Izgradismo na Novom Beogradu onaj monumentalni objekat kao simbol nesvrstanih.Ko je imao sreće moga je u septembra 1989. godine na Devetom samitu nesvrstanih zemalja u njemu čak i Tita da vidi, priča mi pre neki dan komšija Božo policajac u penziji. Gadafi beše razapeo šator sa sve kamilama i “amazonkama” koje su ga čuvale.Hteo je kažu u Sava centar da dođe na belom konju al' mu policija nije dozvolila.Posle pričali Hrvati da u šatoru nije ni spavao već mu Tito dao na Dedinju velelepnu vilu "Brijunku" priseća se Božo.Nego,znaš,nisam to hteo da ti pričam a koga je više i briga za to.
Nego naebasmo mi sa dežurstvima,zaboravio sam kako mi izgledaju deca i žena.Zaboraviše me.Imao ti ja tamo jednog zemljaka što je nadgledao preko kamera ceo taj objekat.Te ti ja po nekad noću,dok sam na dežurstvu, skoknem do njega da popijem kafu i malo protegnem noge.Gleda on u one ekrane,prebacuje sa jednog na drugi,bacim i ja po neki pogled na njih.U jednom trenutku ugledasmo u nekom prolazu iza velike bine mog, sad pokojnog, druga Gruju kako priča sa jednom od spremačica.Bože,mislim se,kolko su ozbiljni mora da pričaju o bezbednosti sutrašnje konferencije.
U jednom trenutku ona se devojka okrenu,zadiže radnu kaljinu,spusti gaće a Gruji spadoše pantalone same,pa kad poče moj drug da gusla.Ebe se njima i za nesvrstane i za Tita i za Gadafija. Pročulo se to posle,jes da su ga izribali pošteno,opalili ga i po džepu a i oni iz komiteta mu se navalili na grbaču,jedva čovek izvuče živu glavu, al’ zato moj dobri Grujo ode u legendu.I kad god se setim toga zapitam sebe: “Jesi video patuljka“? Jesam?! Odgovorim sam sebi, kaže moj komšija Božo,i odasu malo rakije iz čašice i promrmlja kroz zube: „čuo sam da danas u fotelji u kojoj su sedeli Tito i Gadafi sede neki istaknuti političari...Jes da ga nisam razumeo ovo za patuljka,možda ga sve to podsećalo na bajku a šta je uostalom to više i važno.
pozdrav Sibirskom od Bracacoa 
