Nekada smo ziveli na selu. Imali smo veliku kucu, jednospratnu sa sirokim dvoristem. Tik uz kapije kojima smo bili ogradjeni bili su posadjeni visoki kestenovi. Majka ih je mnogo volela. Cesto je govorila kako su oni granice naseg malog carstva. U jesen, kada bi bodljikave opne padale na zemlju i pri udaru pucale, a iz njih provirili, kao misevi iz rupe, kestenovi, ona ih je skupljala. I pekla. Nikada ih nisam jela, ne znam da li zato sto mi se naizgled nisu svidjali ili zato sto me je cesto majka pratila u stopu i ponavljala da su mnogo zdravi i da bi trebalo da ih jedem. U svakom slucaju, probala sam ih na kraju. Na sahrani. Nadam se da nisam zakasnila da joj se oduzim.
Svaki kesten bio je okruzen malim vrtovima crvenih ruze. Nisam ljubitelj cveca, ali njih sam obozavala. Prezirala sam svaku saksiju cveca u kuci, a bilo ih je mnogo. Cesto sam se majki zalila kako nam samo zauzimaju previse prostora, a ona je samo cutala i zalivala ih. I donosila jos vise i vise saksija i ponavljala kako ulepsavaju kucu. Nisam ga volela, ali volela sam da je gledam srecnu kada ga sredjuje i kupuje, da je slusam kako peva dok ga zaliva. Volela sam sto je ulepsavala kucu i sto nije odustajala od toga. Onda je odustala. Bolest ju je sprecila da nastavi, a sa njom je umrla i sva lepota.
Svaki kesten bio je okruzen malim vrtovima crvenih ruze. Nisam ljubitelj cveca, ali njih sam obozavala. Prezirala sam svaku saksiju cveca u kuci, a bilo ih je mnogo. Cesto sam se majki zalila kako nam samo zauzimaju previse prostora, a ona je samo cutala i zalivala ih. I donosila jos vise i vise saksija i ponavljala kako ulepsavaju kucu. Nisam ga volela, ali volela sam da je gledam srecnu kada ga sredjuje i kupuje, da je slusam kako peva dok ga zaliva. Volela sam sto je ulepsavala kucu i sto nije odustajala od toga. Onda je odustala. Bolest ju je sprecila da nastavi, a sa njom je umrla i sva lepota.
