(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
I JESTE I NIJE
Sakate i neme govore tiho
Žagorom svojim stvaraju slike
po mozgu starom riju li riju.
Iz starih usta pogane psovke liju
k'o kiše prošle što nekad liše
al' kiša takvih nema više.
Kao da jeste...a zapravo nije...
Danima ih druge slike skriju
i nekako dan umiju
al’ po vascelim noćima
to ludilo u rečima i očima
učinjena prošlost jarca li jarca
u očima deteta na licu starca.
