TV gledalac rezignirano gunđa: kako je samo teško danas dobiti kartu za Bečki Novogodišnji Koncert?! Taj luksuz ne možete sebi da priuštite čak ni ako ste bečlija! I tada morate da molite za ulaz na svetski događaj! Ako ga i dobijete, ostvarite ga tek za dve-tri godine i toliko vremena čuvate jedva dobijene ulaznice. Do Koncerta, moguće je, ali ne daj Bože, zaboravite da kartu stvarno imate i sve vreme je čuvate negde zagubljenu!
Po deveti put u svojoj dirigentskoj karijeri, Lorin Mazel diriguje Novogodišnjim Koncertom, za Novu 1996. godinu. Danas je Mazel po broju nastupa na Bečkom Koncertu (11), drugi iza nedostižnog Vilija Boskovskog.
Koncert je počeo u tipičnoj tradiciji započetoj na početku poslednje decenije XX veka: marševskom muzikom. Izveden je marš ''Fest'' Johana Štrausa-mlađeg. U nastavku ovog, prvog dela Koncerta, filharmoničari su, pod veoma jasnom i slikovitom Mazelovom gestom, izveli valcer ''Građanin Beča'', kompozitora Karla Mihaela Cirera. Sledeću tačku, ''Blizu šume'', Jozefa Štrausa, Mazel je, uz pratnju Filharmoničara, izveo kao solista na violini. Usledila je polka ''Praznik cveća'' Johana Štrausa-mlađeg, sa prigodnom tačkom u Zlatnoj Dvorani Muzikferajna. Deca, učenici baletske škole pri Austrijskom Državnom Teatru su, pokretom u tempu igre, delili po jedan cvet gledaocima i izvođačima. Kao veoma uspeli deo Koncerta, ova numera je zatim postala pravi hit. Štrausov valcer ''Laguna'', može se smatrati vrhuncem prvog dela Koncerta. Njegova šesta i završna tačka, brza polka ''Sa zadovoljstvom'' Eduarda Štrausa, bila je prilika da maestro Mazel spretno i bez imalo usiljenosti, demonstrira svu žustrinu svoje dirigentske geste.
Drugi deo Koncerta, počeo je uvertirom ''Gospodar šune'' Johana Štrausa-mlađeg. I ova uvertira sadrži sve što je za Štrausa tipično: efektan uvod, ritam bečkog valcera i polke u srednjem i završnom delu i blještavu kodu. Filharmoničari su i ovog puta, kao uostalom i uvek dosad, bili na visini postavljenog zadatka, izvevši uvertiru sa izrazitom slikovitošću i tačnošću.
U nastavku, izveden je valcer ''Feniksov uzlet'', što je bio prvi vrhunac u drugom delu Koncerta. Usledio je komad ''Muza igre'' Jozefa Štrausa. Izveden je sa pratećom baletskom tačkom koju su, u večernjem ambijentu Bečkog Muzikferajna, izveli solisti Baleta Bečke Državne Opere: Katerin Hili, Kristijan Musil, Jirgen Vagner, Kristof Vencel i Kristijan Tihi.
Sledeću tačku, uvertiru ''Boginja razuma'' maestro Mazel je, posle uvodnog dela, izveo kao solista na violini u srednjem i završnom delu. Usledila je zatim Štrausova polka ''Sekunde'', a onda dolazi do vrhunca čitavog koncerta i jedne od, po mom mišljenju, najuspelijih baletskih tačaka u televizijskoj istoriji Bečkog Novogodišnjeg Koncerta. To je veoma popularni ''Carski valcer'' Johana Štrausa-mlađeg. Pored dopadljive reljefnosti i preciznosti u interpretaciji filharmoničara, baletska tačka je posebno plenila svojom uzvišenom koreografijom koju su, u svečanom ambijentu Bečkog Carskog Dvorca realizovali solisti Aleksandra Kontraš, Rozvita Over, Tamaš Solimoši i Jirgen Vagner i članovi Baleta Bečke Državne Opere. Baletska tačka je bila svojevrsna reminiscencija na nekadašnje januarske dvorske balove.
Prema završnici, izvedene su dve brze polke:''Džokej'' Jozefa Štrausa, u kojoj je Mazel nastupio kao solista na zvončićima i velikoj drvenoj klepetuši, a dirigentska palica, poverena je činelisti. Druga je izrazito žustra, polka ''Furiozo'' Johana Štrausa-mlađeg. A onda je, nakon čestitke muzičara i Mazelovog kraćeg pozdravnog govora, usledila tradicionalna završnica: valcer ''Na lepom plavom Dunavu'' izveden je sa pratećom baletskom tačkom koja je, može se reći, predstavljala povratak tradicionalnoj koreografiji. Izveli su je solisti: Mari-Luiz Jaska, Jolanta Zejfrid, Volfgang Grešer i Mihael Piniš i članovi Baleta Bečke Državne Opere. ''Radecki marš'' Johana Štrausa-oca, sa pratećim pljeskanjem publike, pod Mazelovim vođstvom je izveden u nešto sporijem tempu, ali sa više punoće zvuka.
Cvetni aranžman, po tradiciji poreklom iz San Rema, italijanske rivijere i Austrijskih cvetnih bašti, osmislila je Kristl Fišer. Autor koreografija je Hajnc Sperli, a Koncert je za televiziju režirao Hamfri Barton.
Po deveti put u svojoj dirigentskoj karijeri, Lorin Mazel diriguje Novogodišnjim Koncertom, za Novu 1996. godinu. Danas je Mazel po broju nastupa na Bečkom Koncertu (11), drugi iza nedostižnog Vilija Boskovskog.
Koncert je počeo u tipičnoj tradiciji započetoj na početku poslednje decenije XX veka: marševskom muzikom. Izveden je marš ''Fest'' Johana Štrausa-mlađeg. U nastavku ovog, prvog dela Koncerta, filharmoničari su, pod veoma jasnom i slikovitom Mazelovom gestom, izveli valcer ''Građanin Beča'', kompozitora Karla Mihaela Cirera. Sledeću tačku, ''Blizu šume'', Jozefa Štrausa, Mazel je, uz pratnju Filharmoničara, izveo kao solista na violini. Usledila je polka ''Praznik cveća'' Johana Štrausa-mlađeg, sa prigodnom tačkom u Zlatnoj Dvorani Muzikferajna. Deca, učenici baletske škole pri Austrijskom Državnom Teatru su, pokretom u tempu igre, delili po jedan cvet gledaocima i izvođačima. Kao veoma uspeli deo Koncerta, ova numera je zatim postala pravi hit. Štrausov valcer ''Laguna'', može se smatrati vrhuncem prvog dela Koncerta. Njegova šesta i završna tačka, brza polka ''Sa zadovoljstvom'' Eduarda Štrausa, bila je prilika da maestro Mazel spretno i bez imalo usiljenosti, demonstrira svu žustrinu svoje dirigentske geste.
Drugi deo Koncerta, počeo je uvertirom ''Gospodar šune'' Johana Štrausa-mlađeg. I ova uvertira sadrži sve što je za Štrausa tipično: efektan uvod, ritam bečkog valcera i polke u srednjem i završnom delu i blještavu kodu. Filharmoničari su i ovog puta, kao uostalom i uvek dosad, bili na visini postavljenog zadatka, izvevši uvertiru sa izrazitom slikovitošću i tačnošću.
U nastavku, izveden je valcer ''Feniksov uzlet'', što je bio prvi vrhunac u drugom delu Koncerta. Usledio je komad ''Muza igre'' Jozefa Štrausa. Izveden je sa pratećom baletskom tačkom koju su, u večernjem ambijentu Bečkog Muzikferajna, izveli solisti Baleta Bečke Državne Opere: Katerin Hili, Kristijan Musil, Jirgen Vagner, Kristof Vencel i Kristijan Tihi.
Sledeću tačku, uvertiru ''Boginja razuma'' maestro Mazel je, posle uvodnog dela, izveo kao solista na violini u srednjem i završnom delu. Usledila je zatim Štrausova polka ''Sekunde'', a onda dolazi do vrhunca čitavog koncerta i jedne od, po mom mišljenju, najuspelijih baletskih tačaka u televizijskoj istoriji Bečkog Novogodišnjeg Koncerta. To je veoma popularni ''Carski valcer'' Johana Štrausa-mlađeg. Pored dopadljive reljefnosti i preciznosti u interpretaciji filharmoničara, baletska tačka je posebno plenila svojom uzvišenom koreografijom koju su, u svečanom ambijentu Bečkog Carskog Dvorca realizovali solisti Aleksandra Kontraš, Rozvita Over, Tamaš Solimoši i Jirgen Vagner i članovi Baleta Bečke Državne Opere. Baletska tačka je bila svojevrsna reminiscencija na nekadašnje januarske dvorske balove.
Prema završnici, izvedene su dve brze polke:''Džokej'' Jozefa Štrausa, u kojoj je Mazel nastupio kao solista na zvončićima i velikoj drvenoj klepetuši, a dirigentska palica, poverena je činelisti. Druga je izrazito žustra, polka ''Furiozo'' Johana Štrausa-mlađeg. A onda je, nakon čestitke muzičara i Mazelovog kraćeg pozdravnog govora, usledila tradicionalna završnica: valcer ''Na lepom plavom Dunavu'' izveden je sa pratećom baletskom tačkom koja je, može se reći, predstavljala povratak tradicionalnoj koreografiji. Izveli su je solisti: Mari-Luiz Jaska, Jolanta Zejfrid, Volfgang Grešer i Mihael Piniš i članovi Baleta Bečke Državne Opere. ''Radecki marš'' Johana Štrausa-oca, sa pratećim pljeskanjem publike, pod Mazelovim vođstvom je izveden u nešto sporijem tempu, ali sa više punoće zvuka.
Cvetni aranžman, po tradiciji poreklom iz San Rema, italijanske rivijere i Austrijskih cvetnih bašti, osmislila je Kristl Fišer. Autor koreografija je Hajnc Sperli, a Koncert je za televiziju režirao Hamfri Barton.