14.
Nije prošlo mnogo i starac stiže do Cicine kuće, zadihan al' sretan k'o retko kad'.
Zakuca tiho na prozor.
-Cicoooo....
U par sekundi otvori se prozor, kao da ova nije spavala. A i nije!
-Bać Grga, koja nesreća vas dovede- iznenadi se dobrodušna devojka a pri tankoj svetlosti meseca učini se još mršavija i tanja.
-Ma nije nesreća dete, već deder kaži...jel onaj ugursuz kod tebe?
-Koji ugursuz, Bog s'vama- nevešto pokuša da zaštiti svoju reputaciju.
-Ded' ne pravi se grbava. Slušaj 'vamo. Ovo se i tebe tiče- ozbiljan izraz na licu i ubedljiv ton raskraviše devojku- gukni!
-Pa jeste- stidljivo nastavi a mračak sakri rumenilo na licu- tu je ako mislite na Vasu?
-Na Vasu, na Vasu....ejjjjjj crni Vaso- skupi usne izgovarajući ovo da sve seče. Negoo...-zastade malo- da l' ti njega voliš?
-Pa znate bać Grga da ja njega oduvek volim. Al' on me neće. Eto neki dan sam pričala sa njegovom majkom...i ona bi me rado primila...al' ovaj neće, pa neće- samo što ne zaplaka.
-Neće! Jel neće? Slušaj me. Otvori da udjem.
Devojka poslušno dotrča i starac udje u skromnu ali čistu kuću. Vasa je i dalje spavao kao klada.
-Pomozi mi da ga podignem. Vodimo ga kući- i potanko joj ispriča zamišljeni plan.
-Sad?- nije mogla da veruje.
-Sad! Al' odma!
Zaprtiše ga izmedju sebe i više noseći, odvedoše gazdu svome gazdinstvu.
Čak im se i mesec šeretski smeši, vrag jedan!
Treći deo
15.
Zora svanu lepša neg' ikad'!?
Jutarnje sunce, onako crveno i veliko ko da podiže graju po selu. Sve jače i jače. Crvkut raznih ptica, ljubavni zov grlica, cvrkut vrabaca a po avlijama petlovi kukuriču. Selo odjednom ožive. Kada udahneš, sve seče od svežeg, oštrog mirisa bagrema u cvatu i poneke lipe...al' mirišeeeee, to treba osetiti. Kako prodješ pored koje kuće a do ulice bar jedan jorgovan, beli, crveni il' plavi, od mirisa da se ugušiš.
E da da te pitam:
-Jes' bio u našem selu? Nisi??? E ništa ti onda nisi vid'o!!! Žali Bože!!!
Milica porani, umi se, dotera, uplete kosu u pletenicu, sva rumena kao najlepša jabuka. Onako prirodnu, a lepu, čovek kad' je pogleda...ma oči da ti ispadnu!
Podje od kuće do kuće, birajući vidjenije domaćine, gazde...ma znaš ono...kulake brate!
Kuc, kuc...
-Dobro Vam jutro.
-O Milice, jes' poranila?
-Jesam, eto malo...nego...posl'o me gazda Vasa. Noćas je doveo mladu, zove vas na „rakiju“.
-Ooooo i njemu doš'o crni petak. Hehehe...aj' nek' mu je sa srećom! Živa bila lepotice, dolazim, nego šta! Nego...- uvek mala zadrška- ko je srećnica?
-Cica.
-Koja Cica?
-Pa Cica vrtirepka.
-Aaaaaa TA Cica...Pa dobro...Hm...moglo je i bo...- tu je obično ponestajalo tona- dobro je! Da, da. Živi bili! Dolazimo!
I tako od kuće do kuće. U par sati obidje selo a dobar glas je išao par koraka ispred. Svi su znali!
16.
Vasina kuća beše jedna od najvećih u selu. Duža neg' šira. Do pola avlije. Sedam soba u istom nizu a ispred dugački gonak, natkriven a otvoren. Oivičen malim zidom, jedva do pojasa, kojeg su krasile saksije sa svim mogućim vrstama cveća.
Mati se rastrča po dvorištu, lepo obučena i svečanom keceljom opasana.
-Ti ćeš ovo, ti ono- izdavala je naredbe- a sama tri posla stizala, a komšiluk ko komšiluk. Prvi priteče u pomoć i u zlu a naročito u dobru. Pet-šest žena, ko mravi na sve strane. Jedna pali vatru, druga kolje živinu, treća pristavlja. Nekoliko njih postaviše desetak stolova duž hodnika. Na njima beli čaršavi, tanjiri da se prezalogaji i bokali vina i rakije.
Nedugo zatim počeše stizati prvi gosti.
-Pomaže Bog. Nek je sa srećom.- a starica ih sa smeškom ljubi, sva cveta.
-Ta ulaziteeee. Sedajte. Sido sipaj rakiju! Eto moj Vasa...- zastade što od sreće, što od zbunjenosti. Pa ovo je jedva čekala toliko godina- eto dov'o mladu.
-Aaa i vreme mu je- mudro su zaključivali- neka, pa da dogodine da Bog naslednika!
-Daće Bog- cvrkutala je starica.
Malo po malo, napuni se kuća, sve vrvi od gostiju. Ko naručeni, a Bog me ubio ako ih bać Grga nije naručio, stiže i muzika i započe pesma. I to kakva pesma!? Ejjjjj ženi se gazda Vasa!!!
Postade tesno i mati udje u spavaću sobu.
-Vasooo sine. Ustani raano moja- ko da peva umesto kukavice na zidnom satu.
Ispod velikog jorgana, prva promoli nos mlada.
-'Bro jutro majko- sanjivo, trljajući oči prozbori i drmnu Vasu laktom par puta.
Ovaj se trže, podiže glavu, tešku kao tuč od sinoćne terevenke.
-Mmmmm...jojjj meni- sede na ivicu kreveta, stavi glavu u šake zapomažući- Ufff puca!
-Diš' se sine, puna kuća gostiju.
Podiže pogled sa nevericom, ko da je madžarski pričala.
-Šta je puno? Kak'a kuća???- okrenu se na drugu stranu i ugleda Cicu pored sebe.
-Štaš' ti ovde?- zamalo ga šlog ne strefi.
-Pa noćas si me dov'o! Pristala sam! Šta ću kad' te volem- nemoćno raširi ruke.
-Sine moj, pa noćas si majki život darivao. Mislila sam da to neću dočekat'. 'Fala Bogu da si se nakanio- ubedljivo nastavi starica.
-Jeste poludile? Mora da sam previše popio pa sanjam?- krenu ka vratima, dopola ih otvori, onako razgaćen i tek tada ga zapljesnu larma, cika i vika iz hodnika. Muzika trešti. Zalupi vrata ko oparen.
-Šta sam uradiooooooo???- pogleda u majku pa u Cicu i opet nazad- jesam pošandrco???
-Sine smiri se. Noćas si dov'o Cicu...mila moja lepotica- umilnim glasom nastavi majka- a gosti stigli na „rakiju“.
Mlada samo klimnu glavom potvrdno i zacrveni se.
-Šta ću sad'? Bruke i sramote!- zinu od čuda jadni Vasa.
-Nema nazad! Što si zamesio to ćeš i kušat'- podiže glas majka- nego doterajte se, gosti čekaju- okrene se i izadje.
Cici nije trebalo dva puta reći a djuvegija...u par minuta sabra i oduze sve mogućnosti i kombinacije, te shvati da takvu bruku sebi ne sme dopustiti. Jedini izlaz...da se ženi!
Zaplak'o bi al' nema mesta od krmelja...poče se spremati. Kako je napredovao, Cica oko njega optrčavala, tako mu se i bes smirivao.
-Kad' malo bolje razmislim...paaaa....***** li ga!- mudro zaključi!
Takav lumperaj svet još nije vid'o. Pola sela se napilo! Ne ženi se svaki dan gazda Vasa? Hejjjjjjjjjj!
Vtrtirepka prestade da vrti, nesta joj i repa a s' neba joj pade:“ Gospodja Bodroški“.
Baš mi milo! Ma zalužila je. Aj' kaži da nije???
Nastavice se...
Nije prošlo mnogo i starac stiže do Cicine kuće, zadihan al' sretan k'o retko kad'.
Zakuca tiho na prozor.
-Cicoooo....
U par sekundi otvori se prozor, kao da ova nije spavala. A i nije!
-Bać Grga, koja nesreća vas dovede- iznenadi se dobrodušna devojka a pri tankoj svetlosti meseca učini se još mršavija i tanja.
-Ma nije nesreća dete, već deder kaži...jel onaj ugursuz kod tebe?
-Koji ugursuz, Bog s'vama- nevešto pokuša da zaštiti svoju reputaciju.
-Ded' ne pravi se grbava. Slušaj 'vamo. Ovo se i tebe tiče- ozbiljan izraz na licu i ubedljiv ton raskraviše devojku- gukni!
-Pa jeste- stidljivo nastavi a mračak sakri rumenilo na licu- tu je ako mislite na Vasu?
-Na Vasu, na Vasu....ejjjjjj crni Vaso- skupi usne izgovarajući ovo da sve seče. Negoo...-zastade malo- da l' ti njega voliš?
-Pa znate bać Grga da ja njega oduvek volim. Al' on me neće. Eto neki dan sam pričala sa njegovom majkom...i ona bi me rado primila...al' ovaj neće, pa neće- samo što ne zaplaka.
-Neće! Jel neće? Slušaj me. Otvori da udjem.
Devojka poslušno dotrča i starac udje u skromnu ali čistu kuću. Vasa je i dalje spavao kao klada.
-Pomozi mi da ga podignem. Vodimo ga kući- i potanko joj ispriča zamišljeni plan.
-Sad?- nije mogla da veruje.
-Sad! Al' odma!
Zaprtiše ga izmedju sebe i više noseći, odvedoše gazdu svome gazdinstvu.
Čak im se i mesec šeretski smeši, vrag jedan!
Treći deo
15.
Zora svanu lepša neg' ikad'!?
Jutarnje sunce, onako crveno i veliko ko da podiže graju po selu. Sve jače i jače. Crvkut raznih ptica, ljubavni zov grlica, cvrkut vrabaca a po avlijama petlovi kukuriču. Selo odjednom ožive. Kada udahneš, sve seče od svežeg, oštrog mirisa bagrema u cvatu i poneke lipe...al' mirišeeeee, to treba osetiti. Kako prodješ pored koje kuće a do ulice bar jedan jorgovan, beli, crveni il' plavi, od mirisa da se ugušiš.
E da da te pitam:
-Jes' bio u našem selu? Nisi??? E ništa ti onda nisi vid'o!!! Žali Bože!!!
Milica porani, umi se, dotera, uplete kosu u pletenicu, sva rumena kao najlepša jabuka. Onako prirodnu, a lepu, čovek kad' je pogleda...ma oči da ti ispadnu!
Podje od kuće do kuće, birajući vidjenije domaćine, gazde...ma znaš ono...kulake brate!
Kuc, kuc...
-Dobro Vam jutro.
-O Milice, jes' poranila?
-Jesam, eto malo...nego...posl'o me gazda Vasa. Noćas je doveo mladu, zove vas na „rakiju“.
-Ooooo i njemu doš'o crni petak. Hehehe...aj' nek' mu je sa srećom! Živa bila lepotice, dolazim, nego šta! Nego...- uvek mala zadrška- ko je srećnica?
-Cica.
-Koja Cica?
-Pa Cica vrtirepka.
-Aaaaaa TA Cica...Pa dobro...Hm...moglo je i bo...- tu je obično ponestajalo tona- dobro je! Da, da. Živi bili! Dolazimo!
I tako od kuće do kuće. U par sati obidje selo a dobar glas je išao par koraka ispred. Svi su znali!
16.
Vasina kuća beše jedna od najvećih u selu. Duža neg' šira. Do pola avlije. Sedam soba u istom nizu a ispred dugački gonak, natkriven a otvoren. Oivičen malim zidom, jedva do pojasa, kojeg su krasile saksije sa svim mogućim vrstama cveća.
Mati se rastrča po dvorištu, lepo obučena i svečanom keceljom opasana.
-Ti ćeš ovo, ti ono- izdavala je naredbe- a sama tri posla stizala, a komšiluk ko komšiluk. Prvi priteče u pomoć i u zlu a naročito u dobru. Pet-šest žena, ko mravi na sve strane. Jedna pali vatru, druga kolje živinu, treća pristavlja. Nekoliko njih postaviše desetak stolova duž hodnika. Na njima beli čaršavi, tanjiri da se prezalogaji i bokali vina i rakije.
Nedugo zatim počeše stizati prvi gosti.
-Pomaže Bog. Nek je sa srećom.- a starica ih sa smeškom ljubi, sva cveta.
-Ta ulaziteeee. Sedajte. Sido sipaj rakiju! Eto moj Vasa...- zastade što od sreće, što od zbunjenosti. Pa ovo je jedva čekala toliko godina- eto dov'o mladu.
-Aaa i vreme mu je- mudro su zaključivali- neka, pa da dogodine da Bog naslednika!
-Daće Bog- cvrkutala je starica.
Malo po malo, napuni se kuća, sve vrvi od gostiju. Ko naručeni, a Bog me ubio ako ih bać Grga nije naručio, stiže i muzika i započe pesma. I to kakva pesma!? Ejjjjj ženi se gazda Vasa!!!
Postade tesno i mati udje u spavaću sobu.
-Vasooo sine. Ustani raano moja- ko da peva umesto kukavice na zidnom satu.
Ispod velikog jorgana, prva promoli nos mlada.
-'Bro jutro majko- sanjivo, trljajući oči prozbori i drmnu Vasu laktom par puta.
Ovaj se trže, podiže glavu, tešku kao tuč od sinoćne terevenke.
-Mmmmm...jojjj meni- sede na ivicu kreveta, stavi glavu u šake zapomažući- Ufff puca!
-Diš' se sine, puna kuća gostiju.
Podiže pogled sa nevericom, ko da je madžarski pričala.
-Šta je puno? Kak'a kuća???- okrenu se na drugu stranu i ugleda Cicu pored sebe.
-Štaš' ti ovde?- zamalo ga šlog ne strefi.
-Pa noćas si me dov'o! Pristala sam! Šta ću kad' te volem- nemoćno raširi ruke.
-Sine moj, pa noćas si majki život darivao. Mislila sam da to neću dočekat'. 'Fala Bogu da si se nakanio- ubedljivo nastavi starica.
-Jeste poludile? Mora da sam previše popio pa sanjam?- krenu ka vratima, dopola ih otvori, onako razgaćen i tek tada ga zapljesnu larma, cika i vika iz hodnika. Muzika trešti. Zalupi vrata ko oparen.
-Šta sam uradiooooooo???- pogleda u majku pa u Cicu i opet nazad- jesam pošandrco???
-Sine smiri se. Noćas si dov'o Cicu...mila moja lepotica- umilnim glasom nastavi majka- a gosti stigli na „rakiju“.
Mlada samo klimnu glavom potvrdno i zacrveni se.
-Šta ću sad'? Bruke i sramote!- zinu od čuda jadni Vasa.
-Nema nazad! Što si zamesio to ćeš i kušat'- podiže glas majka- nego doterajte se, gosti čekaju- okrene se i izadje.
Cici nije trebalo dva puta reći a djuvegija...u par minuta sabra i oduze sve mogućnosti i kombinacije, te shvati da takvu bruku sebi ne sme dopustiti. Jedini izlaz...da se ženi!
Zaplak'o bi al' nema mesta od krmelja...poče se spremati. Kako je napredovao, Cica oko njega optrčavala, tako mu se i bes smirivao.
-Kad' malo bolje razmislim...paaaa....***** li ga!- mudro zaključi!
Takav lumperaj svet još nije vid'o. Pola sela se napilo! Ne ženi se svaki dan gazda Vasa? Hejjjjjjjjjj!
Vtrtirepka prestade da vrti, nesta joj i repa a s' neba joj pade:“ Gospodja Bodroški“.
Baš mi milo! Ma zalužila je. Aj' kaži da nije???
Nastavice se...