Pogledajte prilog 347275
Zbunjena dolaskom sivog zmaja i Aristraja, nisam primetila decaka koji je doleteo sa njim i koji se, nakon sto je sisao sa zmaja, zavukao u zacelje spilje, drhteci i uplaseno gledajuci. Na sebi je imao isprljano belu kosulju ciji su dugmici bili zakopcani poput neprecizno isprepletene devojacke kike. Na nosu su mu stajale naocare sa velikim crnim okvirom i debelim socivom. Kako se ubrzo spustio do poda, cuceci i zarivajuci glavu medju ramena, mogla sam da osmotrim crnu gustu kosu koja mu je padala do usiju, ali ponegde, oko temena, nazirale su mu se bele tacke koze glave, delujuci kao da je sa njih neko pocupao vlasi.
Prvi put smo zajedno prešli bele oblake na desnoj strani. Pratio je u stopu svojim zmajem Eurosa. Neopisivo sam zelela da makar stignemo do planine Slonovace, na sta je Euros pristao, ali plašila sam se da povedem i Davida sa sobom. No, nakon sto mi je osmehom pokazao koliko je srecan, odlucila sam da krenemo zajedno. Preletevsi poljanu, stigli smo do gustih belih oblaka. Tesko smo se provukli i ubrzo sam izgubila Davida iz vida. U belini oblaka počele su da mi se stvaraju sive mrlje prouzrokovane bolom koje oci osecaju zbog tolikog belog. Zatvorila sam oci i naslonila glavu na Eurosov vrat. Osecala sam kako mu srce kuca ubrzano i kako uplaseno mase krilima. „Samo napred, samo napred“, pomislih. Kada sam osetila toplinu sunca koja mi je preplavila telo, otvorih oci. Ispred mene se prostirala visoka hrastova suma.
U daljini se cuo deciji plac, ali pogled jos uvek nije bio cist. „Zasto ne razmisljas, Erika?“ vec prekoravam sebe, kada mi se ucini da se nesto zuti na levoj strani. David je izasao a zatim se Euros okrenuo ka njima. Plakao je dok je cvrsto i rukama i nogama grlio vrat svoga zmaja. „Izvini, ja.... Pogledaj dole!“ rekoh mu nakon sto sam ugledala copor vukova koji trci po uskom sumskom puteljku. Na ledjima nosili su ljude tamnopute boje koze. „Pogledaj gore!“ Iz daljine se naziralo jezero oko kojeg su setali i u kome su se kupali slonovi. David obrisa suze rukavima, podize glavu i zapanji se prizorom koji se nalazio ispred nas. I mene je odusevio.
Nalazili smo se se iznad jezera koje mirno presijava na suncu, nepraveci nikakav talas niti buku, uzivajuci u potpunoj sumskoj tisini. Tek poneki mali slon ga uzburka pokusavajuci da se igra u njemu. Odrasli slonovi uzivali su na suncu. Neki od njih zahvatali su vodu surlom a potom se prskali po telu ne bi li se rashladili, dok su drugi mahali svojim velikim usima. Ispod lisca nekih drveca koja okruzuju jezero nazirala se ponegde njihova debela, tamno siva koza dok su pokusavali surlom da dohvate lisce sa grana, a ispod surla presijavale su cisto bele kljove, poput belog dragog kamenja.
Zbunjena dolaskom sivog zmaja i Aristraja, nisam primetila decaka koji je doleteo sa njim i koji se, nakon sto je sisao sa zmaja, zavukao u zacelje spilje, drhteci i uplaseno gledajuci. Na sebi je imao isprljano belu kosulju ciji su dugmici bili zakopcani poput neprecizno isprepletene devojacke kike. Na nosu su mu stajale naocare sa velikim crnim okvirom i debelim socivom. Kako se ubrzo spustio do poda, cuceci i zarivajuci glavu medju ramena, mogla sam da osmotrim crnu gustu kosu koja mu je padala do usiju, ali ponegde, oko temena, nazirale su mu se bele tacke koze glave, delujuci kao da je sa njih neko pocupao vlasi.
Prvi put smo zajedno prešli bele oblake na desnoj strani. Pratio je u stopu svojim zmajem Eurosa. Neopisivo sam zelela da makar stignemo do planine Slonovace, na sta je Euros pristao, ali plašila sam se da povedem i Davida sa sobom. No, nakon sto mi je osmehom pokazao koliko je srecan, odlucila sam da krenemo zajedno. Preletevsi poljanu, stigli smo do gustih belih oblaka. Tesko smo se provukli i ubrzo sam izgubila Davida iz vida. U belini oblaka počele su da mi se stvaraju sive mrlje prouzrokovane bolom koje oci osecaju zbog tolikog belog. Zatvorila sam oci i naslonila glavu na Eurosov vrat. Osecala sam kako mu srce kuca ubrzano i kako uplaseno mase krilima. „Samo napred, samo napred“, pomislih. Kada sam osetila toplinu sunca koja mi je preplavila telo, otvorih oci. Ispred mene se prostirala visoka hrastova suma.
U daljini se cuo deciji plac, ali pogled jos uvek nije bio cist. „Zasto ne razmisljas, Erika?“ vec prekoravam sebe, kada mi se ucini da se nesto zuti na levoj strani. David je izasao a zatim se Euros okrenuo ka njima. Plakao je dok je cvrsto i rukama i nogama grlio vrat svoga zmaja. „Izvini, ja.... Pogledaj dole!“ rekoh mu nakon sto sam ugledala copor vukova koji trci po uskom sumskom puteljku. Na ledjima nosili su ljude tamnopute boje koze. „Pogledaj gore!“ Iz daljine se naziralo jezero oko kojeg su setali i u kome su se kupali slonovi. David obrisa suze rukavima, podize glavu i zapanji se prizorom koji se nalazio ispred nas. I mene je odusevio.
Nalazili smo se se iznad jezera koje mirno presijava na suncu, nepraveci nikakav talas niti buku, uzivajuci u potpunoj sumskoj tisini. Tek poneki mali slon ga uzburka pokusavajuci da se igra u njemu. Odrasli slonovi uzivali su na suncu. Neki od njih zahvatali su vodu surlom a potom se prskali po telu ne bi li se rashladili, dok su drugi mahali svojim velikim usima. Ispod lisca nekih drveca koja okruzuju jezero nazirala se ponegde njihova debela, tamno siva koza dok su pokusavali surlom da dohvate lisce sa grana, a ispod surla presijavale su cisto bele kljove, poput belog dragog kamenja.