КУПОЛА
Как засмотрится мне нынче, как задышится?
Воздух крут перед грозой, крут да вязок.
Что споется мне сегодня, что услышится?
Птицы вещие поют - да все из сказок.
Птица Сирин мне радостно скалится -
Веселит, зазывает из гнезд,
А напротив - тоскует-печалится,
Травит душу чудной Алконост.
Словно семь заветных струн
Зазвенели в свой черед -
Это птица Гамаюн
Надежду подает!
В синем небе, колокольнями проколотом,-
Медный колокол, медный колокол -
То ль возрадовался, то ли осерчал...
Купола в России кроют чистым золотом -
Чтобы чаще Господь замечал.
Я стою, как перед вечною загадкою,
Пред великою да сказочной страною -
Перед солоно - да горько-кисло-сладкою,
Голубою, родниковою, ржаною.
Грязью чавкая жирной да ржавою,
Вязнут лошади по стремена,
Но влекут меня сонной державою,
Что раскисла, опухла от сна.
Словно семь богатых лун
На пути моем встает -
То птица Гамаюн
Надежду подает!
Душу, сбитую утратами да тратами,
Душу, стертую перекатами,-
Если до крови лоскут истончал,-
Залатаю золотыми я заплатами -
Чтобы чаще Господь замечал!
Как засмотрится мне нынче, как задышится?
Воздух крут перед грозой, крут да вязок.
Что споется мне сегодня, что услышится?
Птицы вещие поют - да все из сказок.
Птица Сирин мне радостно скалится -
Веселит, зазывает из гнезд,
А напротив - тоскует-печалится,
Травит душу чудной Алконост.
Словно семь заветных струн
Зазвенели в свой черед -
Это птица Гамаюн
Надежду подает!
В синем небе, колокольнями проколотом,-
Медный колокол, медный колокол -
То ль возрадовался, то ли осерчал...
Купола в России кроют чистым золотом -
Чтобы чаще Господь замечал.
Я стою, как перед вечною загадкою,
Пред великою да сказочной страною -
Перед солоно - да горько-кисло-сладкою,
Голубою, родниковою, ржаною.
Грязью чавкая жирной да ржавою,
Вязнут лошади по стремена,
Но влекут меня сонной державою,
Что раскисла, опухла от сна.
Словно семь богатых лун
На пути моем встает -
То птица Гамаюн
Надежду подает!
Душу, сбитую утратами да тратами,
Душу, стертую перекатами,-
Если до крови лоскут истончал,-
Залатаю золотыми я заплатами -
Чтобы чаще Господь замечал!
___________________________________________
Владимир Висоцки
(1938. - 1980.)
Песник, кантаутор и глумац Театра на Таганки, човек који је био дисидент а да није побегао из Русије, човек који је смео да пева о ономе о чему други нису смели ни да мисле.
Оставио је за собом хиљаде стихова који се и дан данас слушају.
Упокојио се у јулу 1980. у 42. години, за време московске Олимпијаде. Москва је у то време била затворени град те његови поклоници из свих крајева Совјетског Савеза нису могли присуствовати сахрани. Ипак московљани су га испратили у колони дугој 5 километара. Такав испраћај Москва није видела никада више. Букети су преношени километрима из руке у руку над главама присутних јер се није могло прићи до његовог гроба!
Нека је вечна слава и памјат Владимиру Семјоновичу!
(1938. - 1980.)
Песник, кантаутор и глумац Театра на Таганки, човек који је био дисидент а да није побегао из Русије, човек који је смео да пева о ономе о чему други нису смели ни да мисле.
Оставио је за собом хиљаде стихова који се и дан данас слушају.
Упокојио се у јулу 1980. у 42. години, за време московске Олимпијаде. Москва је у то време била затворени град те његови поклоници из свих крајева Совјетског Савеза нису могли присуствовати сахрани. Ипак московљани су га испратили у колони дугој 5 километара. Такав испраћај Москва није видела никада више. Букети су преношени километрима из руке у руку над главама присутних јер се није могло прићи до његовог гроба!
Нека је вечна слава и памјат Владимиру Семјоновичу!