Naš TV gledalac grabi dalje. Po treći put je Zubin Meta dirigovao Bečkim Novogodišnjim Koncertom, sada za Novu 1998. godinu. Po tradiciji temperamentan, sa dirigentskom gestom koja je jako naglašavala ritmičku osnovu.
Ove godine, Novogodišnji Koncert je protekao u znaku još jednog velikog jubileja: pet vekova postojanja i umetničkog delovanja Hora Bečkih Dečaka. I ranijih godina čest gost Novogodišnjeg Koncerta, ovaj, najslavniji dečji ansambl, nastupao je sa najslavnijim svetskim dirigentima, orkestrima i drugim umetnicima izvođačima i ostvario veoma uspele interpretacije velikih dela muzičke literature kako aranžmane, tako i dela pisana za dečji hor. Na ovom Koncertu je među Filharmoničarima i publikom zauzeo počasno mesto, na balkonu između podijuma i orgulja.
Prvi deo Koncerta, počeo je dvema kompozicijama Johana Štrausa-mlađeg: maršem ''Gde se naša zastava vijori'' i valcerom ''Noćni leptir''. Kompozitor Jozef Helmesberger, takođe je uvršten u program ovog Koncerta. Izveden je njegov galop ''Mali potkazivač'' (''Kleiner Anzeiger''), impozantne, ali i neusiljene melodijske i ritmičke žustrine. Usledile su dve polke Jozefa Štrausa: mazurka ''Za polugom'' i galop ''Džokus''. Vrhunac prvog dela Koncerta, bio je valcer monumentalne tonske konstrukcije ''Građevina na Severnom jezeru'' (''Nordseebilder''). U završnici, polka-galop ''Trič-trač'' koju je maestro Meta dirigovao po drugi put (posle osam godina), izvedena je u verziji za dečji hor, uz sudelovanje Hora Bečkih Dečaka.
Saglasno tradicionalnoj programskoj šemi, drugi deo Koncerta počeo je orkestarskom uvertirom .Izvedena je uvertira za operetu ''Princ Metuzalem'' Johana Štrausa-mlađeg. I kako to biva kod Štrausovih uvertira koje karakteriše efektni uvodni deo, srednji, ispunjen motivima igre, posebno temom valcera i završni, sa karakterističnom žustrinom, dirigent u njihovom tumačenju čak bukvalno postaje stranac u lavljoj pećini. Ako drži do svoje svetske reputacije, mora ove kompozicije na Bečkom Novogodišnjem Koncertu dirigovati perfektno, sa autentičnom vernošću. Zubin Meta je, dirigujući pomenutu uvertiru, posebno držao do ovog pravila, pri čemu je naročito došla do izražaja njegova temperamentna i u tehničkom pogledu posebno u tački i pokretu, veoma dorađena dirigentska gesta.
U nastavku, izveden je Štrausov valcer ''Bečki bomboni''. Izveden je sa baletskom tačkom koju su izveli solisti Jolanta Zejfrid i Tamaš Solimoši i članovi Baleta Bečke Državne Opere. Koreografija je bila kombinacija klasične igre i modernih kostima.
Usledile su tri polke: ''Marijanka'' Johana Štrausa-oca, kao još jedan primer bečke muzike za igru prve polovine XIX veka, polka mazurka ''Za slamku'' (''In der Heimat''), Jozefa Štrausa i ''Anina polka'' Johana Štrausa-mlađeg, u kojoj je Hor Bečkih dečaka još jednom demonstrirao svu lepotu dečjeg glasa. Zatim je izveden komad u formi skerca ''Torokuša'' Jozefa Štrausa, u kome je jedan od članova Filharmonije iz grupe udaraljki nastupio kao solista na neobičnim instrumentima: mlincu i čegrtaljki. Kadril ''Nove Melodije'' Johana Štrausa-mlađeg, koji je zatim usledio, pregnantno je izveden od strane Filharmoničara, a još jednom se pokazao i dirigentski temperament maestra Mete. Vrhunac drugog dela Koncerta, bio je Štrausov valcer ''Ruže sa juga'', koji je po svojoj popularnosti jedan od četiri najveća (pored ''Na lepom plavom Dunavu'',''Priče iz Bečke šume'' i ''Carskog valcera''). Izveden je sa jednom prigodnom tačkom u Zlatnoj Dvorani, kojom je horu Bečkih Dečaka odato svojevrsno priznanje: dečaci, članovi Hora su u završnom delu valcera delili gledaocima bele ruže. Prema završnici, izvedene su saglasno tradiciji, dve brze polke: ''Slobodan peron!'' (''Bahn frei!''), Eduarda Štrausa, koju je maestro Meta izveo u karakterističnoj pozi, prerušen u željezničara i ''Samo napred!'' (''Nur fort!''), Johana Štrausa-mlađeg. Usledile su čestitka Filharmoničara i tradicionalna završnica.
Valcer ''Na lepom plavom Dunavu'' Johana Štrausa-mlađeg, izveden je sa pratećom baletskom tačkom u tradicionalnoj koreografiji i ambijentu Bečke Gradske Biblioteke. Sudelovali su solisti Rozvita Over, Sonja Zetin, Gregor Hatala i Jirgen Vagner sa članovima Baleta Bečke Državne Opere. ''Radecki Marš'' Johana Štrausa-oca i ovoga puta je praćen pljeskanjem publike.
Kao posebna atrakcija, pred zgradom Bečkog Muzikferajna postavljen je veliki balon sa latinskim pozdravom ''Pro Juventuda''. Od viđenijih gostiju, Koncertu je prisustvovala proslavljena italijanska glumica Sofija Loren sa sinom.Kristl Fišer je i ovoga puta kreirala cvetni aranžman sa cvećem sa Italijanske Rivijere, iz San Rema i austrijskih cvetnih bašti. Autor baletskih koreografija je Hajnc Sperli, a asistent koreografa Kristijan Tihi. Koncert je za televiziju režirao Brajan Lardž.
Ove godine, Novogodišnji Koncert je protekao u znaku još jednog velikog jubileja: pet vekova postojanja i umetničkog delovanja Hora Bečkih Dečaka. I ranijih godina čest gost Novogodišnjeg Koncerta, ovaj, najslavniji dečji ansambl, nastupao je sa najslavnijim svetskim dirigentima, orkestrima i drugim umetnicima izvođačima i ostvario veoma uspele interpretacije velikih dela muzičke literature kako aranžmane, tako i dela pisana za dečji hor. Na ovom Koncertu je među Filharmoničarima i publikom zauzeo počasno mesto, na balkonu između podijuma i orgulja.
Prvi deo Koncerta, počeo je dvema kompozicijama Johana Štrausa-mlađeg: maršem ''Gde se naša zastava vijori'' i valcerom ''Noćni leptir''. Kompozitor Jozef Helmesberger, takođe je uvršten u program ovog Koncerta. Izveden je njegov galop ''Mali potkazivač'' (''Kleiner Anzeiger''), impozantne, ali i neusiljene melodijske i ritmičke žustrine. Usledile su dve polke Jozefa Štrausa: mazurka ''Za polugom'' i galop ''Džokus''. Vrhunac prvog dela Koncerta, bio je valcer monumentalne tonske konstrukcije ''Građevina na Severnom jezeru'' (''Nordseebilder''). U završnici, polka-galop ''Trič-trač'' koju je maestro Meta dirigovao po drugi put (posle osam godina), izvedena je u verziji za dečji hor, uz sudelovanje Hora Bečkih Dečaka.
Saglasno tradicionalnoj programskoj šemi, drugi deo Koncerta počeo je orkestarskom uvertirom .Izvedena je uvertira za operetu ''Princ Metuzalem'' Johana Štrausa-mlađeg. I kako to biva kod Štrausovih uvertira koje karakteriše efektni uvodni deo, srednji, ispunjen motivima igre, posebno temom valcera i završni, sa karakterističnom žustrinom, dirigent u njihovom tumačenju čak bukvalno postaje stranac u lavljoj pećini. Ako drži do svoje svetske reputacije, mora ove kompozicije na Bečkom Novogodišnjem Koncertu dirigovati perfektno, sa autentičnom vernošću. Zubin Meta je, dirigujući pomenutu uvertiru, posebno držao do ovog pravila, pri čemu je naročito došla do izražaja njegova temperamentna i u tehničkom pogledu posebno u tački i pokretu, veoma dorađena dirigentska gesta.
U nastavku, izveden je Štrausov valcer ''Bečki bomboni''. Izveden je sa baletskom tačkom koju su izveli solisti Jolanta Zejfrid i Tamaš Solimoši i članovi Baleta Bečke Državne Opere. Koreografija je bila kombinacija klasične igre i modernih kostima.
Usledile su tri polke: ''Marijanka'' Johana Štrausa-oca, kao još jedan primer bečke muzike za igru prve polovine XIX veka, polka mazurka ''Za slamku'' (''In der Heimat''), Jozefa Štrausa i ''Anina polka'' Johana Štrausa-mlađeg, u kojoj je Hor Bečkih dečaka još jednom demonstrirao svu lepotu dečjeg glasa. Zatim je izveden komad u formi skerca ''Torokuša'' Jozefa Štrausa, u kome je jedan od članova Filharmonije iz grupe udaraljki nastupio kao solista na neobičnim instrumentima: mlincu i čegrtaljki. Kadril ''Nove Melodije'' Johana Štrausa-mlađeg, koji je zatim usledio, pregnantno je izveden od strane Filharmoničara, a još jednom se pokazao i dirigentski temperament maestra Mete. Vrhunac drugog dela Koncerta, bio je Štrausov valcer ''Ruže sa juga'', koji je po svojoj popularnosti jedan od četiri najveća (pored ''Na lepom plavom Dunavu'',''Priče iz Bečke šume'' i ''Carskog valcera''). Izveden je sa jednom prigodnom tačkom u Zlatnoj Dvorani, kojom je horu Bečkih Dečaka odato svojevrsno priznanje: dečaci, članovi Hora su u završnom delu valcera delili gledaocima bele ruže. Prema završnici, izvedene su saglasno tradiciji, dve brze polke: ''Slobodan peron!'' (''Bahn frei!''), Eduarda Štrausa, koju je maestro Meta izveo u karakterističnoj pozi, prerušen u željezničara i ''Samo napred!'' (''Nur fort!''), Johana Štrausa-mlađeg. Usledile su čestitka Filharmoničara i tradicionalna završnica.
Valcer ''Na lepom plavom Dunavu'' Johana Štrausa-mlađeg, izveden je sa pratećom baletskom tačkom u tradicionalnoj koreografiji i ambijentu Bečke Gradske Biblioteke. Sudelovali su solisti Rozvita Over, Sonja Zetin, Gregor Hatala i Jirgen Vagner sa članovima Baleta Bečke Državne Opere. ''Radecki Marš'' Johana Štrausa-oca i ovoga puta je praćen pljeskanjem publike.
Kao posebna atrakcija, pred zgradom Bečkog Muzikferajna postavljen je veliki balon sa latinskim pozdravom ''Pro Juventuda''. Od viđenijih gostiju, Koncertu je prisustvovala proslavljena italijanska glumica Sofija Loren sa sinom.Kristl Fišer je i ovoga puta kreirala cvetni aranžman sa cvećem sa Italijanske Rivijere, iz San Rema i austrijskih cvetnih bašti. Autor baletskih koreografija je Hajnc Sperli, a asistent koreografa Kristijan Tihi. Koncert je za televiziju režirao Brajan Lardž.