Realnost

Ivan Tabaković: “Realnost je granica saznanja.”

– Realnost je percepcija koja nastaje subjektivno-objektivnom interakcijom. Zbog toga, granica saznanja nije odredjena samo necim izvan coveka, vec i samim covekom.

—————

Zan Pol Sartr: “Postoje samo dve vrste ljudi s kojima ne mogu izaci na kraj: to su onji koji sve znaju i oni koji ne znaju nista.”

– Razlog tome je sto su prvi arogantni i sujetni. Precenjuju svoje znanje usled cega nastaje preterana subjektivnost. Drugi podcenjuju svoju sposobnost, pa se ne trude da imaju svoj stav i misljenje. I u jednom i u drugom slucaju izostaje objektivnost koja je potrebna za sporazum i razumevanje.

———-

Gi de Mopasan: “Ko ne ceni sebe, taj je nesrećan, a ko sebe precenjuje – taj je glup.”

————–

Beti Riz: „Ako misliš da si isuviše mali da bi bio efektivan onda nisi nikada bio u mraku sa komarcem.“

—————–

Richard Bach: “ You’re always free to change your mind and choose a different future, or different past.”

“Uvek si slobodan da promenis svoje misljenje i izaberes drugaciju buducnost, ili drugaciju proslost.”

– Da bi se ucinio drugaciji korak u buducnost potreban je drugaciji osvrt na proslost. Tako se dobije potpunije razumevanje sadasnjosti, pa se prave svesniji izbori i donose bolje odluke.

———

Džozef Konrad: “Svakog čoveka može da izda savest.”

-Dobar primer samoobmane i bezanja od odgovornosti. Nije savest ta koja izda coveka, vec je covek taj koji izda savest.

 

[zxy]

Ivan Tabaković: “Realnost je granica saznanja.”

Da ukoliko je subjekt čisti subjekt saznanja ,dakle subjekt oslobodjen svoje volje i htenja,a to umetnicima ( i ljubiteljima umetnosti) povremeno uspeva i tad oni stvaraju svoja vredna dela( ili kao gledalac u njima uživa)
Gde si bre Sofija ,nedostaje nam ovde mudrost tvoja

 

[123loncar]

... pojam , realno (lat) u našem pojmovniku označava da je nešto stvarno i istinito - matematički rečeno , tačno.....

...realnost kao stvarnost , je subjektivna , a ako dolazi iz kolektiva , onda je legalna i subjektu nametnuta voljom većine...ovo je zbog toga što čovekovoj spoznaji nije dostupna stvarna stvarnost , oću reći , čoveku je nedostupna apsolutna istina o bilo čemu pa i o njemu samom....
...onda je Aristotel u pravu , sa svojim bukvalizmom , koji prapagira apsolutne lične slobode ( “Budi gospodar svoje volje i sluga svoje savesti.”)....ipak sud etike trebalo bi da ograničava , kontroliše i upućuje savest na opšte razumno dobro koje je korisno sve i savkom , pa i onom koji se po tom dobru kreće , pa je onda sve to na neki način i lepo....dakle subjektivnu realnu savest treba otikom ograničiti i ustrojiti pa je pustiti da voljno dela....
...recimo na primer , realno je da danas ljudi misle da je kosmos nastao iz velikog praska ; ali nije realno da nešto nastane iz ničega , nigde - iz nepostojanja....

 

[Lavitta]

Zan Pol Sartr: “Postoje samo dve vrste ljudi s kojima ne mogu izaci na kraj: to su oni koji sve znaju i oni koji ne znaju nista.”

Najopasniji su oni koji su pročitali samo jednu knjigu (T.Akvinski)

 

[faraonn]

...najbrži put stizanja
do propasti...

 

[Zoki D.N.M.]

S prvom tvojom tezom bih mogao delimično da se složim : sami sebi postavljamo granice iako je spoznaja beskonačan proces .
Žan Pol Sartr je ovom njegovom izjavom van sfere mojih interesovanja - ne interesuju me utakmice . I zašto bi sa bilo kime izlazio na kraj ? Zar nije čovečnije razmenjivati iskustva u cilju sveukupnog duhovnog uzvišenja ?
Samim time preskočio bih sve ostalo do Aristotela - npr. : ako sam nekome obećao da ću biti ovde i svuda prisutan,to ne znači da sam u obavezi i da učestvujem u nečemu što me se ne tiče ...

 

[sofija06]

Hvala svima na komentarima, a tebi zxy za tako lepu dobrodoslicu.

 

[sofija06]

....ipak sud etike trebalo bi da ograničava , kontroliše i upućuje savest na opšte razumno dobro koje je korisno sve i savkom , pa i onom koji se po tom dobru kreće , pa je onda sve to na neki način i lepo....dakle subjektivnu realnu savest treba otikom ograničiti i ustrojiti pa je pustiti da voljno dela....

Kroz savest se dobija uvid u kolektivno dobro. Svesnot ili razumevanje se prosiri. Shvate se sustinske zakonitosti i u sebi, i u interakciji s okolinom. Na taj nacin se omoguci progresivan i funkcionalan razvoj. Kad se zadrzi samo na egoisticnom dobru/koristi razumevanje se ogranici. Stvara se i unutrasnji i vanjski nesklad. Zato je savest u neraskidivoj vezi s duhovnoscu.

Istinska duhovnost se ne ispoljava verom u boga ili odlaskom u crkvu, vec delovanjem u skladu sa savescu. Duhovni razvoj se pokazuje kroz izbore koje ljudi prave u momentima iskusenja, odnosno time koliko su u stanju da nadvladaju nizi, egoisticni nagon i da se opredele za duhovni nagon savesti.

Nema duhovnosti bez samoplemenivanja ili humanosti. To je razlog zasto je nas narod, pored hrabrosti, izuzetno mnogo cenio cojstvo. Otuda i cuvena izreka Marka Miljanova: “Junastvo je kada sebe branis od drugoga, a cojstvo je kad drugog branis od sebe.” Drugog branis od sebe samo onda kada uspevas da prevazilazis individualni, egoisticni nagon visim nagonom kolektivnog, opsteg dobra ili savescu.

 

[sofija06]

Zoki D.N.M. dobro si primetio da je spoznaja beskonacan proces. Zato i predstavlja stalnu promenu ili razvoj koji nastaje subjektivno-objektivnom interakcijom. Mada mi imamo beskonacan potencijal spoznavanja, realizovana spoznaja predstavlja samo fazu razvoja tog potencijala. Zbog toga je uvek nepotpuna. Treba imati u vidu, da ono sto se spoznalo ili sto se zna nije apsolutno, vec relativno; da ce se produbiti ili prosiriti. I to je dobro, jer se moze s optimizmom gledati u buducnost. Ono sto trenutno ne znamo ili sto je nedostupno i skriveno, vremenom se otkrije i spozna.

Zar nije čovečnije razmenjivati iskustva u cilju sveukupnog duhovnog uzvišenja ?

Slazem se s ovim.

ako sam nekome obećao da ću biti ovde i svuda prisutan,to ne znači da sam u obavezi i da učestvujem u nečemu što me se ne tiče ...

Nisam sigurna da u potpunosti razumem smisao ove izjave, pa ce moj komentar biti uopsten. Kao sto nas narod lepo kaze: “Vo se veze za rogove, a covek za rec. “ Ako se nesto obeca, tada se obecanje treba ispuniti. Time covek ostaje dosledan sebi. Pored toga, stvara iskrene, funkcionalne ili skladne odnose s drugim ljudima koji se zasnivaju na uzajamnom postovanju i uvazavanju. Dakle, ispunjenje obecanja rezultira i unutrasnjim i spoljasnjim skladom.

Naravno, pre nego sto se nesto obeca, treba se dobro razmisliti. Ukoliko neko ne oseca da ce biti u stanju da nesto ispuni, tada je bolje da to iskreno i kaze i da nista ne obeca. Kukavicki je nesto obecati, a ne ispuniti. Tada covek ne izdaje samo drugog, vec i samog sebe.

 

[zxy]

Još jednom ću da se osvrnem na reči Ivana Tabakovića o realnosti ,jer ne samo da je to što je rekao tačno nego je i izucetno lepo i sažeto rečena jedna neosporna i značajna istina.Ujedno ću time i svoj raniji komentar pojasniti i dopuniti.
Ne ulazeći u raspravu o realnosti u filozofskom smislu jer Ivana Tabakovića to kao umetnika i ne zanima(uostalom njegova izjava je i jedna filozofska istina jer dalje od objekta kao predstave za subjekta ne može se nikakvim načinom osim naučnom fantastikom),kao ni pitanja kako i zašto jer to je domen nauke i tu se istraživač nalazi u lancu uzroka i posledica u vremenu i prostoru koji jeste beskrajan,ne, njega kao umetnika zanima šta objekat jeste.Objekat i subjekat su korelati kao što se zna i jedno bez dugog ne biva.Ali taj odnos je promenljiv i zavisi kako od objekta koji je više ili manje izražen u odnosu na svoju suštinu,Platonovsku ideju koja se u njemu objektivira, tako i u odnosu na subjekt kao subjekt saznanja koji da bi spozano do kraja objekat, mora se sav posvetiti toj intuiciju kojom ga opaža,mora tako reći da utone u nju i da kao čisti subjekt saznanja ,oslobodjen sebe kao individue (koja je za njega i sama objekat) i njene volje,motiva i htenja,dokuči suštinu objekta,njegov karakter,i to izrazi svojim delom.Samo tako može objekat tj realnost da bude do kraja spoznata od strane čistog subjekta saznanja i u tom smislu je realnost i granica saznanja.

 

[Lavitta]

Još jednom ću da se osvrnem na reči Ivana Tabakovića o realnosti ,jer ne samo da je to što je rekao tačno nego je i izucetno lepo i sažeto rečena jedna neosporna i značajna istina.Ujedno ću time i svoj raniji komentar pojasniti i dopuniti.
Ne ulazeći u raspravu o realnosti u filozofskom smislu jer Ivana Tabakovića to kao umetnika i ne zanima(uostalom njegova izjava je i jedna filozofska istina jer dalje od objekta kao predstave za subjekta ne može se nikakvim načinom osim naučnom fantastikom),kao ni pitanja kako i zašto jer to je domen nauke i tu se istraživač nalazi u lancu uzroka i posledica u vremenu i prostoru koji jeste beskrajan,ne, njega kao umetnika zanima šta objekat jeste.Objekat i subjekat su korelati kao što se zna i jedno bez dugog ne biva.Ali taj odnos je promenljiv i zavisi kako od objekta koji je više ili manje izražen u odnosu na svoju suštinu,Platonovsku ideju koja se u njemu objektivira, tako i u odnosu na subjekt kao subjekt saznanja koji da bi spozano do kraja objekat, mora se sav posvetiti toj intuiciju kojom ga opaža,mora tako reći da utone u nju i da kao čisti subjekt saznanja ,oslobodjen sebe kao individue (koja je za njega i sama objekat) i njene volje,motiva i htenja,dokuči suštinu objekta,njegov karakter,i to izrazi svojim delom.Samo tako može objekat tj realnost da bude do kraja spoznata od strane čistog subjekta saznanja i u tom smislu je realnost i granica saznanja.

Granice realnosti su jako krhke jer one ovise od ljudskog saznanja ma kako do njega došli. No,proširivanjem ljudskog saznanja one se brišu i postavljaju nove.
Da li onda postoji veći broj realnosti,spoznatih ovisno o stepenu saznanja jedne individue i da li uopšte možemo govoriti o granicama realnosti ako ne znamo granice ljudskog saznanja?( a ne znamo)

 

[123loncar]

"Savest nije nista drugo nego visi, duhovni nagon ili svest kolektivne harmonije i kolektivnog dobra, za razliku od nize, individualne svesti o egoisticnom dobru ili koristi."....koliko je ovo realno ukazuje nam kapitalistička "viša" svest , koja svoju sreću vidi na nesreći drugih - oću reći manjina opljačkana robuje većina , koju kapitalistička viša harmonična svest neguje....hvala čovečanstvu na ovoj višoj svesti... samo individualne svesti mogu da spoznaju ovo , o razbojničkoj kolektivnoj upravljačkoj višoj svesti , uz koju su stali i parazitki intelektualci - kvazi naučnici i kvazi religijski velikodostojnici....današnja kolektivna svest , koja je na društvenim scenama je zla razbojnička sila....no nema veze....milijarde opljačkanih , poniženih , iskorišćenih , pobijenih današnjim intelektualcima nisu dokaz te nakazne kolektivne svesti , samo zato što oni kao prodavci magle paratiziraju na mrvicama sa stola obesne kapitalističke manjine....uvek je bilo isplativo biti uz skute vladajojućoj zveri no dostojanstveno nositi krst istine.....
...zašto ?
....volim da polemišem na temu miljanovaca , jer razmišljam i pitam se ima li junaštva bez čovečnosti - međ ljudima prostim i elitom koja formuliše društvenu svest....
...ima sestre i braćo.....fukara se večno slavi međ ruljom...uzmimo primera radi kenocid majstore , ratnike...oni koji su ga uveli u rat veličaju ga kao junaka , pa i rulja koja je sa njim duhovno posrnula slavi ga kao junaka...ono pak individualna pamet , zadojena čovečnošću za takvog tvrdi da je zver...i tu počinje borba hektorovaca i ahilovaca...gde ovi prvi veličaju junaštvo samo ako je u borbi za slobodu svih ( i velikih i malih ) ,a ovi drugi , samo ako je pobeda nad svima i može se steći slava u strahu svih od junaka.....i tako junaštvo je manje više živa ali relativna stvar...od grupe do grupe...od kolektivne svesti do kolektivne svesti...u našoj kolektivnoj svesti takozvani kraljević Marko je junačina...zašto , niko nezna u prostom puku ( naravno sem oni koji su osmislili ovu muljatorsku manipulaciju )...koja su to dela sa kojima je on zaslužan da nosi takvu slavu...ajde da smo mi listom turci , pa nekako čovek da razume...jer on je svo svoje biće i sva svoja umeđa , sebe podredio i žrtvovao za turskog sultana , pa je u tome i glavu izgubio...čemu njemu slava kad je na teritoriji srbije pljačkao , ubijao i vojevao za turke...čemu ?
...sad da se vratim na čojstvo ili pak čovečnost...ono po definiciji je čist intelektualni produkt...nešto čemu se teži u razvoju svojih karakternih svojstava....sebe sama....to je višnji cilj...kako religijski tako i intelektualni...zato je čojstvo više duhovno i to u religijskom smislu...jer nema kod religije / doktrinalno teorijske / relativizacije ...može biti ovako i onako...religija je internacionalna i ne vidi i ne zaziri od bilo koje društvene svesti...nju ne zaniva šta engleska kolektivna svest , ili pak francuska , nemačka , ruska , a ponajmanje srpska kolektivna svest kaže šta je čojstvo i njegova čovečnost....oću da kažem , religijska definicija čovečnosti je konstanta....
...hrist je čovečan , pa posle toga je junak , jer ustaje i žrtvuje se za dobro bit sviju i svakog ponaosob , nezavisno od pripadnosti kolektivu ili pak bilo kojoj grupaciji...žrtvuje se i za svoje krvnike...e to žrtvovanje za svoje krvnike veliko je junaštvo...tako veliko junaštvo sledi iz velike čovečnosti....i dan dani , jevreji misle da je hrist spravom razapet , ali i dan dani čovečnost misli da je i za njihovo spasenje hrist sebe junački žrtvovao....
..po tome , čovek treba biti čovečan i spasavati sebe od svake tiranije i zavojevača ( a to može biti i neznanje , manipulacija i prevara ) , a tek onda junak da druge , svoje neprijatelje spase od sebe sama !

 

[Роло Томази]

“Uvek si slobodan da promenis svoje misljenje i izaberes drugaciju buducnost, ili drugaciju proslost.”

Манифест неодговорности, рекао бих...
Лукаво манипулисање људским незнањем, типична западна идеја.
Шта ћемо са моралом, са етиком?
Интересантно за анализу...

 

[sofija06]

Zxy, ne samo sto su subjekt i objekt korelati, vec se isto odnosi i na realnost i spoznaju. Zato se moraju posmatrati u dinamicnom, a ne staticnom kontekstu da bi se izbegla zabluda granice. Sve sto ima svojstvo neprestane promene ili razvoja nema granicu.

 

[sofija06]

Rolo, ova izjava nema nikakve veze s politikom i manipulisanjem. Njome je jednostavno konstantovana psiholoska cinjenica. Ponekad ljudi stvaraju zablude i o sebi i o drugima kroz nerasciscene konflikte iz proslosti, sto ih sprecava da koriste njihov pun potencijal u sadasnjosti, samim tim nisu u stanju ni da stvaraju bolju buducnost.

Cesto je potrebno da se ucini drugaciji, odnosno zreliji osvrt na proslost, da bi se oslobodilo zabluda i time se postiglo trezvenije razmisljanje, koje ce omoguciti coveku da funkcionalnije i odgovornije zivi, a time i stvara drugaciju buducnost.

 

[zxy]

Zxy, ne samo sto su subjekt i objekt korelati, vec se isto odnosi i na realnost i spoznaju. Zato se oni moraju posmatrati u dinamicnom a, ne staticnom kontekstu, da bi se izbegla zabluda granice. Sve ono sto ima svojstvo neprestane promene ili razvoja, vec po samoj svojoj karakteristici nema granicu.

Upravo na tome insistiram i ja jer kretanje i promena su svojetvene materiji i podležu lancu uzroka i posledica a to je igranka bez kraja i konca.Umetnik ne traži to ,to ispituje naučnik,spoznaja objekta za umetnika znači shvatiti ga ,njegovu suštinu i ideju,i to izraziti u delu jasnije i od prirode koja je često zamućena.U pojedninačnom otkriti opšte koje se posle multiplicira bezbroj puta al jednom shvaćena njegova ideja(u smislu Platonove ideje) to je sve što umetnik traži i treba i u tom smislu realnost tako opažena jeste krajnja granica saznanja(za čisti subjekt saznanja) .A naučna istraživanja promena i kretanja, tome kraja nema ali ne možemo se praviti kao da nikad nije bilo Kanta.Neverovatno mi je kakva zbrka vlada u glavama,to je takodje posledica potrošačkog mentaliteta koji pabirči sve i svašta sa raznoraznih izvora od čega na kraju više šteta nego vajda

 

[sofija06]

Nemam mnogo vremena, zato ce moj odgovor biti kratak. Kretanje i promena nisu svojstvene samo materiji vec, isto tako i svesti koja je sustina svega, samim tim ideja i pojmova. Zog toga je spoznaja proces jer, se ideje takodje neprestano produbljuju.

 

[zxy]

Nemam mnogo vremena, zato ce moj odgovor biti kratak. Kretanje i promena nisu svojstvene samo materiji vec, isto tako i svesti koja je sustina svega, samim tim ideja i pojmova. Zog toga je spoznaja proces jer, se ideje takodje neprestano produbljuju.

Kad umetnik svoje opažanje,provlači kroz apstraktno mišljenje i pojmove upropašćava ono što je vredno u njegovoj intuiciji ,to više nije vredno kao umetničko delo....Ivan Tabaković je dobro znao šta je rekao
A i ja sam ovim završio

 

[sofija06]

Ima istine u tome. Medjutim, realnost nije samo umetnost, vec je kompleksnija. Umetnik obuhvati i docara samo jedan od momenata koji sacinjavaju realnost.

 

[Роло Томази]

Rolo, ova izjava nema nikakve veze s politikom i manipulisanjem.

Не кажем да има, само је ја посматрам из тог угла, из ракурса савременог тренутка; много се то данас злоупотребљава у политичком размишљању, па скрећем пажњу на тај аспект.

Njome je jednostavno konstantovana psiholoska cinjenica. Ponekad ljudi stvaraju zablude i o sebi i o drugima kroz nerasciscene konflikte iz proslosti, sto ih sprecava da koriste njihov pun potencijal u sadasnjosti, samim tim nisu u stanju ni da stvaraju bolju buducnost.

Са овим се слажем.

Cesto je potrebno da se ucini drugaciji, odnosno zreliji osvrt na proslost, da bi se oslobodilo zabluda i time se postiglo trezvenije razmisljanje, koje ce omoguciti coveku da funkcionalnije i odgovornije zivi, a time i stvara drugaciju buducnost.

То је привилегија људи са савешћу, чини ми се. Само будала не мења ставове, али- само мудри праве те осврте, да би се кориговали, установили грешку, или проверили став.
Није то тако једноставно нити је непогрешива матрица, упутство за живот.
Као са "универзалним алатом" за ове или оне мајсторе; чим је нешто "универзално"- није ни за кога...

 

[123loncar]

"trezvenije razmisljanje, koje ce omoguciti coveku da funkcionalnije i odgovornije zivi, a time i stvara drugaciju buducnost"

....šta znači ta fraza : funkcionalnije i odgovornije ziveti ?

Danteov pakleni krug , ili mudrost ništavila !?

 

[sofija06]

Не кажем да има, само је ја посматрам из тог угла, из ракурса савременог тренутка; много се то данас злоупотребљава у политичком размишљању, па скрећем пажњу на тај аспект.

Rolo, ako ova izjava nema nikakve veze s politikom, onda je besmisleno posmatrati iz tog aspekta. Jer, kao sto lek za glavu nije efikasan za lecenje stomaka tako se i ovde moraju razgraniciti oblasti da bi diskusija imala smisla.

 

[sofija06]

Nas narod je s pravom primetio da covek uci dok je ziv. Ni jedan covek nije savrsen ili “zavrsen”, vec se stalno mora usavrsavati. Svaki covek kroz interakciju s drugima ili svojim okruzenjem dobija sliku o sebi. Odnos s drugima je uvek odraz odnosa koji imamo sa sobom. Zbog toga je odnos s drugima znacajan pokazatelj naseg sopstvenog razvoja.

Uzmimo za primer dva coveka koja dodju u konflikt. Reflektivan covek nece odmah poci od instinkta samoodbrane i slepog osudjivanja drugog, vec ce poci od sebe. Nastojace da uvidi svoju odgovornost u stvaranju konflikta; da analizira svoj stav ili ponasanje koje je moglo doprineti konfliktu. Isto tako, nastojace da razume coveka s kojima ima konflikt, da ga saslusa, da pokusa razmotriti situaciju s njegovog stanovista. To mu to moze ukazati na vlastitu gresku ili zabludu koju mora da ispravi da bi u buduce bio uspesniji ili funkcionalniji.

Ako uz sve pokusaje i nastojanja ne uspe da resi konflikt, tada ce bar znati da je ucinio sve sto je bilo u njegovoj moci. To ce mu biti dovoljno da povrati unutrasnju ravnotezu i mir. Dakle, takav covek ne pokusava nasilno da kontrolise i menja druge, niti ocekuje od drugih da mu menjaju zivot, vec preuzima punu odgovornost za sebe. Trudi se da uci iz svake zivotne situacije i konflikta s drugima. Na taj nacin uspeva da se bolje prilagodi ili funkcionalnije zivi.

Za razliku od njega covek s arogantnim stavom smatra sebe nepogresivim i iznad ostalih ljudi. Osudjuje ih pre nego sto je i pokusao u potpunosti razumeti situaciju. Nastoji da ih kontrolise ili menja. Ne dozvoljava im da budu ono sto jesu, vec hoce da budu ono sto on zeli. Tacnije, da budu podesni da zadovoljavaju njegove potrebe. Drugi su uvek krivi za njegov nemir i nezadovljstvo. On nikada nije kriv, niti odgovoran za bilo sta.

S takvim stavom nije u stanju da uci i da se usavrsava, vec ostaje zarobljen unutrasnjim zabludama i konfliktima. Oni ga sprecavaju da shvati i sebe i druge. Zato ne moze da napreduje. Ogranici se neodgovornim i disfunkcionalnim ponasanju kojim produbljuje osecanje frustracije i nezadovoljstva.