. Malo je nedostajalo pa da se išiba samoprezirućim mislima o sebi kao muškarcu koji se srozao na nivo androgine, ali tu je, ispod njega, bio taj pogled, na neobičan način uzbudljiv... širom otvorene, krupne oči pune znatiželje i iščekivanja, izraz koji mu je palio maštu. Žena koja želi da bude posedovana, savladana i pokorena. Žena igračka, tutnjalo mu je kroz glavu, proizvodeći sve veću napetost u preponama.
Prevrtao ju je u naletima strasti, a Jelena se nemo uvijala kao umiljata životinjica. Izvesnih ljubavnica bi se povremeno prisećao samo zbog vriskanja; ovu će – bio je skoro siguran – upamtiti po potpunom predavanju, bez zadrške koja bi se očekivala od njenog navodno prvog preljubničkog iskustva.
Kasnije, dok su ležali jedno pored drugog, pitao je: „Koliko dugo si u braku?“
„Oh, dugo, vrlo dugo“, promrmljala je. „Čitavu večnost.“
„Da li ti je bilo lepo sa mnom?“, želeo je da zna. Nije mogao sa sigurnošću da utvrdi da li je doživela vrhunac. U par navrata mu se, po broju i ritmu uzdisaja, učinilo da ih je imala nekoliko; Jelenina nemost je, međutim, dovodila u pitanje čak i procenu iskusnog poznavaoca ženske senzualnosti.
„Naravno. Nego, reci mi – koliko si vanbračnih veza imao do sada?“
„Nemam pojma“, nasmejao se.
„Nije te nikada ... grizla savest?“
Ah, u tome je štos, pomislio je. Sad se preispituje, pokušava da otkrije zašto njena savest ćuti, ili reaguje sa zakašnjenjem.
„Ne. Zašto bi? To je samo seks.“
Učinilo mu se da je nešto prošaputala
(„gade“?)
ali nije želeo da razgovara više nego što je neophodno, i upušta se u diskusije koje bi oduzele trenutke predviđene za druge, daleko primamljivije aktivnosti.
Ponovo ju je uzeo. Sebi je dozvolio i po koju grubost: grizao joj kožu, oštro prodirao. Grubost nije bila njegov manir; više način da natera Jelenu na strastvene jecaje. Pa pobogu, nije lutka, a ni ja nisam ljubavnik od juče! skoro se naljutio. Vređala ga je preterana pasivnost. „Sviđa li ti se ovo? ... A ovo?“, insistirao je. Umesto odgovora dobijao je blage, zagonetne poglede s nijansom dečije radoznalosti koji su počinjali da ga brinu: nazire li se u njima složena emocija koja će zakomplikovati rastanak?
Ipak, bio je to dobar doživljaj: što se više pitao šta i koliko Jelena oseća, bivao je nezasitiji. Nakon nekog vremena rekla je da se umorila – stidljivo, kao da se pravda – i zaspala okrenuvši mu leđa. Tek tada je primetio ožiljke, poput štepova, duž njenih lopatica. Prešao je prstima preko njih: bili su u ravni kože, i odudarali od mekane, bele puti tek nešto tamnijom bojom, poput starog, već izbledelog crteža flomasterom. Palo mu je na pamet da je verovatno u detinjstvu imala neku operaciju. S tim mislima je i sam zadremao. U kratkom spavanju sanjao je roj džinovskih leptira sa ljudskim licima. Zurili su u njega krupnim, ispitivačkim očima i dodirivali mu obraze svilenkastim, hladnim krilima. Trgao se iz sna sav oznojen, s neugodnim osećajem da je nešto važno zaboravio. U sobi je u međuvremeno postalo pretoplo.
Sedeli su za istim stolom, razdvojeni praznom stolicom, oprezno razmenjujući poglede. Po već ustaljenom običaju u sličnim okolnostima sa nekim drugim ženama, ponudio joj je piće. Trudio se da izgleda i zvuči opušteno, kao muškarac kome dosadni seminari nisu jedina prilika da odvuče u krevet prvu na koju naiđe jer to može uvek, svuda, pod uslovom da hoće. Prihvatila je. Oči su otkrivale više nego što je uspevala da sakrije pod maskom intelektualke u strogom, poslovnom kostimu i beloj, do grla zakopčanoj košulji: čežnju da bude osvojena, očarana i odvedena što dalje od svakodnevne rutine.
Kasnije, dok su sedeli u automobilu, rekla mu je, skoro upozoravajućim tonom, da je časna i verna supruga, bez namere da menja životne principe. Zbunila se kada joj je dodirnuo koleno – tako maleno da ga je iznenada prožela nežnost. Senzacija je ličila na onu koju je imao dotičući, mnogo puta, koleno svoje osmogodišnje ćerke dok joj lepio flaster preko ogrebotine, zadobijene padom sa rolera. Bez erotskog naboja, samo preplavljen potrebom da je, tako tananu, zagrli.
Jelena nije pokazala otpor nijednom rečju ili gestom. Štaviše, kao da je lepršavi dodir kolena bio dovoljan razlog da zaboravi na principe. Poljubio je u usta i obazrivo položio dlan na dojku koja se jedva nazirala ispod svilene košulje. Žila kucavica ubrzano joj je pulsirala, što ga je nagnalo da pomisli kako se u toj ženi sa telom devojčice krije živa vatra, neutoljena strast, obećavajući plamen što će se razbuktati u skorom ljubavnom klinču.
Nije se odmah predala do kraja. Odugovlačila je, gnjavila sa dva kratka sastanka u kafiću, nevešto glumeći površnu zainteresovanost – iako je uočio njen trud u vidu drugačije, smelije odeće. Odavali su je, takođe, sjaj u pogledu i grozničavo podrhtavanje usana kad god bi bio dovoljno blizu da bi je mogao poljubiti, tobože nestrpljiv i željan da to učini, ali zauzdan mestom koje se smatra indiskretnim. Vodili su nezanimljive razgovore, isprekidane pozivima sa Goranovog mobilnog. I to je bio deo igre: tražio je da ga zovu baš u to vreme, kako bi joj pružio priliku da dobro razmisli o jalovim minutima i satima provedenim u glupom, zrelim ljudima nepotrebnom, odlaganju onog što će se neminovno dogoditi.
Doveo ju je do toga da, iscrpljena čežnjom, sama predloži odlazak u motel. Ipak, na putu do tamo, nekoliko puta je šmrcnula, otirući suze koje nisu stigle da kapnu iz uglova očiju, kao da se u sebi jadala: eto šta radim, eto dokle sam stigla, kuda idem, zar sam to ja? Nije hteo da bude grub prema Jeleni; međutim, smešna mu je bila čednost, izveštačena i neprilična ženi u poznim tridesetim koja je, svega dan ranije, pristala na tako normalnu i prirodnu stvar kakva je neobavezujući koitus u zimsko predvečerje.
Goranova dotadašnja iskustva nisu uključivala takve ljubavnice. Ženu bi obično izabrao na osnovu njenih estetskih atributa, i pre nego što bi stupio u osvajački pohod, tačno je znao – instinktom izvežbanog predatora – hoće li Jelena poslužiti za jednokratnu upotrebu, ili mu zadržati pažnju par nedelja ili meseci. Jedanput se prevario u proceni neke apsolventkinje, misleći da je dovoljno slobodoumna i inteligentna da razluči šta je seks a šta osećanje. Jer, osećanja nisu imala nikakve veze sa njegovim fizičkim potrebama; osećanja su ostajala kod kuće, rezervisana za svet milionima svetlosnih godina udaljen od štrokavih motelskih soba i tela čijih se oblika i mirisa prisećao tek kada bi naleteo na neko slično. Čim je apsolventkinja počela da brblja o ljubavi – jednoj od striktno zabranjenih tema u opusu mogućih krevetskih ćaskanja – pobegao je glavom bez obzira. Promenio je broj mobilnog telefona, inače namenjenog isključivo za ugovaranje sastanaka sa ljubavnicama.
Do trenutka odlaska u motel, predstava o malenoj ženi neočekivano je narasla do fantazije o partnerki čiji će skriveni ljubavnički kapaciteti biti oslobođeni tek njegovom zaslugom – baš kao kada mlada devojka, gubeći nevinost, otkrije zbog čega je život toliko sladak i zauvek, ma koliko da ju je muškaraca posedovalo, najnežnije pamti prvog.
Nije bio oduševljen Jeleninim cmizdravim prisustvom tokom polučasovne vožnje do motela, skrajnutog na udaljenu novosadsku periferiju. Da su bili u Goranovom gradu, jednostavno bi je pokupio na ulici najbližoj odabranom mestu za sastanak, i stvar bi se završila bez prilike za patetičnu psihološku predigru. Sada se osećao skoro glupo, kao lovac koji je dopustio da ga lovina vodi za ruku, obesmislivši igru inicijative i navođenja. Osim toga, nervirao se zbog gubitka dragocenog vremena u istraživanju nepoznatih lavirinata vojvođanske ravnice. Seminar se održavao u istom hotelu u kom je i odseo, i bilo bi lakše da se avantura odigra na poznatom, komfornom terenu, ali – s druge strane - nije bio lud da je odvede tamo gde su zidovi imali oči i uši kolega iz susednih soba.
Jelena je, međutim, dobro poznavala trasu do motela. Pitao se – sa tračkom sumnje u njenu deklarisanu čednost – otkud zna za stecište tajnih ljubavnika.
Mala, neupadljivo osvetljena građevina nalazila se negde iza autoputa, u komplikovanim, vijugavim skretanjima. Toliko diskretna da je mogla proći i kao kućerak na salašu, okružen ravnom snežnom linijom koja je, pri slaboj mesečini, sablasno ličila na niz tačaka u kojima se spajaju nebo i zemlja. Takvi moteli, tržišta svih strasti – razmišljao je – moraju se kriti u nizini velikog grada, jer drsko govore ono što svetle kuće sa blistavim prozorima skrivaju pod maskama. Ali, licemerno spuštene motelske zavese i tobožnja izolovanost dražile su maštu i zavodile zabranjenim mirisima i slikama.
Odahnuo je kada je primetio samo jedan automobil na parkingu ispred ulaza: ovde nije bilo rizika, opasnosti da će biti primećen u ljubavničkom pohodu. Dočekao ih je recepcionar ljigavog osmeha. No, to nije bilo čudno: svi recepcionari na takvim mestima smeškali su se na isti način – snishodljivo, glumeći zaverenike koji polažu pravo na značajnu ulogu u dešavanjima između zidova motelskih soba.
Gurnuo ju je na krevet i skinuo joj odeću, ni ne poljubivši je.
Koža joj je bila skoro bela, nežna, bez celulita, strija, dlačica. Koža kakvu imaju bebe. Grudi manje nego što je pretpostavljao. Kukovi uzani poput dečačkih. Šilježe, a ne žena, pomislio je. Malo je nedostajalo pa da se išiba samoprezirućim mislima o sebi kao muškarcu koji se srozao na nivo androgine, ali tu je, ispod njega, bio taj pogled, na neobičan način uzbudljiv... širom otvorene, krupne oči pune znatiželje i iščekivanja, izraz koji mu je palio maštu. Žena koja želi da bude posedovana, savladana i pokorena. Žena igračka, tutnjalo mu je kroz glavu, proizvodeći sve veću napetost u preponama.
Prevrtao ju je u naletima strasti, a Jelena se nemo uvijala kao umiljata životinjica. Izvesnih ljubavnica bi se povremeno prisećao samo zbog vriskanja; ovu će – bio je skoro siguran – upamtiti po potpunom predavanju, bez zadrške koja bi se očekivala od njenog navodno prvog preljubničkog iskustva.
Kasnije, dok su ležali jedno pored drugog, pitao je: „Koliko dugo si u braku?“
„Oh, dugo, vrlo dugo“, promrmljala je. „Čitavu večnost.“
„Da li ti je bilo lepo sa mnom?“, želeo je da zna. Nije mogao sa sigurnošću da utvrdi da li je doživela vrhunac. U par navrata mu se, po broju i ritmu uzdisaja, učinilo da ih je imala nekoliko; Jelenina nemost je, međutim, dovodila u pitanje čak i procenu iskusnog poznavaoca ženske senzualnosti.
„Naravno. Nego, reci mi – koliko si vanbračnih veza imao do sada?“
„Nemam pojma“, nasmejao se.
„Nije te nikada ... grizla savest?“
Ah, u tome je štos, pomislio je. Sad se preispituje, pokušava da otkrije zašto njena savest ćuti, ili reaguje sa zakašnjenjem.
„Ne. Zašto bi? To je samo seks.“
Učinilo mu se da je nešto prošaputala
(„gade“?)
ali nije želeo da razgovara više nego što je neophodno, i upušta se u diskusije koje bi oduzele trenutke predviđene za druge, daleko primamljivije aktivnosti.
Ponovo ju je uzeo. Sebi je dozvolio i po koju grubost: grizao joj kožu, oštro prodirao. Grubost nije bila njegov manir; više način da natera Jelenu na strastvene jecaje. Pa pobogu, nije lutka, a ni ja nisam ljubavnik od juče! skoro se naljutio. Vređala ga je preterana pasivnost. „Sviđa li ti se ovo? ... A ovo?“, insistirao je. Umesto odgovora dobijao je blage, zagonetne poglede s nijansom dečije radoznalosti koji su počinjali da ga brinu: nazire li se u njima složena emocija koja će zakomplikovati rastanak?
Ipak, bio je to dobar doživljaj: što se više pitao šta i koliko Jelena oseća, bivao je nezasitiji. Nakon nekog vremena rekla je da se umorila – stidljivo, kao da se pravda – i zaspala okrenuvši mu leđa. Tek tada je primetio ožiljke, poput štepova, duž njenih lopatica. Prešao je prstima preko njih: bili su u ravni kože, i odudarali od mekane, bele puti tek nešto tamnijom bojom, poput starog, već izbledelog crteža flomasterom. Palo mu je na pamet da je verovatno u detinjstvu imala neku operaciju. S tim mislima je i sam zadremao. U kratkom spavanju sanjao je roj džinovskih leptira sa ljudskim licima. Zurili su u njega krupnim, ispitivačkim očima i dodirivali mu obraze svilenkastim, hladnim krilima. Trgao se iz sna sav oznojen, s neugodnim osećajem da je nešto važno zaboravio. U sobi je u međuvremeno postalo pretoplo.
... ali priča je nagrađena. 
Seksualno ubuđenje uopšte nije cilj ove priče. Žao mi je ako si to očekivao. 
