Let sa njom..

Nežno me njena
kosa miluje.
U Jezero sreće i ja navratih.
Sretoh lica poznata..
Stare dobre sene.
Oživeše neki snovi davni,
plavičast sjaj sa neba pada..

Talasi Jezera
pevaju pesmu,
a cvetni vrtovi
odišu snom..
Po koji leptir na lice sleti,
prospe svoj sjaj
i šapne tajnu..
Tvoja me ruka i dalje vodi..
Na nebo plavo..

U visine beskrajne.
Oh vidim Zemlju,
tako je lepa,
Dotičem vazduh,
tako je mekan,
pevušim
s vetrom o
obali pustoj..
Gle,

Tamo kiša smaragdna pada..
hajdemo zaplesati
naš pobednički ples
Pođi vetre,i ti sa nama
jer sutra možda
pesmi je kraj...

Tvoja me ruka na oblak spusti,
u krevet od cveća
s mirisom jasmina,
vetar tihu uspavanku peva,
a smaragdna kiša uvodi u san..
Zamirisa na tren bagrem beli
posut crnim suzama,
koje klize
ka zemlji jer tu se ne primete.
Ali ne...dosta je..

Sada znam da sam sretan..

 

[Eric Draven]

brate dugo ti je trebalo da izbacis novo pisanije...kao i uvek fascinatno....