Osvanuo Niš bez magle jutros, konačno. Navrzla se ovog decembra, - baš.
Pratim prognozu,čekam sneg, vreme mu je. Kako to nije do mene, odlučim da se ne nerviram
zbog stvari na koje ionako ne mogu da utičem. Obećala sam to sebi proletos kad me ispratiše
s otpusnom listom sa VMA, prepunom upustava i preporuka za moj budući život.
A i godine me obavezuju da sam sad malo mudra, jer pametni žele da promene svet, mudri
menjaju sebe.
I tako ja, puna mudrosti, rešim da krenem u nabavku za proslavu Nove godine. Proslavu !!!!
Čega, e, to još nisam saznala a i neću da saznajem. Idem da se umešam u narod, ako ništa drugo
da osetim onaj tračak nade što nam ona Pandora ostavi u nasledje..Pa, neću valjda da sad tu
citiram onog pesnika Goloba za kojeg je nada poslednji oblik očajanja.
U supermarketu gde se kupuje samo domaće, udjem ohrabrena, - puni rafovi, ima svega,
opšte šarenilo...Sve šta sam poželela da stavim u korpu pored sebe, - ne smem. Napisali u
otpusnoj. Bem ti, kad sam smela nisam imala, sad kad bih mogla...prc.
Pored pijace mlada komunalna policajka ubedjuje bakicu u trošnom kaputu, da tu nije mesto
da prodaje orahe merene na po pola kilograma. Ni šustikle. A i bakica, tu našla da prodaje
šustikle i još konkuriše Kinezima, - kod njih šustikli prs' i pleva. Bre !
Jedva nadjoh mesto u kafiću da popijem espreso i odmorim.
Ispred nekad slavne robne kuće, čovek neodredjenih godina rasteže harmoniku.
" U našega Rajka golema sviraljka...." čuje se iz grla prilično potrošenog, - od piva ili pesme,
ostavljam nerazjašnjeno.
Šlep služba odnosi crni Audi sa mesta obeleženog žutim. Abe Nišlije, što bi rekao Riki Nedović,
glumac ovdašnji, da l' ste normalni ?! Ne sme se gde se ne sme. I gotovo.
Sa radija javljaju sneg će za koji dan. Jedva čekam. Sneg u meni budi nešto lepo, detinjasto...
A rekli da je čovek mlad dok god se raduje snegu. Znači, ja sam...
.....
Opis jednog dana, jednog decembra u Nišu, gradu koji nije bez sutra. Verujem i NADAM se.
Pratim prognozu,čekam sneg, vreme mu je. Kako to nije do mene, odlučim da se ne nerviram
zbog stvari na koje ionako ne mogu da utičem. Obećala sam to sebi proletos kad me ispratiše
s otpusnom listom sa VMA, prepunom upustava i preporuka za moj budući život.
A i godine me obavezuju da sam sad malo mudra, jer pametni žele da promene svet, mudri
menjaju sebe.
I tako ja, puna mudrosti, rešim da krenem u nabavku za proslavu Nove godine. Proslavu !!!!
Čega, e, to još nisam saznala a i neću da saznajem. Idem da se umešam u narod, ako ništa drugo
da osetim onaj tračak nade što nam ona Pandora ostavi u nasledje..Pa, neću valjda da sad tu
citiram onog pesnika Goloba za kojeg je nada poslednji oblik očajanja.
U supermarketu gde se kupuje samo domaće, udjem ohrabrena, - puni rafovi, ima svega,
opšte šarenilo...Sve šta sam poželela da stavim u korpu pored sebe, - ne smem. Napisali u
otpusnoj. Bem ti, kad sam smela nisam imala, sad kad bih mogla...prc.
Pored pijace mlada komunalna policajka ubedjuje bakicu u trošnom kaputu, da tu nije mesto
da prodaje orahe merene na po pola kilograma. Ni šustikle. A i bakica, tu našla da prodaje
šustikle i još konkuriše Kinezima, - kod njih šustikli prs' i pleva. Bre !
Jedva nadjoh mesto u kafiću da popijem espreso i odmorim.
Ispred nekad slavne robne kuće, čovek neodredjenih godina rasteže harmoniku.
" U našega Rajka golema sviraljka...." čuje se iz grla prilično potrošenog, - od piva ili pesme,
ostavljam nerazjašnjeno.
Šlep služba odnosi crni Audi sa mesta obeleženog žutim. Abe Nišlije, što bi rekao Riki Nedović,
glumac ovdašnji, da l' ste normalni ?! Ne sme se gde se ne sme. I gotovo.
Sa radija javljaju sneg će za koji dan. Jedva čekam. Sneg u meni budi nešto lepo, detinjasto...
A rekli da je čovek mlad dok god se raduje snegu. Znači, ja sam...
.....
Opis jednog dana, jednog decembra u Nišu, gradu koji nije bez sutra. Verujem i NADAM se.
A napolju gužva i predpraznicko raspoloženje pomešano sa nervozom... vreme istice staroj dami, Nova sa novim nadama neminovno dolazi... mada ima i strepnje, šta li ce doneti... I tako pijem jutarnju kafu, sunce uprlo svoj zrak na moje lice, mogla sam oprati prozor, vide se tragovi jucerašnje kiše... ma neka ih, potsetice me na ovo lepo jutro poslednjeg dana u 2015 godini 
ali neka...poneka,još malo dok novi zakon o zabrani ne usvoje,a samo što nisu
Ako nisi samo kaži da ti pošaljem link,važi?
