Kada sam odlucila da otvorim vrata svoje sobe, nakon sto sam prvi put prespavala u njoj, prvo sto sam primetila je bilo usko tlo kome se nazirao kraj. Iako je nisam videla, po ostrom vazduhu kakav se oseca sa planina naslucujem da ivica tla vodi do duboke provalije. Tihi zvuk bezdana koji se odbija o zidove praznog i dubokog prostora, nastanjuje se u mojoj usnoj skoljci. Po tome zakljucujem da me nikakva sila nece naterati da se odvojim od okvira vrata. Medjutim, podigavsi pogled shvatam o cemu se radi. Preko puta mene ne vidim ni zemlju ni nebo, vec samo stenoviti zid zemljane boje u kojem su udubljene spilje razlicite velicine. Pretpostavljam da se i ja nalazim u jednoj takvoj. Izmedju nas pogled mi otezavaju beli oblaci koji se istovremeno i krecu i cepkaju, ali mogu da osmotrim ljude koji se setaju po spiljama. Iako pokusavaju da ne primetim kada „slucajno“ bace pogled ka meni, mom oku nista ne moze da promakne. Neki su pak i zureli ka mojoj spilji, sto me je navelo da se zabrinem i delujem i prestanem samo da osmatram okolinu. Iskoracila sam i priblizila se ivici tla. Iako sam se plasila, morala sam da utvrdim da li je moja pretpostavka tacna. Donekle se mogla videti jos po koja spilja, ali pravo u ponor se nazirao samo mrak.
Kada je poceo da mi se zamucuje vid i da mi se stvaraju snezne mrlje od predugog gledanja u crno, zapitala sam se da li provalija ima pocetak posto kraja nije bilo. Podigavsi pogled na gore, nebo je kao slika setalo iznad nas. Sliku su uokvirivale ivice provalije. Ponadah se da postoji nacin da se pobegne iz ovog procepa zemlje.
Kada bih letela na Eurosu, slobodnije bih posmatrala zemlju zmajeva. Ljudi se krecu po spiljama radeci svakojake poslove, ili odmaraju, gledajuci u nas i puseci iz svojih dugih drvenih lula. Bezbroj spilja se prostire u procepu. Zene uglavnom nose haljine umazane brasnom a ruke su im do laktova uveliko u testu koje mesaju dok vicu na decu jer vire iza vrata i odusevljeno nas posmatraju. Muskarci nose pocepanu staru odecu uprljanu crnim uljem, jer je vecina zaokupljena popravkom neke metalne ili drvene naprave. Mnogi putuju na zmajevima sarenih boja, igrajuci se sa vetrom i oblacima.
Iznad procepa jako sunce bi uvek zapeklo. Sa obe strane procepa prostirale su se dugacke poljane preplavljene morima trave svakojakih vrsta, a tek ponegde su se nazirale mrlje gole zemlje. Trava je dovoljno visoka kako bi u njoj obitavio citav svet insekata i dovoljno gusta da pri setanju vetra svojim vrhovima svira u poljskom horu, zajedno sa zujanjem zrikavaca i pcela. U daljini, velike naslage kako belih oblaka na desnoj strani tako crnih na levoj, kriju prostor koji se proseze iza njih. Zmajevi su leteli iznad povrsine.
Kada je poceo da mi se zamucuje vid i da mi se stvaraju snezne mrlje od predugog gledanja u crno, zapitala sam se da li provalija ima pocetak posto kraja nije bilo. Podigavsi pogled na gore, nebo je kao slika setalo iznad nas. Sliku su uokvirivale ivice provalije. Ponadah se da postoji nacin da se pobegne iz ovog procepa zemlje.
Kada bih letela na Eurosu, slobodnije bih posmatrala zemlju zmajeva. Ljudi se krecu po spiljama radeci svakojake poslove, ili odmaraju, gledajuci u nas i puseci iz svojih dugih drvenih lula. Bezbroj spilja se prostire u procepu. Zene uglavnom nose haljine umazane brasnom a ruke su im do laktova uveliko u testu koje mesaju dok vicu na decu jer vire iza vrata i odusevljeno nas posmatraju. Muskarci nose pocepanu staru odecu uprljanu crnim uljem, jer je vecina zaokupljena popravkom neke metalne ili drvene naprave. Mnogi putuju na zmajevima sarenih boja, igrajuci se sa vetrom i oblacima.
Iznad procepa jako sunce bi uvek zapeklo. Sa obe strane procepa prostirale su se dugacke poljane preplavljene morima trave svakojakih vrsta, a tek ponegde su se nazirale mrlje gole zemlje. Trava je dovoljno visoka kako bi u njoj obitavio citav svet insekata i dovoljno gusta da pri setanju vetra svojim vrhovima svira u poljskom horu, zajedno sa zujanjem zrikavaca i pcela. U daljini, velike naslage kako belih oblaka na desnoj strani tako crnih na levoj, kriju prostor koji se proseze iza njih. Zmajevi su leteli iznad povrsine.