Sve je počelo tako što je iz loma iznad, šolja sa rasolom aterirala svojim otvorenim delom preko tastature, pa na pod uz značajnu količinu buke. To što se odjednom ekran monitora napunio strašnom gomilom prozora različitih veličina koji su, svaki za sebe, preuzeli nešto od lutajuće municije rasolom spojenih kontakata, nije ni pola jada, jer isključivanje konektora tastature ništa nije popravilo sve dok se bafer pristiglih kodova rasolom otkucanog nije ispraznio. Windows je bio u ludilu, ja takođe sa premalo kose da je se prihvatim i da mi lakne. Bilo je već kasno, sa dodatnom nervozom zbog nedostatka posleponoćnog pregleda skrovitih sadržaja Neta, pa je sklanjanje glave pod jorgan bila najprivlačnija opcija.
Jutros, stisnem taster, Prozordžija proba da se probudi jedno pet, šest puta a stalno mu klone glava pa krene ispočetka. Odmoran, razmislim o opcijama pa prvo otvorim tastaturu, pokupim ostatak rasola i obrišem folije, srknem u međuvremenu pristiglu kafu, sastavim tastaturu, priključim i presretnem onu pitalicu o izboru događaja, kada se Prozori razbole, aktiviram Safe Mod i počnem da brčkam po njemu. C. Odatle sve izgleda dobro. Probudim onu spavalicu što ume da vidi redžistri bazu i pustim ga da je češlja. Isčešlja da je antivirusni program izgubio startap i kao alarmantno stanje to prijavi prozordžiji, ovaj se iznervira i krene sve ispočetka, od reseta. I onda i mene nervira. Pustim spavalicu da pobriše sve to što smeta i pustim Prozore ispočetka. Posle malo klokotanja, padanja mraka i ostalih umetnilčkih figura, Prozori se nameste kao pre i evo... Pišem.
To je bio lakši deo posla. Sad mora da objasnim komšinici zašto ne mogu da joj vratim čašu, a onda će ona da me pozove kod sebe pa... Sve iz početka, sa tom razlikom što ću raso da popijem na licu mesta pa ako preteknem, preteko sam.
P.S. Taman smišlajm priču, kad eto ti komšinice, dovikuje preko ograde. "Komšija, pomagaj, puko mi šajtov!". I ja šta ću, odoh da popravljam...
Jutros, stisnem taster, Prozordžija proba da se probudi jedno pet, šest puta a stalno mu klone glava pa krene ispočetka. Odmoran, razmislim o opcijama pa prvo otvorim tastaturu, pokupim ostatak rasola i obrišem folije, srknem u međuvremenu pristiglu kafu, sastavim tastaturu, priključim i presretnem onu pitalicu o izboru događaja, kada se Prozori razbole, aktiviram Safe Mod i počnem da brčkam po njemu. C. Odatle sve izgleda dobro. Probudim onu spavalicu što ume da vidi redžistri bazu i pustim ga da je češlja. Isčešlja da je antivirusni program izgubio startap i kao alarmantno stanje to prijavi prozordžiji, ovaj se iznervira i krene sve ispočetka, od reseta. I onda i mene nervira. Pustim spavalicu da pobriše sve to što smeta i pustim Prozore ispočetka. Posle malo klokotanja, padanja mraka i ostalih umetnilčkih figura, Prozori se nameste kao pre i evo... Pišem.
To je bio lakši deo posla. Sad mora da objasnim komšinici zašto ne mogu da joj vratim čašu, a onda će ona da me pozove kod sebe pa... Sve iz početka, sa tom razlikom što ću raso da popijem na licu mesta pa ako preteknem, preteko sam.
P.S. Taman smišlajm priču, kad eto ti komšinice, dovikuje preko ograde. "Komšija, pomagaj, puko mi šajtov!". I ja šta ću, odoh da popravljam...
