Kao i sve drugo i vreme je promenjiva vrednost a mi smo samo navikli meriti ga na nacin kako ga merimo. Vreme nije postojanje vec promenjiva stavka ljudskog uma , cista povrsnost i logika.
Posebno se ljudski zivot ne moze meriti tim vremenom jer ljudski zivot je postojanje na duhovnom nivou a tamo nema okvira postoji samo BESKONACNO ! Mi se samo vise ili manje dodirujemo sa zivotom , dobijamo vise ili manje kosmicke energije sto zavisi pre svega od stepena razvoja nase svesi .
Nekada se zivot od 35 godina smatrao dubokom staroscu , danas je to mnogo vise godina. Da li mi zaista zivimo duze ili je stvar samo u poimanju vremena i da li ono uopste postoji !
Mislim da sustina nije u linearnom merenju samog zivota , nista nije ravna linija ni u nama ni oko nas.
Ljudi koji su ziveli tih 35g su ziveli VISE a mi zivimo duze ! U cemu je razlika ? Oni su imali sirinu zivota a mi ravnu liniju koja naravno deluje samo duza po duzini.Oni su imali dubinu i nisu imali utisak prolaznosti kao mi.
Ako bismo zivot merili onakvim kakav ustvari jeste shvatili bi da su ljudi koji su navodno nekada ziveli do 35g su ustvari ziveli vise pa i duze ali iz naseg ugla posmatrano i mereno nasim vrednostima kao sto merimo i svoje sopstvene to izgleda kao jedna mala ravna linija u odnosu na nasu koja je mnogo duza.
Danasnji covek ne ume da sagleda zivot niti njegovo trajanje niti postojanje, baziran je iskljucivo na zabludama svog povrsnog uma.Sadrzaj njegovog zivota predstavlja uglavnom konstantno RACUNANJE VREMENA !
Tih 35g nekadasnjeg zivota je imalo potpuno drugaciji sadrazaj. LJudi su mnogo vise bili ZIVI tj. vise bili povezani sa zivotom tj. beskonacnim Fakticki oni nisu ni umirali svo vreme su bili povezani sa izvorom zivota tj sa univerzalnom ljubavi . Samim tim oni su svojim bicem bili iznad ovog nivoa postojanja u beskonacnoj sirini . To nije moglo da se izmeri godinama te u tih 35g nedostaje taj deo tu je prekid te ravne linije koji nije zabelezen izmedjuostalog i koji danasnji ljudski ograniceni um jednostavno nije u stanju da definise kao uostalom ni jednu duhovnu vrednost .
To sto nije izmereno jeste SADRZAJ ZIVOTA koji ujedno predstavlja i jedinu parametar trajanja zivota. Znaci ne odredjuje VREME sadrzaj zivota vec sadrzaj odredjuje takozvano vreme.
Svima nam se cini da vreme brze tece nego ranije , da je dan kraci , da godine sve brze lete ! Ne , ne cini nam se ! Vreme je individualna stvar i svako ima SVOJE SOPSTVENO VREME . To sopstveno vreme meri nas um koji u sebi ima program odavno ugradjen. Menja se samo sadrzaj zivota jer zivot tece kroz nas a ne mi kroz zivot !
-imam malo slobodnog vrem,ena - je cesta recenica koju izgovaramo sto samo znaci da i mi sami ne merimo svoj zivot satima i minutima nego sadrzajem. Merimo ga upravo tim SLOBODNIM vremenom sto ustvari i jeste jedina prava okvirna mera. SLOBODNO VREME PREDSTAVLJA onaj sadrzaj koji zelimo , predstavlja ljubav i to je ustvari jedino vreme koje smo ziveli za zivota.
Danasnji covek toga ima veoma malo a nekadasnjem je citav zivot bio SLOBODNO VREME sto samo znaci da su oni ustvari mnogo vise a i mnogo duze ziveli. Stvar je samo u racunanju'
Savremena medicina siri zabludu o trajanju zivota kako bi dala sebi na znacaju. Medjutim sam ZIVOT kao duhovna vrednost ne poznaje bolesti i ljudi koji su ziveli 35g nisu bili bolesni. Taj produzetak zivota koji medicina pripisuje sebi kao zaslugu nije ustvari nista drugo vec jedna u moru zabluda i manipulacija vrednostima .
Prihvatanjem bolesti tj. zdravlja kao vrednosti covek je prihvatio i mere duzine zivota te poceo da se orjentise spram njih. U prevodu VREME ZIVOTA je ZDRAVLJE , prekida se ukoliko dodje do bolesti ali tu uskace medicina te ponovo povezuje tu ravnu prekinutu liniju. Ustvari to je samo ona DUHOVNA SUPLJINA koju ljudski um ne moze da dokuci i zato je nekada zivot izgledao mnogo krace jer ona se jednostavno ne RACUNA !
Neki ljudi imaju utisak da su proziveli vise zivota jer su imali bogat njihov sadrzaj. To nije UTISAK to je STVARMOST . Merenjem danasnjim vrednostima to bi bio kratak zivot ali merenjem osecajima to je mnogo , mnogo vise od onoga sto izgleda.
Moj dan ce biti dug onoliko koliko uspem da u toku tog dana izbacim iz svog uma sate , minute i td. , U prevodu nas zivot se skracuje upravo zbog pogresnog merenja istog i robovanja tim vrednostima.
Danas je ljudski vek duzi po godinama a ustvari sve ono sto je preko naseg slobodnog vremena ne postoji . Taj zivot ne postoji jer je je tada covek u dubokoj fazi svojih zabluda i postoji samo kao stvar. Kada odsluzi svoju zabludu zvanu RADNI VEK biva potpuno potrosen sa jako kratkim zivotom iza sebe bez ikakvog duhovnog sadrazaj.
Kao takav biva odbacen od drustva i prepusten medicini da bude samo jedan obican konzument te industrije. On vise nema ni ono SLOBODNO VREME , nema nikakvo vreme a ni sadrzaj PA DA LI SE TO ONDA MOZE NAZVATI ZIVOTOM U BILO KOM SMISLU? Ipak tu fazu jos niko nije nazvao pravim imenom . Covek postoji samo fizicki i nema nikakvu povezanost sa duhom , njegov zivot je strogo odredjen pravilima kolektivnog nesvesnog uma tj . kolektivnim egom.
Sto je covek vise posvecen sam sebi i svojim zadovoljstvima on vise zivi i za njega vreme sporije tece. Sto u sebi ima vise duhovnosti njegovo telo je vitalnije . Nemoramo svi otici sa ovoga sveta u raspadnutom stanju onakvi kakvima su nas ubedili da treba da budemo. To je samo pogresno ubedjenje i nista vise kao sto su uostalom i godine.
Danasnji dugovecni ljudi se definisu tako sto se naglasava jedenje zdrave hrane , dobra zdravstvena zastita , fizicke aktivnosti a to ustvari nista nema veze sa duhovnim nivoom odakle nam ustvari dolazi zivot.
To se jos objasnjava i zivotom u sumama i livadama ali ne i duhovnoscu , dodirom sa onim nevidljivim delom prirode koji je kljuc naseg zivota a koji smo zamenili medicinom i bolestima . Mozemo boraviti u sumama svakodnevno ali ako ne osecamo tu prirodu to je isto kao i da smo u soliteru !
Starenje pocinje gubitkom povezanosti sa zivotom . moze poceti i po rodjenju. I dete moze biti starac ako zivi po inerciji , po navici i nikada ne razvije svoju sopstvenu svest. Sve se to lepo vidi i na telesnom pa se sve vise pribegava vestackim oblikovanjem tela.
Vreme zivota se kod svakog meri drugacije kao sto je i sam covek jedan jedini i neponovljiv. Ne dozvolite da vam drugi mere zivot i odredjuju duzinu njegovog trajanja jer zivot nije ravna crta. Merimo ga sami ne danima i godinama vec trenutcima radosti pa onda nase mere ubacimo u opste prihvacene. Dobicemo jednu novu vrednost koja bi se mogla nazvati VREME IZMEDJU VREMENA koji oslikava postojanje naseg zivota u pravom smislu te reci.
Posebno se ljudski zivot ne moze meriti tim vremenom jer ljudski zivot je postojanje na duhovnom nivou a tamo nema okvira postoji samo BESKONACNO ! Mi se samo vise ili manje dodirujemo sa zivotom , dobijamo vise ili manje kosmicke energije sto zavisi pre svega od stepena razvoja nase svesi .
Nekada se zivot od 35 godina smatrao dubokom staroscu , danas je to mnogo vise godina. Da li mi zaista zivimo duze ili je stvar samo u poimanju vremena i da li ono uopste postoji !
Mislim da sustina nije u linearnom merenju samog zivota , nista nije ravna linija ni u nama ni oko nas.
Ljudi koji su ziveli tih 35g su ziveli VISE a mi zivimo duze ! U cemu je razlika ? Oni su imali sirinu zivota a mi ravnu liniju koja naravno deluje samo duza po duzini.Oni su imali dubinu i nisu imali utisak prolaznosti kao mi.
Ako bismo zivot merili onakvim kakav ustvari jeste shvatili bi da su ljudi koji su navodno nekada ziveli do 35g su ustvari ziveli vise pa i duze ali iz naseg ugla posmatrano i mereno nasim vrednostima kao sto merimo i svoje sopstvene to izgleda kao jedna mala ravna linija u odnosu na nasu koja je mnogo duza.
Danasnji covek ne ume da sagleda zivot niti njegovo trajanje niti postojanje, baziran je iskljucivo na zabludama svog povrsnog uma.Sadrzaj njegovog zivota predstavlja uglavnom konstantno RACUNANJE VREMENA !
Tih 35g nekadasnjeg zivota je imalo potpuno drugaciji sadrazaj. LJudi su mnogo vise bili ZIVI tj. vise bili povezani sa zivotom tj. beskonacnim Fakticki oni nisu ni umirali svo vreme su bili povezani sa izvorom zivota tj sa univerzalnom ljubavi . Samim tim oni su svojim bicem bili iznad ovog nivoa postojanja u beskonacnoj sirini . To nije moglo da se izmeri godinama te u tih 35g nedostaje taj deo tu je prekid te ravne linije koji nije zabelezen izmedjuostalog i koji danasnji ljudski ograniceni um jednostavno nije u stanju da definise kao uostalom ni jednu duhovnu vrednost .
To sto nije izmereno jeste SADRZAJ ZIVOTA koji ujedno predstavlja i jedinu parametar trajanja zivota. Znaci ne odredjuje VREME sadrzaj zivota vec sadrzaj odredjuje takozvano vreme.
Svima nam se cini da vreme brze tece nego ranije , da je dan kraci , da godine sve brze lete ! Ne , ne cini nam se ! Vreme je individualna stvar i svako ima SVOJE SOPSTVENO VREME . To sopstveno vreme meri nas um koji u sebi ima program odavno ugradjen. Menja se samo sadrzaj zivota jer zivot tece kroz nas a ne mi kroz zivot !
-imam malo slobodnog vrem,ena - je cesta recenica koju izgovaramo sto samo znaci da i mi sami ne merimo svoj zivot satima i minutima nego sadrzajem. Merimo ga upravo tim SLOBODNIM vremenom sto ustvari i jeste jedina prava okvirna mera. SLOBODNO VREME PREDSTAVLJA onaj sadrzaj koji zelimo , predstavlja ljubav i to je ustvari jedino vreme koje smo ziveli za zivota.
Danasnji covek toga ima veoma malo a nekadasnjem je citav zivot bio SLOBODNO VREME sto samo znaci da su oni ustvari mnogo vise a i mnogo duze ziveli. Stvar je samo u racunanju'
Savremena medicina siri zabludu o trajanju zivota kako bi dala sebi na znacaju. Medjutim sam ZIVOT kao duhovna vrednost ne poznaje bolesti i ljudi koji su ziveli 35g nisu bili bolesni. Taj produzetak zivota koji medicina pripisuje sebi kao zaslugu nije ustvari nista drugo vec jedna u moru zabluda i manipulacija vrednostima .
Prihvatanjem bolesti tj. zdravlja kao vrednosti covek je prihvatio i mere duzine zivota te poceo da se orjentise spram njih. U prevodu VREME ZIVOTA je ZDRAVLJE , prekida se ukoliko dodje do bolesti ali tu uskace medicina te ponovo povezuje tu ravnu prekinutu liniju. Ustvari to je samo ona DUHOVNA SUPLJINA koju ljudski um ne moze da dokuci i zato je nekada zivot izgledao mnogo krace jer ona se jednostavno ne RACUNA !
Neki ljudi imaju utisak da su proziveli vise zivota jer su imali bogat njihov sadrzaj. To nije UTISAK to je STVARMOST . Merenjem danasnjim vrednostima to bi bio kratak zivot ali merenjem osecajima to je mnogo , mnogo vise od onoga sto izgleda.
Moj dan ce biti dug onoliko koliko uspem da u toku tog dana izbacim iz svog uma sate , minute i td. , U prevodu nas zivot se skracuje upravo zbog pogresnog merenja istog i robovanja tim vrednostima.
Danas je ljudski vek duzi po godinama a ustvari sve ono sto je preko naseg slobodnog vremena ne postoji . Taj zivot ne postoji jer je je tada covek u dubokoj fazi svojih zabluda i postoji samo kao stvar. Kada odsluzi svoju zabludu zvanu RADNI VEK biva potpuno potrosen sa jako kratkim zivotom iza sebe bez ikakvog duhovnog sadrazaj.
Kao takav biva odbacen od drustva i prepusten medicini da bude samo jedan obican konzument te industrije. On vise nema ni ono SLOBODNO VREME , nema nikakvo vreme a ni sadrzaj PA DA LI SE TO ONDA MOZE NAZVATI ZIVOTOM U BILO KOM SMISLU? Ipak tu fazu jos niko nije nazvao pravim imenom . Covek postoji samo fizicki i nema nikakvu povezanost sa duhom , njegov zivot je strogo odredjen pravilima kolektivnog nesvesnog uma tj . kolektivnim egom.
Sto je covek vise posvecen sam sebi i svojim zadovoljstvima on vise zivi i za njega vreme sporije tece. Sto u sebi ima vise duhovnosti njegovo telo je vitalnije . Nemoramo svi otici sa ovoga sveta u raspadnutom stanju onakvi kakvima su nas ubedili da treba da budemo. To je samo pogresno ubedjenje i nista vise kao sto su uostalom i godine.
Danasnji dugovecni ljudi se definisu tako sto se naglasava jedenje zdrave hrane , dobra zdravstvena zastita , fizicke aktivnosti a to ustvari nista nema veze sa duhovnim nivoom odakle nam ustvari dolazi zivot.
To se jos objasnjava i zivotom u sumama i livadama ali ne i duhovnoscu , dodirom sa onim nevidljivim delom prirode koji je kljuc naseg zivota a koji smo zamenili medicinom i bolestima . Mozemo boraviti u sumama svakodnevno ali ako ne osecamo tu prirodu to je isto kao i da smo u soliteru !
Starenje pocinje gubitkom povezanosti sa zivotom . moze poceti i po rodjenju. I dete moze biti starac ako zivi po inerciji , po navici i nikada ne razvije svoju sopstvenu svest. Sve se to lepo vidi i na telesnom pa se sve vise pribegava vestackim oblikovanjem tela.
Vreme zivota se kod svakog meri drugacije kao sto je i sam covek jedan jedini i neponovljiv. Ne dozvolite da vam drugi mere zivot i odredjuju duzinu njegovog trajanja jer zivot nije ravna crta. Merimo ga sami ne danima i godinama vec trenutcima radosti pa onda nase mere ubacimo u opste prihvacene. Dobicemo jednu novu vrednost koja bi se mogla nazvati VREME IZMEDJU VREMENA koji oslikava postojanje naseg zivota u pravom smislu te reci.
, tvoje komentare veoma uvazavam i volim 
