- Mama da li si dodbro ?
- Da , dobro sam ne brini , nego...kako je u skoli ?
-Nastavnica iz engleskog mi je dala jedinicu .
-Ali kako je to moguce pa ti si oduvek engleski znala savrseno , ne razumem ...
- Nisam imala odgovarajucu knjigu pa zato ali mama ne sekiraj se , popravicu ja to !
-Zar samo zato sto nisi imala knjigu ?
Devojcica je bila vrhunski djak ali u novoj skoli su zahtevali nove skupe knjige za koje nije bilo novca.
Jos jedan poraz , jos hedan znak da se ne moze dalje ! Zena je okrenula glavu na drugu stranu za svaki slucaj ako krene poneka suza . Lezala je u krevetu , nepokretna nekim slucajem jos uvek tu..Osecala je da gubi bitku sa zivotom , da posto vise nemoze pomeriti ni jedan deo tela mora otici put mozda nekog pravednijeg sveta. Zena bez tela , zena sa srcem lavice !
A bila je tako hrabra u toj borbi sa samim djavolima , bila je jer je osecala ljubav svog deteta i uzvracala na isti nacin. Sve do tada duboko je verovala da je nista ama bas nista nemoze odvojiti od tog malog bica kome je potrebna , koje ima samo nju na svetu.
Da je vreme za rastanak saputao je neki cudan promukli glas koji je dolazio niotkuda , koji je uporno govorio da nema dalje , da je sve pokusano i da je ustvari odlazak u nebeska prostranstva jedin spas .
Nije trazila ona spas za sebe nego za malu devojcicu koja ostaje. Morala je da je spase od same sebe od svoje beskrajne majcinske ljubavi .
-Mama , ne mogu da pojedem celu kiflu , ostavicu je na sto pa ako zelis pojedi ti.
Opet noz u srce , opet glas da je gotovo. Devojcica se pravila da nije gladna , ustvari dotrcala je na velikom odmoru samo da bi majci donela polovinu kifle Skolska uzina je bila jedina hrana u tom trenutku na koju su mogle da racunaju..
Poznavala je svoju majku , njenu nesebicnost i njen karakter.
Ah , kakva kifla , kasno je za to. Moralo se brzo razmisljati , moralo se nesto brzo smisliti , sta god samo da kada ode devojcica ne bude tu. Nikada sebi nebi oprostila da ona vidi njen kraj , zelela je da ostane upamcena kao mama heroj!Zelela je da se osmehne i zamrzne taj osmeh za vecnost u secanju te male devojcice ! Sve i da je htela nije mogla uzeti kiflu jer je za nju bila preteska .
- Istopilo se telo , nestala snaga , lagano se gasio sjaj u ocima ,slika zene koja odlazi . Vise nije mogla ustati iz kreveta a jedino sto je jos imala bilo je srce , netaknuto majcino srce !
Nema bolesti , nema dijagnoze samo patnja tolika patnja da ne bi stala u sto drugih zivota. Bila je primer zrtve ljudske zlobe i pohlepe i kriva samo zato sto je uzela ono sto joj pripada , sto je uzela bozije darove rasirenih ruku. Ah koliko se samo mrznje srucilo na dva neduzna bica , koliko nepravde ljudske !Odlucila je da povuce poslednji potez nadajuci se da ce izdrzati jos toliko dok ne odvedu devojcicu .
- Znas , moraces otici na neko krace vreme kod babe i dede na selo !
-Ali ja nemam babu i dedu , nikada ih nisam ni videla , necu !
Zena je pomno razmisljala da bi je ti ljudi iako nikada nisu ni pitali za nju mozda prihvatili jer ipak je njihova unuka a i otac je ziveo sa njima pa mozda bi se on sazalio .
-Ne, mamice necu da te ostavim zaplakala je , bojim se da ce ti se nesto desiti , necu , volim te mamice jecala je !
Prisla je krevetu i zagrlila majku , dva srca su ubrzano kucala kao jedno i jedno drugom saputala najneznije reci. Majcine ruke vise nisu slusale i ona vise nije mogla da zagrli , suza nije bilo nije mogla da zaplace samo su otkucaji srca govorili VOLIM TE .Osecala je tople suze na svojim obrazima , suze deteta od kojeg se rastaje. Verovala je da je to poslednji zagrljaj , zagrljaj smrti i da vise nema vremena za cekanje.
- Mrzim te , ne zelim vise da te vidim , nikada te nisam volela , odlazi , odlazi iz mog zivota i ne vracaj se vise ti mali grozni stvore !Dodaj mi telefon da pozovem tvoje babu i dedu ! Necu te vise u svojoj blizini , ja te mrzim ...poslednja nada , poslednja karta na koju je zaigrala . Bio je to jedini nacin da spase devojcicu od svog sopstvenog kraja , bolnog prizora i slike koja bi je pratila do kraja zivota. Srce je pucalo , nebo se otvaralo a dusa bolno jecala.
-Mamice necu da idem , necu i gotovo , volim te mamice , bice sve uredu ja znam ! Znam da ces ti vec nesto smisliti , uvek si mogla , mozes ti to , mozes mamice , pokusaj , mozes , mozes ....! ! !
-boze sta sada ? Ne mogu da hodam , nemam novac , ne mogu da ga zaradim i nikoga nije briga za nas !?Sve su nam uzeli ...
.Gazdarica je naredila da se isele i najavila tuzbu za neplacenu kiriju unapred.! Izbacili su ih iz sopstvene kuce i to bas oni koji su trebali da ih zastite... jednostavno uspeh se ne prasta !U centru za socijalni rad su pitali da li ima rak i samo u tom slucaju bi uzeli dete ... mozda je i imala rak ali nije imala dokumenta niti novac da joj ga dijagnostikuju cak ni to nije mogla da dokaze ! Rak bi u tom trenutku bio resenje ali kako kada nema crno na belo?.Ni prokleti rak nije mogla sebi da priusti !
Nije imala nikoga , nista , nije imala gde da ode , nikakva prava niciju zastitu samo neprikatelje !
Nee nije tacno da nemas nikoga , pa imas svoje neprijatelje , ti ipak nekoga imas !
-Nemas prijatelje ali imas neprijatelje oni ce ti pomoci ! Iz srca je dopirao glas , pozovi svog naj veceg neprijatelja i trazi pomoc !
-Dodaj mi telefon , okrenucu broj ! Ruka se pomerila , drhteci pozvala je svog naj veceg neprijatelja ! Andjeo je stajao tik iznad njene glave i saputao . ...
-Moram da ustanem , dolaze nam gosti , dodaj mi stvari. I gle , telo se pokrenulo i sela je na krevet....
-sve je uredu duso moja , dodji da te zagrlim ...
-
- Da , dobro sam ne brini , nego...kako je u skoli ?
-Nastavnica iz engleskog mi je dala jedinicu .
-Ali kako je to moguce pa ti si oduvek engleski znala savrseno , ne razumem ...
- Nisam imala odgovarajucu knjigu pa zato ali mama ne sekiraj se , popravicu ja to !
-Zar samo zato sto nisi imala knjigu ?
Devojcica je bila vrhunski djak ali u novoj skoli su zahtevali nove skupe knjige za koje nije bilo novca.
Jos jedan poraz , jos hedan znak da se ne moze dalje ! Zena je okrenula glavu na drugu stranu za svaki slucaj ako krene poneka suza . Lezala je u krevetu , nepokretna nekim slucajem jos uvek tu..Osecala je da gubi bitku sa zivotom , da posto vise nemoze pomeriti ni jedan deo tela mora otici put mozda nekog pravednijeg sveta. Zena bez tela , zena sa srcem lavice !
A bila je tako hrabra u toj borbi sa samim djavolima , bila je jer je osecala ljubav svog deteta i uzvracala na isti nacin. Sve do tada duboko je verovala da je nista ama bas nista nemoze odvojiti od tog malog bica kome je potrebna , koje ima samo nju na svetu.
Da je vreme za rastanak saputao je neki cudan promukli glas koji je dolazio niotkuda , koji je uporno govorio da nema dalje , da je sve pokusano i da je ustvari odlazak u nebeska prostranstva jedin spas .
Nije trazila ona spas za sebe nego za malu devojcicu koja ostaje. Morala je da je spase od same sebe od svoje beskrajne majcinske ljubavi .
-Mama , ne mogu da pojedem celu kiflu , ostavicu je na sto pa ako zelis pojedi ti.
Opet noz u srce , opet glas da je gotovo. Devojcica se pravila da nije gladna , ustvari dotrcala je na velikom odmoru samo da bi majci donela polovinu kifle Skolska uzina je bila jedina hrana u tom trenutku na koju su mogle da racunaju..
Poznavala je svoju majku , njenu nesebicnost i njen karakter.
Ah , kakva kifla , kasno je za to. Moralo se brzo razmisljati , moralo se nesto brzo smisliti , sta god samo da kada ode devojcica ne bude tu. Nikada sebi nebi oprostila da ona vidi njen kraj , zelela je da ostane upamcena kao mama heroj!Zelela je da se osmehne i zamrzne taj osmeh za vecnost u secanju te male devojcice ! Sve i da je htela nije mogla uzeti kiflu jer je za nju bila preteska .
- Istopilo se telo , nestala snaga , lagano se gasio sjaj u ocima ,slika zene koja odlazi . Vise nije mogla ustati iz kreveta a jedino sto je jos imala bilo je srce , netaknuto majcino srce !
Nema bolesti , nema dijagnoze samo patnja tolika patnja da ne bi stala u sto drugih zivota. Bila je primer zrtve ljudske zlobe i pohlepe i kriva samo zato sto je uzela ono sto joj pripada , sto je uzela bozije darove rasirenih ruku. Ah koliko se samo mrznje srucilo na dva neduzna bica , koliko nepravde ljudske !Odlucila je da povuce poslednji potez nadajuci se da ce izdrzati jos toliko dok ne odvedu devojcicu .
- Znas , moraces otici na neko krace vreme kod babe i dede na selo !
-Ali ja nemam babu i dedu , nikada ih nisam ni videla , necu !
Zena je pomno razmisljala da bi je ti ljudi iako nikada nisu ni pitali za nju mozda prihvatili jer ipak je njihova unuka a i otac je ziveo sa njima pa mozda bi se on sazalio .
-Ne, mamice necu da te ostavim zaplakala je , bojim se da ce ti se nesto desiti , necu , volim te mamice jecala je !
Prisla je krevetu i zagrlila majku , dva srca su ubrzano kucala kao jedno i jedno drugom saputala najneznije reci. Majcine ruke vise nisu slusale i ona vise nije mogla da zagrli , suza nije bilo nije mogla da zaplace samo su otkucaji srca govorili VOLIM TE .Osecala je tople suze na svojim obrazima , suze deteta od kojeg se rastaje. Verovala je da je to poslednji zagrljaj , zagrljaj smrti i da vise nema vremena za cekanje.
- Mrzim te , ne zelim vise da te vidim , nikada te nisam volela , odlazi , odlazi iz mog zivota i ne vracaj se vise ti mali grozni stvore !Dodaj mi telefon da pozovem tvoje babu i dedu ! Necu te vise u svojoj blizini , ja te mrzim ...poslednja nada , poslednja karta na koju je zaigrala . Bio je to jedini nacin da spase devojcicu od svog sopstvenog kraja , bolnog prizora i slike koja bi je pratila do kraja zivota. Srce je pucalo , nebo se otvaralo a dusa bolno jecala.
-Mamice necu da idem , necu i gotovo , volim te mamice , bice sve uredu ja znam ! Znam da ces ti vec nesto smisliti , uvek si mogla , mozes ti to , mozes mamice , pokusaj , mozes , mozes ....! ! !
-boze sta sada ? Ne mogu da hodam , nemam novac , ne mogu da ga zaradim i nikoga nije briga za nas !?Sve su nam uzeli ...
.Gazdarica je naredila da se isele i najavila tuzbu za neplacenu kiriju unapred.! Izbacili su ih iz sopstvene kuce i to bas oni koji su trebali da ih zastite... jednostavno uspeh se ne prasta !U centru za socijalni rad su pitali da li ima rak i samo u tom slucaju bi uzeli dete ... mozda je i imala rak ali nije imala dokumenta niti novac da joj ga dijagnostikuju cak ni to nije mogla da dokaze ! Rak bi u tom trenutku bio resenje ali kako kada nema crno na belo?.Ni prokleti rak nije mogla sebi da priusti !
Nije imala nikoga , nista , nije imala gde da ode , nikakva prava niciju zastitu samo neprikatelje !
Nee nije tacno da nemas nikoga , pa imas svoje neprijatelje , ti ipak nekoga imas !
-Nemas prijatelje ali imas neprijatelje oni ce ti pomoci ! Iz srca je dopirao glas , pozovi svog naj veceg neprijatelja i trazi pomoc !
-Dodaj mi telefon , okrenucu broj ! Ruka se pomerila , drhteci pozvala je svog naj veceg neprijatelja ! Andjeo je stajao tik iznad njene glave i saputao . ...
-Moram da ustanem , dolaze nam gosti , dodaj mi stvari. I gle , telo se pokrenulo i sela je na krevet....
-sve je uredu duso moja , dodji da te zagrlim ...
-
