Beogradski Sindikat - Niko ne moze da zna - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

xpertbet

Beogradski Sindikat - Niko ne moze da zna

Oceni ovaj blog

Komentari

  1. xpertbet (avatar)
    Да се прекрстим и помолим за спас нашег рода
    Борим се за опстанак
    Поносни потомак
    Истребљене врсте

    Како отвориш очи већ знаш да чека те борба
    Као кроз решетке кроз прозор гледаш
    Далеко је слобода
    Иако си одан
    И бориш се на страни добра
    Чим изђеш на улицу осетиш горчину живота

    Народ трпи
    Док смрадови се богате
    Ја не могу да ћутим
    Не дозвољавам да ме поразе

    Камен пада са срца као на пипир суза
    Једини вентил моја зика есенција Београдског блуза
    Да ли осећаш патњу провучену кроз сваки стих
    Да ли осећаш бол који као мотив користим
    Након препрека свих
    Путева трновитих
    Ране су зарасле
    Добро неће се поновити

    Светлост угледо сам јасно и ка њој се крећем
    Покрећем лавину емоција у потрази среће
    Препуштен себи вођен инстинктима у суровом свету
    Где јачи слабијег једе чим овај направи грешку

    Сви знате како је тешко када празно је
    Зато моје људство мој синдикат моја снага је
    Слобода мога народа
    Тако далеко је
    Ал не губим наду док год се истина провлачи кроз редове
    Као да сам цео живот сањао а сад се будим
    Ово је моја земља ал ово нису моји људи

    Кажу овде нема шта да тражиш боље миран буди
    Јер овде кадија те тужи овде кадија ти суди
    Гледам скрнављена гробља
    Не поштују ни мртве
    Гледам спаљене куће
    Гледам спаљене цркве

    Кажу гледај нашу снагу ми смо непобедиви
    Питам знате ли за Бога
    Кажу сила бога не моли

    Пазите
    На овом пољу копља су се ломила
    Православље у Срба вера несаломива
    Јер то је земља хранила
    То је мајка родила
    То је снага бранила
    То је вера водила

    Нико не може да зна шта то шапуће ветар
    Нико не може да зна шта носи гром из ведра неба
    Невреме се спрема изнад гета пада звезда
    Моја жеља моја зебња је ноћас ова земља

    Нико не може да зна шта то шапуће ветар
    Нико не може да зна шта носи гром из ведра неба
    Невреме се спрема изнад гета пада звезда
    Моја жеља моја зебња је ноћас ова земља

    Да се прекрстим и помолим за спас нашег рода
    Све те територије на које ударају све масовније

    2008 пролази мојих људи даље пуни су затвори
    Кад ремне земљу узурпатори
    Туђа рука нам ред заводи
    Знакови ђавољи
    Транспортер на барикади нас нагони да се држимо по страни
    Без наглих покрета
    а комоли

    Да их имамо на камери док се шерлуче по нашој баштини
    Дошли су из ***** материне да ућаре нешто на нашој немаштини
    Ал ко ће да нас заштити твоји људи и даље нису слободни
    Тај осећај да су без помоћи ко ноћна мора прогони

    И политичари што су дошли све су душманима продали
    А овде се по скупштини шире како су можда како помогли
    Београд не зна за патње оних ретких што су остали
    Зар су у трци за бољим животом преко ноћи хладни постали

    Звоне звона у станици пада бомба на манастир
    Срби не дајте похлепи да нас у нашој муци завади
    Можда ми јесмо диносаурси она врста која одлази
    И живимо у нашим сновима где нико не може да нас порази

    И нема те флоскуле која би могла бол да изрази
    Ја опет доле силазим ако треба крв ће причати
    Ја опет доле силазим ако треба крв ће причати
    ако треба крв ће причати

    Нико не може да зна шта то шапуће ветар
    Нико не може да зна шта носи гром из ведра неба
    Невреме се спрема изнад гета пада звезда
    Моја жеља моја зебња је ноћас ова земља

    Нико не може да зна шта то шапуће ветар
    Нико не може да зна шта носи гром из ведра неба
    Невреме се спрема изнад гета пада звезда
    Моја жеља моја зебња је ноћас ова земља

    Између бункера и снајпера слобода је затвор
    Поред транспортера у парку живот је напор
    Пратим покрете туђина ово је жртвама суђење
    Нама потребно буђење
    Лажи доста и мучења

    Иза ибра ко линије наших пуне су ћелије
    Овде уједињене делују све ђавоље легије
    Помо је дно куцам по сузи у оку
    А који то могу стоје упркос болу

    Арнаутске кобре у ходу
    Нас уједају за ногу
    А отрв у крви гласно позива на борбу
    Јез жеља да отму све оно што је најдраже
    Тера ми горку пљувачку у уста

    Ко кад странци ме ухапсе на мене керове пусте
    Да ме заплаше везаног док држе ме бесаног
    Да л ја не знам за слом
    Не не само раздражен

    Срби
    Ово је наше

    Биће док трпим болове страшне
    Док ми чупају из руку моју земљу моју муку
    Крвљу натопљен док сав свет хоће да ми узме
    И да уништи успех
    Кости мојих предака
    Мошти мојих светаца
    Да дозволим ја не дам вам

    Јер свима нам због синова недозвољена предаја
    Ваш поновни долазак на мосту чекам сад
    ..

    Нико не може да зна шта то шапуће ветар
    Нико не може да зна шта носи гром из ведра неба
    Невреме се спрема изнад гета пада звезда
    Моја жеља моја зебња је ноћас ова земља

    Нико не може да зна шта то шапуће ветар
    Нико не може да зна шта носи гром из ведра неба
    Невреме се спрема изнад гета пада звезда
    Моја жеља моја зебња је ноћас ова земља