Proslost

M. Kundera: “ Deca nemaju prošlost – i to je cela tajna magije nevinosti njihovog osmeha.“

– Zašto prošlost mora biti nešto što je negativno? Ima trenutaka u prošlosti kojih se čovek seća s ponosom; koji ga razvedre kad god ih se seti; koji mu davaju podstreh i nadu da će biti bolje, jer je prošao kroz mnoge teškoće, pa će proći i kroz trenutnu.

Ima nečeg neurotičnog u neprirodnom nastojanju da se ne misli na prošlost i budućnost, već da se živi samo u sada. To pre ograničava i sputava nego što oslobadja. Stvara nepotrebni pritisak i nezadovoljstvo ako misli odlutaju i ako se ne ostane u sada. Kao da se nešto zaista važno propustilo.

Naravno da se treba imati kontrola nad mislima. Medjutim, ponekad treba psihi dopustiti da sponatano izbacuje misli i time nesvesno i potisnuto izdigne u svesno. Ko ima unutrašnju integralnost miran je bez obzira da li misli o prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Da bi se izvukla pouka iz prošlih iskustava mora se misliti na prošlost. Takav osvrt pomogne da se efikasnije iskoristi sada i time spremnije dočeka ono što dolazi.

Da prošlost nema značaj ne bi imali pamćenje. Šta bi znali bez njega? Kako bi znali gde smo grešili? Šta trebamo činiti drugačije ili bolje? Čemu trebamo stremiti, a šta izbegavati i ostaviti iza sebe? Prošlost, isto kao i sadašnjost i budućnost, ima svrhu i razlog postojanja. Njeno obezvredjivanje ne proizilazi iz razumevanja, već iz nerazumevanja dubljih zakonitosti razvoja i života.

---

“Dobrog coveka je lako prepoznati. Odmah vidite da je budala.”

-S takvim shvatanjem nije tesko razumeti zasto postoji moralna dekadencija u drustvu. Jedino budala (neko ko ima povrsno misljenje) moze povezati dobrotu s gluposcu. Dobrota i glupost nemaju nista zajednicko. Dobrota je odraz karaktera, a glupost odraz inteligencije.

Prvo sami stvaramo, a drugo nam je od boga dato. Zato s pravom mozemo biti ponosni na dobrotu, postenje i castan zivot kojim stitimo nevine, slabe i nemocne, a stideti se kukavicluka koji takve obmanjuje, vara i krade.

Za dobar karakter nije dovoljan samo visok koeficijent inteligencije, vec ona mora biti produhovljena, uprkos svim zivotnim nedacama i iskusenjima. Takav podvig nije lako postici. On zahteva osvescenost i duhovnu snagu. Dobrota je odraz autenticnog razvoja i pobede nad vanjskim pritiscima. Los karakter je rezultat poraza, a ne pobeda u zivotu.

——————-

Ivo Andric: “Najveca budala nije onaj koji ne ume da cita, nego onaj sto misli da je sve ono sto procita istina.”

– Nicije misljenje ne treba prihvatati bez bolje analize i razmatranja.

—————————————

Bukowski: “Kod inteligentnih ljudi uglavnom postoji sklonost da ne veruju u ono u sta veruju mase, i najcesce ih to stavi na nisan.”

– Kad postoji masa postoji i elita. Ako je masa olicenje primitivizma, gluposti, bede, zla i regresa, elita je olicenje savrsenstva, dobra ili progresa. Zar u svetu vec ionako ne postoji vise podela nego sto je potrebno za mir? Cemu stvarati nove, pogotovo tako besmislene? Sto vise podela, to vise i mogucnosti za stvaranje sukoba izmedju ljudi.

Zato ne treba da cudi sto je izreka: -“Zavadi pa vladaj.”- jos uvek efikasna i primenljiva. Nema savrsenog coveka. Shodno tome ni drustva. Svaki covek ima potencijal da cini dobro i zlo. Zbog toga se od njega i zahteva odgovorno ponasanje. Sto god je covek svesniji i odgovorniji manje ce biti podlozan manipulisanju.

Sve vise se cuje pojam „mase“ kao olicenje mistifikovanog, iracionalnog primitivizma i zla. Prema nekim opisima izgleda da je to “bezglava zver” koja dobija karakteristike mnostva ljudi. Cak i u tom slucaju, svaka zver zna kad je gladna, a kad je sita. Daj zveri da jede, omoguci joj osnovne zivotne potrebe, pa ce se pripitomiti. Drzi je pod jarmom, gladnu i iscrpljenu, kad tad ce pobesneti. I ne samo zver, vec svaki covek, ukljucujuci i one iz elite.

 

[sanja*]

S takvim shvatanjem nije tesko razumeti zasto postoji moralna dekadencija u drustvu. Jedino budala (neko ko ima povrsno misljenje) moze povezati dobrotu s gluposcu. Dobrota i glupost nemaju nista zajednicko jer, dobrota je odraz karaktera a, glupost odraz inteligencije.

Budala i glupak nisu isto.
Budala je više luda, onaj koji je u stanju da iskreno i bez zadrške govori istinu, ili da se prepusti intuiciji i iracionalnom neometan razumom.
To ne znači da je glup i da tog razuma nema.

Budala/luda je, recimo, kod Šekspira odraz upravo istine i mudrosti koja se sme reći bez zadrške; često je i u narodnim bajkama onaj koji je smatran za budalu/ludu upravo junak koji uspeva ono što drugi ne mogu (jer se usuđuje na korak na koji se drugi ne usuđuju).
Na dvorovima, dvorske lude su bile jedine koje su smele kraljevima da kažu istinu o njima samima.

Dakle, budala/luda je onaj koji govori istinu ili izriče mudrost, ali kojeg ne shvataju ozbiljno.
U ovom slučaju, glupi su oni koji ludu (budalu) uzimaju olako, a ne budala(luda) sama po sebi.

Na kraju krajeva, luda (budala) i u tarotu ima izuzetnu vrednost: na put divinacije može krenuti samo onaj koji oslobodi ludu (budalu) u sebi:

 

[sanja*]

Prvo sami stvaramo, a drugo nam je od boga dato. Zato s pravom mozemo biti ponosni na dobrotu, postenje i castan zivot kojim stitimo nevine, slabe i nemocne

Ovde je opet budala (luda) u prednosti, jer dobro koje čini čini iskreno, bez potrebe za zadovoljenjem vlastitog ega.
Da bi se bio ponosan zbog dobroga koje čini, čovek mora biti licemer - jer on čini dobro radi vlastitog lepšeg odraza u ogledalu (ah, kako sam ja dobar!), a ne zaista zbog onoga na kojeg je njegovo dobročinstvo usmereno.

Zaista dobar čovek zaista jeste luda, onako kako ga Isus opisuje u bibliji: njegova leva ruka ne zna šta radi desna. On svoja dobra dela čak i ne pamti, zaboravlja ih gotovo odmah nakon što ih je učinio.
On je istinski činio zbog drugih, a ne zbog sebe samog.

 

[sanja*]

Opet, sta ili ko je “masa”? Prema nekim opisima izgleda da je to “bezglava zver”, a ne ljudi. Cak i u tom slucaju, svaka zver zna kad je gladna a, kad je sita. Daj zveri da jede, omoguci joj osnovne zivotne potrebe pa, ce se pripitomiti.

Masa je šta, a ne ko.
Ne mora biti bezglava zver, može biti i pitoma životinja. Ali u svakom slučaju je - životinja.

Čovek se izdvaja iz mase na isti način na koji se naš pra-predak odvojio od majmuna.
Imamo neke genetske veze, ali nismo isto.

 

[zxy]

M. Kundera: " Deca nemaju proslost - i to je cela tajna magije nevinosti njihovog osmeha."
Nemaju prošlost ali vuku iz prošlosti gene a i gomilu arhetipova u potsvesti što će se sve kasnije izraziti.Detinjstvo je period u kome saznanje ima prevagu nad voljom i otud potiče nevinost o kojoj je reč.A kad polni nagon ozbiljno nastupi pamet im pomuti a nevinost smuti,ko što znamo svi

 

[sofija06]

Ovde nije bilo reci o Sekspiru, niti o kraljevima i njihovim ludama na dvoru, vec o obicnom svakodnevnom zivotu. Isto tako, nije bilo reci o razlici izmedju budala i glupaka, vec o netacnom poistovecivanju dobrog coveka s glupim.

Kao sto sam rekla, ne postoji savrsen covek. Svaki covek, dok je ziv, ima potencijal da cini dobro i zlo. Da nije tako, ni jedan covek ne bi bio odgovoran za svoje postupke, izbore, ponasanje ili dela. Mi smo u svakoj situaciji prinudjeni da biramo izmedju viseg, plemenitog nagona i nizeg, sebicnog.

DuhovnI nagon je dublje, sustinsko razumevanje. Ono ne polazi samo od izdvojenog, individualnog interasa, vec obuhvata interes svih koji ce biti afektirani donosenjem odluke ili izbora, odnosno koji ce snositi odredjene posledice nasom aktivnoscu.

Castan covek moze da ide i protiv svog vlastitog, sebicnog intersa ukoliko se to zahteva u nekim situacijama ili ukoliko proceni da bi zadovoljenje njegovog sebicnog interesa ugrozilo nevine, slabe i bespomocne. Sebican covek nema takvu sirinu pogleda, vec je ogranicen i motivisan samo svojim sebicnim interesom.
Dakle, svaki covek se bori sam sa sobom ili suprotnim nagonima u sebi samom. Zato i treba biti ponosan kad odoli iskusenju, kad se opredeli za plemeniti nagon tako sto raskrinka vlastitu samoobmanu kojom je nastojao utisati savest i popustiti svome nizem nagonu.

Takav ponos je pozitavan. On ohrabruje, stimulise, podstice da se istraje, da se ide dalje. Takvim izborima stice se unutrasnja integralnost, iskrenost i samopstovanje. Covek koji cini nesto protivno savesti, gomila samoobmane i neiskrenost. Postaje ambivalentan. Vrednost svakog coveka se najbolje ispolji kroz njegova dela, ponasanje i reakcije.

Znaci, masa je zivotinja. Hm. Pre je bila divlja, pobesnela, sad je pitoma. Da li ta zivotinja ima neki znak raspoznavanja? Ljudi obicno imaju dve noge, a vecina zivotinja cetiri, pa bi bilo dobro ako bi se bar na taj nacin mogli nekako raspoznati, jer bi se neki skup ili grupa ljudi lako mogla zameniti masom.

The Lady D, ovde nije rec ni o cvrccima ni o slavujima vec, o ljudima. Ja sam pisala prozu, a ne poeziju tako da su ovde metafore besmislene.

 

[sofija06]

Tolikom paznjom, trudom/mukom oko moga bloga, samo ste potvrdili njegov zapazen kvalitet i vrednost. Hteli - ne hteli, odali ste mu priznanje. Hvala!

 

[sanja*]

Tolikom paznjom, trudom/mukom oko moga bloga, samo ste potvrdili njegov zapazen kvalitet i vrednost. Hteli - ne hteli, odali ste mu priznanje. Hvala!

Ovo je faličan argument.

Naime, ja razmatram argumente - koji mogu ali ne moraju biti valjani.
Da potegnem opet Godvinov argument: i o Hitleru se priča dan danas, pa to ne znači da je on neki kvalitet. Samo znači da postoje ljudi koji vole da razmatraju fenomene.

Ja ovom blogu pristupam (kao i većini drugih - ima izuzetaka, naravno) kao nezavisni posmatrač: gledam šta se nudi, i dajem svoju reakciju na ponuđeno.
U ovom slučaju, nude se neki argumenti, ja razmatram njihovu validnost, i nudim kontraargumente tamo gde mi se učini da argument nije validan.
To je sasvim legitiman tok rasprave tamo gde se razgovara zbog preispitivanja, razmene ili sticanja znanja/mudrosti.
Onda kada je u igri ego (kada pišemo zato da bismo sami sebi veličali sebe), stvar je već drugačija.
Ja se nadam da se nalazimo u ovoj prvoj situaciji.

dakle, ne trudim se oko vašeg bloga, nego opko valjane argumentacije i preispitivanja fenomena koji su ponuđeni za preispitivanje.
Nadam se da je jasnije.

 

[sanja*]

Ovde nije bilo reci o Sekspiru, niti o kraljevima, odnosno njihovim ludama na dvoru vec, o obicnom svakodnevnom zivotu. Isto tako, nije bilo reci o razlici izmedju budala i glupaka, vec o netacnom poistovecivanju dobrog coveka s glupim.

Upravo sam vam skrenula pažnju na to da ste možda u slabom kontaktu sa svakodnevnim govorom, jer niko ne kaže "dobar i glup su braća", nego je poslovica "dobar i lud su braća".
Dobar čovek se u narodu poistovećuje s ludom, budalom, a ne s glupakom.

Jednakost između budale (lude) i glupog ste napravili vi, ne pravi je narod. (ne kažem da nema još pojedinaca koji je prave, ali osnovno značenje (istinite!) izreke nema veze s glupim, nego s ludim.

Prosto sam vam ukazala na to.
Pokušajte ponovo da pročitate gorenapisano, pa ćete možda shvatiti čemu služi pominjanje šekspira, bajki, isl.

Kao sto sam rekla, ne postoji savrsen covek vec covek koji, dok je ziv, ima potencijal da cini dobro i zlo. Da nije tako, ni jedan covek ne bi bio odgovoran za svoje postupke, izbore, ponasanje ili dela. Mi smo u svakoj situaciji ili svakom zivotnom iskusenju prinudjeni da biramo ili izmedju viseg, plemenitog nagona konstruktivnosti (savesti) ili izmedju nizeg, sebicnog nagona ega i pod-ega.

Pa da.
Dakle, tamo gde je zadovoljenje ega osnovni motiv, tu nema dobra.
Tako je i osoba koja čini dobro zato da bi se mogla ponositi svojim dobročinstvom u stvari (trenutno, dok ne evoluira) loša osoba.

Zato i treba biti ponosan kad odoli iskusenju, kad se opredeli za plemeniti nagon tako sto raskrinka vlastitu samoobmanu kojom je nastojao utisati savest i popustiti svome nizem nagonu.

Ne.
Ponos je upravo neodolevanje novom nižem nagonu.
Dakle, taman je pobedio jedan niži nagon, ali džabe, jer je pokleknuo pod sledećim.

Takav ponos je pozitavan. On ohrabruje, stimulise, podstice da se istraje, da se ide dalje. Takvim izborima stice se unutrasnja integralnost, iskrenost i samopstovanje.

Mhm, pa ne.
Tako se razvija samoljublje, a samopoštovanje i lični integritet se ne zasnivaju na samoljublju.

Recimo, ovo su osobe ponosne na vlastita "dobročinstva" i o njima znate sve:

S druge strane, imate ljude koji pomažu tiho, nenametljivo, koji - kao što piše u bibliji - zaboravljaju da su učinili dobro tik nakon što ga učine (leva ruka ne zna šta radi desna). Vi o njima ne znate ništa.
Niko o njima ne zna ništa osim onih kojima su učinili dobro.
Ali to ih ne čini manje dobrima.
Naprotiv. Oni su istinski dobri, za razliku od ovih na slikama, koji dobrotom trguju.

Evo priče o istinski dobrom čoveku:

Svako ko je ponosan na vlastitu dobrotu je trgovac, a ne dobročinitelj.

Covekova vrednost se ne meri time sta on sam misli o sebi, vec sta radi, kako se ponasa, kako reaguje, itd.

To šta i kako čovek misli o sebi je itekako vezano za njegovui vrednost.
Oholost, gramzivost, zavist, plemenitost, širokogrudost - sve je to unutra, a ne spolja.
Spoljašnje manifestacije mogu, a ne moraju, da budu veran odraz onoga što je iznutra.

Onome kome se pomoc ukaze nije vazno zasto mu se pomoc ukazala, vec mu je vazno da se ukazala.

Naprotiv.
To opet ima veze s tim da li smo životinje ili ljudi.
Životinji je samo bitno da je neko nahrani - i Hitler je imao svog vernog psa, mačke su ga volele, i nije im bio bitan broj spaljenih ljudi u Aušvicu.
S čovekom je drugačije.

Meni je lično nuđena pomoć - beskućnik sam, nuđen mi je stan; dala sam otkaz na poslu, nuđen mi je posao; nuđena mi je čak i "pozicija".
Stvar je u tome što su mi to nudili gospoda iz partije. Kako bih postala verni član partije.

Životinje vrlo često pristaju na ovakva dobročinstva.
Čovek - ne.

Dakle, i dalje sam beskućnik, ali sam čovek.
To znači imati integritet.

Znaci, masa je zivotinja. Hm. Pre je bila divlja, pobesnela, sad je pitoma. Da li ta zivotinja ima neki znak raspoznavanja? Ljudi obicno imaju dve noge a, vecina zivotinja cetiri, pa bi bilo dobro ako bi se bar na taj nacin mogli nekako raspoznati, jer bi se neki skup ili grupa ljudi lako mogla zameniti masom.

Upravo je ono iznutra, a ne ono spolja, to čime se čovek razlikuje od životinje.
Čovek poseduje integritet čoveka.
U grupi ljudi, svaki je čovek osoba s ljudskim integritetom.
U masi tog integriteta nema.

 

[Soradze]

Dragi moji, ja sam obrisala svoj komentar, zato što, nažalost, nije ispravno protumačen. Pozdrav svima.

 

[sofija06]

Ovakvo nasrtanje bi zaista bilo smesno, da ne izgleda tako pateticno. Vec je izvesno vreme jasno da se ovde radi o “lovu u mutnom”. Da ovde dolazi grupa ljudi s razlicitim taktikama, neki s prikrivenim ili otvorenim podsmehom i omalovazavanjem, neki s “validnim” i “legitimnim” argumentima ili protivagrumentima, neki s “dobronamernim savetima” ili laskanjem.

Uglavnom, cilj nije da se ostvari prijatna atmosfera ili da se doprinese jasnijem sagledavanju neke teme, vec naprotiv, cilj je da se sto vise unese pometnja, napravi cirkus, izvrnu argumenti, tako da se vise ne zna “ni ko pije, ni ko placa” i time obezvredi ovaj blog. Ne znam, sta je razlog tome, niti hocu da se zamaram s tim? Jedno je sigurno, meni niko nece “zapusiti usta” ukoliko moje pisanje protivreci necijim “istinama” ili ne ide u prilog necijoj propagandi. Radicu ono sto sam i do sad.

Neko iz te grupe rece da ne postoji dobro i zlo. Pa, ako ne postoji, kakvo zlo sagledaste u mom blogu? Kome ja sta radim? Da li idem u tudje blogove i namecem svoje ideje? Hvala bogu, nisam toliko sujetna i arogantna da smatram sebe toliko kompetentnom da idem u druge blogove i “ispravljam krive Drine” i kontrolisem sta ko pise. Neka svako u svom blogu pise sta hoce, isto kao sto i u svojoj kuci svako radi ono sto hoce. Svaki covek ima pravo na to. Meni, ako se negde ne svidja, bilo u blogu, bilo u necijoj kuci, jednostvno se okrenem i ne idem tamo.

To radi svaki covek koji zeli istinski mir i sklad. U protivnom, prelazi u nasilnika. Sporazum ili konstruktivno resenje nekog konflikta je moguce samo onda kada su svi voljni da do njega dodje. Medjutim, ukoliko se radi o namernom provociranju i stvaranju haosa, onda tu ne moze doci do nikakvog sporazuma. U tom, slucaju je najbolje prekinuti bilo kakvu korespodenciju.

A, sad o argumentima. Jasno sam izlozila argument o tome da dobar covek nije glup; da je u vecini slucajeva, ne samo, veoma inteligentan, vec da njegova inteligencija mora biti produhovljena. To je uslov da se necija svesnost izdigne na visi nivo razumevanja. Jedino tako moze uvideti i shvatiti svoje nize nagone. Time mu se omoguci da ih prevazidje, odnosno da ne deluje reaktivno (nagonski) vec promisljeno i svesno.

Sanja, ne samo sto ti nisi dala protivargumente na to, vec si u potpunosti skrenula s teme tako sto si pocela raspravljati o budali i glupaku. A, potom si u to jos upetljala i Sekspira i dvorske lude po kraljevskim sluzbama, sto je takodje, opet, sasvim druga tema, jer, su dvorske lude bile veoma sposobni i inteligentni ljudi. Tako da dvorska luda nema nikakve veze s onim sto se u danasnjem zargonu podrazumeva pod pojmom budale ili glupaka.

Ali, ni to nije bilo dosta pa, si mi podmetnula i ovo:

Upravo sam vam skrenula pažnju na to da ste možda u slabom kontaktu sa svakodnevnim govorom, jer niko ne kaže "dobar i glup su braća", nego je poslovica "dobar i lud su braća"

Gde ti to nadje? U mom tekstu sigurno nisi, jer ja tako nesto nigde nisam napisala. Procitaj ponovo tekst.

 

[sofija06]

Zivimo u dualnoj dimenziji u kojoj je neophodno stalno uspostavljati ravnotezu da bi se ostvario mir i sklad. Taj balans je najteze postici. Za njega nema recepta. On se ne postize jednom za svagda, vec svaka situacija zahteva i drugaciji pristup, razumevanje i aktivnost. Suprotnost (yin and yang) je u svemu. Zato se mora biti veoma oprezan, jer kao sto se kaze i “otrov u potrebnoj dozi moze posluziti kao lek, kao sto lek u preteranoj dozi postaje otrov”.

U Bibliji se navodi: “Ljubi bliznjeg svoga kao samog sebe. “ Pod tim se podrazumeva da covek treba da voli i da postuje sebe da bi mogao voleti i postovati i druge. Ovde se opet radi o potrebnoj dozi ponosa, dostojanstva, samopostovanja, kao i zastupanja svojih prava. Kao sto preteran ponos prelazi u sujetu i arogantnost, tako i nedovoljan ponos i samopouzdanje ili podcenjivanje vlastite vrednosti takodje predstavlja disfunkcionalnost.

Zbog toga se velika paznja i posvecuje vaspitanju dece. Ako se detetova aktivnost podcenjuje, ignorise i omalovazava dete postane apaticno i izgubi volju za kreativnom aktivnoscu. Dobro je dete bodriti. Pohvaliti svako dobro ucinjeno delo da bi steklo samopouzdanje. Ali, ni u tome ne treba pretarati. Nerealno i preterano velicanje deteta moze doprineti njegovoj arogantnosti i prepotentnosti.

Koliko je greh da covek cini zlo drugima, toliko je greh da ga cini samom sebi. Da dozvoli da svako po njemu gazi, da ne zastupa svoja prava. Ukoliko covek tuce i zlostavlja zenu i ta zena ostaje uz njega, onda ne samo sto takav covek ima problem, vec ga ima zena kad dopusta takav tretman. Kad nema dovoljno ponosa i hrabrosti da zastupi svoje ljudsko pravo i dostojanstvo.

Postoji vreme kad je bolje mirovati i ne preduzeti bilo koju aktivnost, ali postoji i vreme kada se mora intervenisati ukoliko se zeli uspostvaiti sklad, mir i harmonija. Ukoliko neko dodje u neciju kucu, ne postuje pravila te kuce i pocne praviti nered, tako da ukucani i gosti trpe i neko sa strane savetuje ukucane da cute, da budu ponizni, a ne oslovljava nasilnika, niti onog sto pravi nered, to nije dobar, niti dobronameran savet.

Naravno, da se s dobrotom ne trguje, niti se treba razglasavati na sva zvona kad se ucini neko dobro delo. Mislim da je to dovoljno jasno svakom pristojnom coveku, sto se i kroz taj biblijski izraz o levici i desnici nastojalo izraziti. Medjutim, takav izraz se takodje moze i zloupotrebiti. Jer, neko jednom rukom moze davati a, drugom otimati.

Istinska dobrota daje s obe ruke, s celim bicem (u skladu su i osecanja i misli). Ne ocekuje se nista za uzvrat. Neka pomoc moze biti motivisana ljubavlju prema najuzim clanovima porodice, prijatelju, cak i saosecanjem s nepoznatom osobom, zivotinjom, itd. Neka dobrocinstva nisu motivisana toliko osecanjem koliko trezvenim razmisljanjem, odnosno vodjena su glasom savesti ili visim moralnim principom koji je neposredni odraz viseg sklada i reda koji vlada univerzumom. Taj princip je u epskim pesmama o Marku Kraljevicu predstavljen na jednostavn narodni nacin kao izreka: “ Ni po babi, ni po stricevima, vec po pravdi Boga istinitog.”

 

[sofija06]

Meni zaista nije jasna ta opsednutost s Hitlerom? Cak si ovde i postavljala njegov govor s youtube. Sta nameravas tim reci? Kakve veze ima moj blog ili ovo sto ja pisem s Hitlerom? Svi oni koji duze ovde dolaze znaju da ja nikad nisam raspravljala o politici, vec da sam uvek pisla o filozofskim temama.

Ovde nema mesta za politiku. Verujem da postoje forumi i blogovi u kojima se moze raspravljati o Hitleru i politici, pa ih potrazi. Ja ovde ne pisem po nicijoj narudzbi, niti se rukovodim time kome koja “istina” odgovara, vec jednostavno iskreno pisem onako kako mislim i osecam. Nisam u nikakvoj grupi ili “masi”, niti pisem za “masu” vec, za ljude.

Naravno, one koji zele da citaju. One kojima ne odgovara ovo sto pisem ili im se ne svidja, neka jednostavno zaobidju ovaj blog. Ne vidim kako moje pisanje moze nauditi bilo kome? Svako ima svoju glavu pa nek sam donosi svoj zakljucak o onom sto cita. U svakom slucaju, da ce svako tumaciti na svoj nacin procitano, posto, “Ljudi ne vide stvari onakvim kakve one jesu vec, onakvim kakvi su oni.” To je sasvim ok. sto se mene tice. Ja nikom ne laskam, niti se bilo kome dodvoravam. Ko k meni, ko od mene. Po volji mu.

Ovo je bila moja poslednja korespodencija na samozvane “validne” i “legitimne” argumente. Ja ih tako ne nazivam, posto za mene to nisu ( sto je ranije vec obrazlozeno). Meni je uvek drago kada sretnem sagovornika koji se zadrzava na temi i daje validne argumente ili protivargumente i time mi ukazuje na odredjenu nedoslednost. Medjutim, kad se u diskusiju unesu strasti ovakve vrste onda je zaista vreme da se na to stavi tacka. Nemam nameru da se ni sa kim nadmecem . Ima mnogo prijatnijih, korisnijih i konstruktivnijih delatnosti u mom zivotu da bi moje dragoceno vreme koristila na ovakve gluposti.

 

[sanja*]

Ovakvo nasrtanje bi zaista bilo smesno, da ne izgleda tako pateticno. Vec je izvesno vreme jasno da se ovde radi o “lovu u mutnom”. Da ovde dolazi grupa ljudi s razlicitim taktikama, neki s prikrivenim ili otvorenim podsmehom i omalovazavanjem, neki s “validnim” i “legitimnim” argumentima ili protivagrumentima, neki s “dobronamernim savetima” ili laskanjem.

Erhmmm... ako možeš precizno da se obraćaš poimence ljudima, jer ja neke tendenciozno ne vidim, pa nemam pojma na koga se koji deo odnosi.
A nisam paranoična, pa mi to onemogućava da se prepoznam (osim tamo gde se tekst nedvosmisleno odnosi na mene)
Dakle, radije bih (ako može) da se jasno zna kad se kome obraćaš, kako ne bih trošila vreme na odgovaranje na neke delove koji se ne odnose na mene.
Osim, naravno, ako se ti delovi mogu razmotriti kao nezavisan fenomen, kao na primer ovo:

Uglavnom, cilj nije da se ostvari prijatna atmosfera
ili da se doprinese jasnijem sagledavanju neke teme,

Možda nas dve imamo različito poimanje filozofije, ali, IMHO, cilj filozofije nije stvaranje prijatne atmosfere - naprotiv, jasnije sagledavanje bilo čega nužno podrazumeva promenu vlastite percepcije jedne ili obe strane u diskusiji, a to je retko kad isključivo prijatan proces.
Možda nisi upućena u to kako je i zašto skončao Sokrat - ali, ukratko, osudiše ga na smrt jer nije doprinosio stvaranju prijatne atmosfere. Naprotiv. Činio je da se ljudi osećaju neprijatno.

Majeutike nema bez ironije.
A ironija (u smislu dela Sokratove metode) nije prijatna.
Iako joj cilj upravo jeste jasnije sagledavanje teme.

Jedno je sigurno, meni niko nece “zapusiti usta” ukoliko moje pisanje protivreci necijim “istinama” ili ne ide u prilog necijoj propagandi. Radicu ono sto sam i do sad.

Ok, ovde mi je jasno da se deo ne odnosi na mene, jer ja, postavljanjem pitanja i komentarisanjem, upravo tražim odgovore.
Traženje odgovora je prilično suprotno težnji da se nekome zatvore usta.
OK, jedna misterija manje

Neko iz te grupe rece da ne postoji dobro i zlo. Pa, ako ne postoji, kakvo zlo sagledaste u mom blogu?

Erhm... ja sam rekla da van čoveka ne postoje dobro i zlo, ali nisam član nikakve grupe, niti sagledavam bilo kakvo zlo u ovom blogu.

Kome ja sta radim? Da li idem u tudje blogove i namecem svoje ideje?

U principu, blog je negde i zamišljen kao društvena stvar, ono, pišeš pa primaš goste, i ideš kod drugih u goste.
Može i da ne primaš goste i da ne želiš komentare, al onda ih lepo isključiš, ima opcija za to.

Naravno, ima onih koji su u teranju pa traže partnera za snošaj (pa se tu prave razne sublimacije), ima onih koji su usamljeni pa samo traže neobavezno druženje, ima onih kojima je dosadno, pa bi se zezali, ima onih koji su nevoljeni, nepoštovani i nesigurni u sebe pa žele isključivo komentare tipa "ti si tako divan, ja te tako cenim", a ima i onih koji imaju intelektualne potrebe (gornji deo Malsovljeve piramide potreba), pa ih, recimo, zanima filozofija.
Pošto je filozofija ljubav prema mudrosti (a ne prema lepoj atmosferi), onda naslovom "ljubav prema mudrosti" privlačiš ove poslednje, a ne, recimo, ove hvalospevce. Dobro, možda privučeš ponekog iz svake kategorije, ali je osnovana pretpostavka da tražiš ljude koji će ti se suprotstaviti argumentima, jer ljubav prema mudrosti traži upravo takve ljude.

Ako to ne tražiš, onda prosto imaš pogrešan naziv bloga, i to je to.

A, sad o argumentima. Ja sam veoma jasno izlozila moj argument o tome da dobar covek nije glup.

Pa i ja sam to jasno rekla, još u prvom svom postu ovde.
Dobar čovek nije glup.
Ali jeste lud.

Ja sam vrlo jasno izložila svoj argument o tome da glup i lud nisu sinonimi

Sanja, ne samo sto ti nisi dala protivargumente na to vec, si u potpunosti skrenula s teme tako sto si pocela raspravljati o budali i glupaku. A, potom si u to jos upetljala i Sekspira i dvorske lude po kraljevskim sluzbama, sto je takodje, opet, sasvim druga tema, jer, su dvorske lude bile veoma sposobni i inteligentni ljudi. Tako da dvorska luda nema nikakve veze s onim sto se u danasnjem zargonu podrazumeva pod pojmom budale ili glupaka.

Ne, ti si skrenula sa vlastite teme, a da to nisi ni primetila.
Da nema sujete, primetila bi da ti na to skretanje ukazujem od početka.
U citatu koji kritikuješ u prvom postu uopšte ne stoji reč "glup".
Zašto onda priča o gluposti, kad glupost u citatu koji se navodno razmatra uopšte nije pomenuta?

Gde ti to nadje? U mom tekstu sigurno nisi jer, ja tako nesto nigde nisam napisala. Procitaj ponovo tekst.

Pa ja sam, izgleda, pažljivije pročitala tvoj tekst od tebe same
To što sam citirala je narodna poslovica. Možda nisi čula za nju, što je čudno (mada i nije, kad malo uzmem u obzir ono što sam do sad mogla da zaključim)

Evo da citiram tvoj originalni tekst - iz uvodnog posta:

“Dobrog coveka je lako prepoznati. Odmah vidite da je budala.”

S takvim shvatanjem nije tesko razumeti zasto postoji moralna dekadencija u drustvu. Jedino budala (neko ko ima povrsno misljenje) moze povezati dobrotu s gluposcu. Dobrota i glupost nemaju nista zajednicko jer, dobrota je odraz karaktera a, glupost odraz inteligencije.

Kakve veze ima ovo skretanje na priču o gluposti, ispod citata koji govori isto što govori i narodna poslovica - da je dobar čovek budala (luda)?

Na tu omašku ukazujem od početka.
Čoveku koju gaji ljubav prema mudrosti je drago kad mu ukažu na grešku.
Čovek koji gaji ljubav ka vlastitom egu ukazivanje na grešku doživljava kao napad na vlastitu ličnost (ili vlastiti blog, u ovom slučaju)

 

[sanja*]

Naravno, da se s dobrotom ne trguje, niti se treba razglasavati na sva zvona kad se ucini neko dobro delo. Mislim da je to dovoljno jasno svakom pristojnom coveku, sto se i kroz taj biblijski izraz o levici i desnici nastojalo izraziti.

Ali trgovina je i samoljublje zbog vlastitog dobročinstva.
Imaš još jedan deo u bibliji, kad dolaze dvojica u crkvu da se mole, dakle, u osami, ćutke se mole, u sebi - i jedan misli :"Bože moj, ja sam ti blizak, činio sam mnoga dobra dela", a drugi misli "bože moj, kako ću pred tebe, zgrešio sam to i to".
Šta misliš koga je Isus od njih dvojice osudio?
Probaću posle da nađem tačno to mesto, pa ću editovati i staviti ti gde je.

Samopouzdanje i ponos nisu dve iste stvari. Samoljublje i ponos nisu dve iste stvari.
Na dobro delo se ne može biti ponosan - inače to, u trenu kad počneš da se ponosiš, prestaje da bude dobro delo.

Medjutim, takav izraz se takodje moze i zloupotrebiti. Jer, neko jednom rukom moze davati a, drugom otimati.

Pa ne može se zloupotrebiti. Može se samo pogrešno razumeti, ako je čovek glup (ne budala, nego baš glup)
Ruka koja uzima (otima, krade) vrlo dobro zna šta radi, jednako kao što to vrlo dobro zna ruka lažnog dobročinitelja.
(već sam dala jedan primer lažnog dobročinitelja, mogu ja da navedem još primera iz reale, poimence, ako treba )

Taj princip je u epskim pesmama o Marku Kraljevicu predstavljen na jednostavn narodni nacin kao izreka: “ Ni po babi, ni po stricevima, vec po pravdi Boga istinitog.

boga jedinoga piše u nekim verzijama, al ok, epika je izvorno usmena i svako ima pravo da je prilagođava svom senzibilitetu i stilu

S tim što i ovde imam primedbu (koja je krajnje dobronamerna i u svrhe edukacije, jer je gradivo zanimljivo) - to s babom i stričevima se pojavljuje samo u jednoj pesmi o Kraljeviću Marku (Uroš i Mrnjavčevići) i ni u jednoj više.
Dapače, ima pesama o Marku u kojima je Marko prek, nepošten, gde deluje protivno osnovnim humanim načelima.
(recimo, Marko Kraljević i Musa Kesedžija, Marko Kraljević i kći kralja arapskoga.)

 

[sanja*]

Meni zaista nije jasna ta opsednutost s Hitlerom? Cak si ovde i postavljala njegov govor s youtube. Sta nameravas s tim reci? Kakve veze ima moj blog ili ovo sto ja pisem s Hitlerom? Svi oni koji duze ovde dolaze znaju da ja nikad nisam raspravljala o politici vec, da sam uvek pisla o filozofskim temama.

Ako ti misliš da Hitler nije predmet razmatranja filozofije, onda ti ne znaš šta je filozofija, jednako kao što o filozofiji nema pojma nadležna osoba koja je pobrisala taj post s video klipom.

Možda nikad nisi čula za Eriha Froma, al taj ti je napisao dosta toga inspirisan upravo Hitlerom.
Gle čuda, nije bio nacista, nego baš suprotno.

Valjda nisi čula ni za Čomskog, ni za Žižeka - oni su ti jednako razmatrali Hitlera.

Valjda nikad nisi čula ni za Seneku - taj je razmatrao Nerona.
Neron ti je u odnosu na njega bio ono što je Hitler, recimo, u odnosu na Froma.

Dakle, da ja rezimiram da naslov "ljubav prema mudrosti" znači "ljubav prema sebi samoj koju sebe smatram mudrom", pa da više ovde ne svraćam, jer tu sagovornika za filozofske diskusije nema

Odjavljujem se