Pozzz svimaa! ☺ volela bih kada biste izdvojili malo vremena,da pročitate moj problem i da odgovorite.Naime,radi se o jednom dečku koji mi se svidja i njegovi postupci mi nisu najjasniji,zato mi treba vaša pomoć tačnije vaše mišljenje i volela bih da mi kažete da li da preduzmem nešto? Da li da mu kažem da mi se svidja?
Sve je počelo još u prvoj godini srednje škole.Na samom početku 2012 godine,za vreme velikog odmora mi je rekao Zdravo.Nisam ga ranije poznavala,ali je uspeo da mi privuče i zadrži pažnju.Čula sam i od drugih devojaka da je to neka njegova trenutna fora i da nisam jedina kojoj se javio.Nikakav kontakt nismo imali sve do jula-kraja školske godine kada smo počeli da se dopisujemo preko Facebooka i da zajedno sa ostalim društvom idemo na Adu.Bilo je pomalo neprijatno i ja sam bila dosta stidljiva i nisam imala dovoljno hrabrosti da mu pridjem,čak sam bežala od svakog njegovog pokušaja da ostvari komunikaciju sa mnom,obraćao je pažnju i tada na mene i zadirkivao me je ali nisam bila sigurna da li mu se svidjam.Iznervirana i razočarana,jer sam na svaki način izbegavala bilo kakav kontakt sa njim uživo,rešila sam da mu priznam da mi se svidja,to sam mu rekla preko poruke i od tada je počeo drugačije da se ponaša prema meni,pozitivnije.Tada je on bio taj koji je prvi slao poruke i koji je održavao kontakt,čak me je i pitao da izadjemo.Pristala sam,ali sam se osečala strašno neprijatno i bila sam nervozna,mislim da je i njemu bilo neprijatno,iskreno oćekivala sam da će me poljubiti jer sam mislila da mu se svidjam,čim me je pozvao ali to se nije desilo.
Dopisivali smo se sve do kraja avgusta.Pred kraj letnjeg raspusta smo skoro izgubili kontakt ali smo se povremeno dopisivali.
Ništa se naročito nije dogadjalo od tog perioda,samo mi je jedna stvar bila čudna,pre dve godine smo išli sa profesorkom u obilazak galerije,inače nismo iz istog odeljenja.U galeriji je bilo dovoljno slobodnih mesta za sedenje,a on je seo baš iza mene i stalno mi je pomerao stlicu,sa željom da mi iz nekog razloga privuče pažnju,naravno da je uspeo ne samo to,već sam se potpuno zbunila a verujem i pocrvenela.Okrenula sam se na kratko i uhvatila njegov pogled,nasmejao mi se.
Ja sam zatim,obnovila naš kontakt u julu na letnjem raspustu,dopisivali smo se kratko,i taman kad sam odlučila da prestanem da mu šaljem poruke,nakon pet dana se on meni javio.Pitao me je da igramo igricu preko interneta,ponudio se da mi objasni instalaciju i sve vezano za igricu,dok smo igrali slao mi je srca (a to nikada ne radi)verovatno nije mogao da se suzdrži,znam da mu je bilo drago što smo igrali zajedno.Bilo kakav izliv nežnosti sa njegove strane je bila retka,skoro nemoguća pojava bar što se našeg odnosa tiče.Sutradan sam mu se javila,sa željom da ponovo igramo i on je tad bio hladniji,nije bio pristupačan i na moje poruke je samo kratko i jasno odgovarao,možda je bio neraspoložen,možda je imao neki problem,a možda ga je bilo sramota zbog svih onih srca i detaljnog objašnjenja igrice i strpljenja za moja pitanja.Zaista ne znam...
Moja drugarica je pravila rodjendansku žurku,on je čuo za žurku i meni poslao poruku da li može da dodje sa drugom,pitala sam drugaricu i ona je pristala.Danima mi je pričao kako neće doći,a kad sam rekla da možda neću doči rekao mi je da moram da dodjem,i ne znam da li je to zaista mislio ili je to sve bila šala.Na rodjendanu sam bila uzbudjena i jedva sam čekala da dodje,došao je pritom sa mnogo više drugova nego što je bilo predvidjeno,prišla sam mu poljubila ga i zagrlila,on je ostao nekako ukočen i samo se blago nasmejao,prilazila sam mu više puta i pitala ga da dodje da igra sa nama,rekao je polako,ima vremena i da je tek došao...tačnije odbio me je.Nakon toga sam ga ignorisala i onda je on počeo meni da prilazi i u jednom trenutku su nam se pogledi sreli,bio je u drugom delu prostorije i odvojio se od društva i došao blizu stola gde sam ja sedela sa drugaricama.Zatim je stavio ruku na moje rame i zadržao nekoliko sekundi,zatim seo preko puta mene i nije želeo da me pogleda,Pogledom sam bezuspešno tražila njegove oči i dobar odgovor za to što je uradio,ali nije mi ništa rekao...
U školi ne pričamo,jedino mi se obraća kad mu treba neka pomoć,uvek mu pomognem ali se uvek sve završava samo na tome. Izvoli i hvala...i poneki osmeh.Gledamo se i ponekad uhvatim njegov pogled,ali to je sve u prolazu,ponekad je to hladan i odsutan pogled,ponekad neprimetan a ponekad pun nekakve topline i sa obaveznim osmehom.
Ja sam se ohladila od njega,ali nikada nisam izgubila osećanja prema njemu,samo sam prestala da ih pokazujem,jer je on zatvoren i teško iskazuje osećanja,voli da je u centru pažnje i želi da se sve vrti oko njega,jer kad god meni treba neka njegova pomoć,neka informacija on nema vremena ili ima obaveze,drugaćiji je od ostalih,to je ono što mi se dopada i jedna jako interesantna stvar je ta da je on sa svima otvoren,komunikativan,direktan,a što se mene tiče,sa mnom se ponaša drugačije,zatvoren je,izbegava komunikaciju a to se može objasniti na dva načina- ili je potajno zaljubljen,a iz nekog razloga to ne iskazuje ili jednostavno nema potrebu za bilo kakvim razgovorom sa mnom,možda je izgubio interesovanje.
U školi se često dešava da naletim na njega,ili on na mene,naravno to nije slučajnost,namerno prolazim pored njega i i iniciram fizicki kontakt i kad god se to desi osetim ogromnu privlačnost i uznemirim se.
Zanima me Vaše misljenje,da li mislite da se sve svodi isključivo na fizičku privlačnost ili mislite da mu se svidjam? On je ženskaroš i stalno flertuje sa devojkama,imao je dosta usputnih veza ali su sve kratko trajale,što znači da je neozbiljan i da se verovatno plaši vezivanja.Ali opet da mu se iskreno svidjam,mislim da bi se više trudio i mislim da bi na neki način to pokazao,želeo bi me više u njegovoj blizini,a ovako se sve svodi samo na povremena sudaranja,gledanja,ili slanje poruka kad mu treba pomoć oko škole,čak mi nije ni čestitao rodjendan i očekuje da će uvek dobiti traženu pomoć,ali ako je samo to u pitanju,više mu neću pomagati i trudiču se da izbegnem bilo kakav kontakt,jer ne želim da me koristi.
Juče sam ga videla u sa nekom devojkom,on mene nije video sve dok nisam namerno usla u istu prostoriju gde su njih dvoje bili,on me je pogledao i too je trajalo siugurna sam par sekundi,ali ništa se nije desilo,ni ćao mi nije rekao,dobro priznajem nisam ni ja njemu,eeeh sve je ovako komplikvano ili samo ja komplikujem?
*
Zasto se vezujemo za odredjene osobe toliko i u cemu je blokada da je prebolimo? Zasto ako je neko nezainteresovan zasto ne pokazuje ravnodusnost a ne neki prezir i pritom potpuno ignorise a potajno uhvatim pogled?
Etoo to su moja pitanja,svako mišljenje će mi dobro doči i pomoći da razmislim šta i kako daljee,pozdrav za sve čitaocee :-****
Sve je počelo još u prvoj godini srednje škole.Na samom početku 2012 godine,za vreme velikog odmora mi je rekao Zdravo.Nisam ga ranije poznavala,ali je uspeo da mi privuče i zadrži pažnju.Čula sam i od drugih devojaka da je to neka njegova trenutna fora i da nisam jedina kojoj se javio.Nikakav kontakt nismo imali sve do jula-kraja školske godine kada smo počeli da se dopisujemo preko Facebooka i da zajedno sa ostalim društvom idemo na Adu.Bilo je pomalo neprijatno i ja sam bila dosta stidljiva i nisam imala dovoljno hrabrosti da mu pridjem,čak sam bežala od svakog njegovog pokušaja da ostvari komunikaciju sa mnom,obraćao je pažnju i tada na mene i zadirkivao me je ali nisam bila sigurna da li mu se svidjam.Iznervirana i razočarana,jer sam na svaki način izbegavala bilo kakav kontakt sa njim uživo,rešila sam da mu priznam da mi se svidja,to sam mu rekla preko poruke i od tada je počeo drugačije da se ponaša prema meni,pozitivnije.Tada je on bio taj koji je prvi slao poruke i koji je održavao kontakt,čak me je i pitao da izadjemo.Pristala sam,ali sam se osečala strašno neprijatno i bila sam nervozna,mislim da je i njemu bilo neprijatno,iskreno oćekivala sam da će me poljubiti jer sam mislila da mu se svidjam,čim me je pozvao ali to se nije desilo.
Dopisivali smo se sve do kraja avgusta.Pred kraj letnjeg raspusta smo skoro izgubili kontakt ali smo se povremeno dopisivali.
Ništa se naročito nije dogadjalo od tog perioda,samo mi je jedna stvar bila čudna,pre dve godine smo išli sa profesorkom u obilazak galerije,inače nismo iz istog odeljenja.U galeriji je bilo dovoljno slobodnih mesta za sedenje,a on je seo baš iza mene i stalno mi je pomerao stlicu,sa željom da mi iz nekog razloga privuče pažnju,naravno da je uspeo ne samo to,već sam se potpuno zbunila a verujem i pocrvenela.Okrenula sam se na kratko i uhvatila njegov pogled,nasmejao mi se.
Ja sam zatim,obnovila naš kontakt u julu na letnjem raspustu,dopisivali smo se kratko,i taman kad sam odlučila da prestanem da mu šaljem poruke,nakon pet dana se on meni javio.Pitao me je da igramo igricu preko interneta,ponudio se da mi objasni instalaciju i sve vezano za igricu,dok smo igrali slao mi je srca (a to nikada ne radi)verovatno nije mogao da se suzdrži,znam da mu je bilo drago što smo igrali zajedno.Bilo kakav izliv nežnosti sa njegove strane je bila retka,skoro nemoguća pojava bar što se našeg odnosa tiče.Sutradan sam mu se javila,sa željom da ponovo igramo i on je tad bio hladniji,nije bio pristupačan i na moje poruke je samo kratko i jasno odgovarao,možda je bio neraspoložen,možda je imao neki problem,a možda ga je bilo sramota zbog svih onih srca i detaljnog objašnjenja igrice i strpljenja za moja pitanja.Zaista ne znam...
Moja drugarica je pravila rodjendansku žurku,on je čuo za žurku i meni poslao poruku da li može da dodje sa drugom,pitala sam drugaricu i ona je pristala.Danima mi je pričao kako neće doći,a kad sam rekla da možda neću doči rekao mi je da moram da dodjem,i ne znam da li je to zaista mislio ili je to sve bila šala.Na rodjendanu sam bila uzbudjena i jedva sam čekala da dodje,došao je pritom sa mnogo više drugova nego što je bilo predvidjeno,prišla sam mu poljubila ga i zagrlila,on je ostao nekako ukočen i samo se blago nasmejao,prilazila sam mu više puta i pitala ga da dodje da igra sa nama,rekao je polako,ima vremena i da je tek došao...tačnije odbio me je.Nakon toga sam ga ignorisala i onda je on počeo meni da prilazi i u jednom trenutku su nam se pogledi sreli,bio je u drugom delu prostorije i odvojio se od društva i došao blizu stola gde sam ja sedela sa drugaricama.Zatim je stavio ruku na moje rame i zadržao nekoliko sekundi,zatim seo preko puta mene i nije želeo da me pogleda,Pogledom sam bezuspešno tražila njegove oči i dobar odgovor za to što je uradio,ali nije mi ništa rekao...
U školi ne pričamo,jedino mi se obraća kad mu treba neka pomoć,uvek mu pomognem ali se uvek sve završava samo na tome. Izvoli i hvala...i poneki osmeh.Gledamo se i ponekad uhvatim njegov pogled,ali to je sve u prolazu,ponekad je to hladan i odsutan pogled,ponekad neprimetan a ponekad pun nekakve topline i sa obaveznim osmehom.
Ja sam se ohladila od njega,ali nikada nisam izgubila osećanja prema njemu,samo sam prestala da ih pokazujem,jer je on zatvoren i teško iskazuje osećanja,voli da je u centru pažnje i želi da se sve vrti oko njega,jer kad god meni treba neka njegova pomoć,neka informacija on nema vremena ili ima obaveze,drugaćiji je od ostalih,to je ono što mi se dopada i jedna jako interesantna stvar je ta da je on sa svima otvoren,komunikativan,direktan,a što se mene tiče,sa mnom se ponaša drugačije,zatvoren je,izbegava komunikaciju a to se može objasniti na dva načina- ili je potajno zaljubljen,a iz nekog razloga to ne iskazuje ili jednostavno nema potrebu za bilo kakvim razgovorom sa mnom,možda je izgubio interesovanje.
U školi se često dešava da naletim na njega,ili on na mene,naravno to nije slučajnost,namerno prolazim pored njega i i iniciram fizicki kontakt i kad god se to desi osetim ogromnu privlačnost i uznemirim se.
Zanima me Vaše misljenje,da li mislite da se sve svodi isključivo na fizičku privlačnost ili mislite da mu se svidjam? On je ženskaroš i stalno flertuje sa devojkama,imao je dosta usputnih veza ali su sve kratko trajale,što znači da je neozbiljan i da se verovatno plaši vezivanja.Ali opet da mu se iskreno svidjam,mislim da bi se više trudio i mislim da bi na neki način to pokazao,želeo bi me više u njegovoj blizini,a ovako se sve svodi samo na povremena sudaranja,gledanja,ili slanje poruka kad mu treba pomoć oko škole,čak mi nije ni čestitao rodjendan i očekuje da će uvek dobiti traženu pomoć,ali ako je samo to u pitanju,više mu neću pomagati i trudiču se da izbegnem bilo kakav kontakt,jer ne želim da me koristi.
Juče sam ga videla u sa nekom devojkom,on mene nije video sve dok nisam namerno usla u istu prostoriju gde su njih dvoje bili,on me je pogledao i too je trajalo siugurna sam par sekundi,ali ništa se nije desilo,ni ćao mi nije rekao,dobro priznajem nisam ni ja njemu,eeeh sve je ovako komplikvano ili samo ja komplikujem?
*
Zasto se vezujemo za odredjene osobe toliko i u cemu je blokada da je prebolimo? Zasto ako je neko nezainteresovan zasto ne pokazuje ravnodusnost a ne neki prezir i pritom potpuno ignorise a potajno uhvatim pogled?
Etoo to su moja pitanja,svako mišljenje će mi dobro doči i pomoći da razmislim šta i kako daljee,pozdrav za sve čitaocee :-****