PREDLOG ZA SUBOTNJE POPODNE - PROČITAJ NE UJEDA !

Vikareva sluškinja

Kada je vikareva sestra preminula, poželela sam njeno mesto. U sveštenikovoj kući bila bih dobro smeštena i rešila mnoge životne probleme.
On sigurno neće ništa pokušavati i moći ću da živim mirno.

Zazirala sam od muškaraca. Nisam podnosila njihove dodire i požudne poglede, kao da me skidaju. Čak ni đavo nije uspeo u tome. Poštovao je moj izbor. U činjenju zla mogla sam da mu pomognem i radi toga nije morao da me razdeviči.

Zahvaljujući jednoj bajalici uspela sam da vikara nagovorim da me primi. Spremala sam mu doručak, ručak i večeru, čistila prašinu s knjiga, održavala njegove odežde i peglala snežnobele stolnjake sa oltara. Bili su kao novi.

Kada mu nije bilo dobro, lečila sam ga čajevima od lipe i matičnjaka i svežim jajima sa dva žumanceta koje sam uzimala iz sena čim bi ih snela crna kokoška kako bi ih popio još tople.

Što se mene tiče, mogla sam tako do kraja života.

Koji ga je đavo spopao da u pola noći uđe u moju sobu.

Stajala sam ispred prozora i gledala u Mesec, obučena samo u njegove zrake.

Zastao je na vratima kao skamenjen. Potom je, netremice gledajući u mene, spustio svećnjak na komodu i žustro skočio prema meni pokušavajući da me zgrabi rukama.

Nije, naravno, mogao da pretpostavi da ću se brzo skloniti u poslednjem trenutku i izbeći njegov zagrljaj: proleteo je kroz otvoren prozor i tresnuo u crkveno dvorište.

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/drustvo...1118.html?news_id=296612#sthash.cnyGF5c2.dpuf

 

[Dušica D.]

A jel ovo cela priča, kao da fali nešto? I kakav je predlog za subotnje popodne: čitati knjige il ucmekati muža ili neku sličnu živuljku?

 

[123loncar]

...koliko ja kužim , ona je dvadeset i neka iz cele knjige....a ovako gledano cela je - odnosno dato je čitaocu da je dovrši u svom slučaju , sa svojim metodama...a šta da kažem , muž je uvek bio tuđe magare ; a zet , pseto koje se vezuje u dvorište i ubija sekirom gluvarom , kad ujede kuma popa , u avliji ...naša posla !...kakva bi tek priča bila da vikar nije polagao zavet časti , a ?

 

[123loncar]

...evo adrese o bližim obaveštenjima o autori knjige i samom delu : http://www.clio.rs/knjige.php?id=48

 

[Zakasneli]

Podseća na Manaru

 

[Dušica D.]

...koliko ja kužim , ona je dvadeset i neka iz cele knjige....a ovako gledano cela je - odnosno dato je čitaocu da je dovrši u svom slučaju , sa svojim metodama...a šta da kažem , muž je uvek bio tuđe magare ; a zet , pseto koje se vezuje u dvorište i ubija sekirom gluvarom , kad ujede kuma popa , u avliji ...naša posla !...kakva bi tek priča bila da vikar nije polagao zavet časti , a ?

Zavet časti, nije nego, uh, ja bih to mnoooogo drugačije završila, a imam mali milion "metoda" posebno kad me neko namerno očepi.

 

[123loncar]

...ako ste dokoni , a nekakva seta dušu Vam proganja , pa se rvete na današnji dan sa belodanim istinama koje se satiru medijskom drekom , probajte da pročitate ovu kolumnu , koja podosta može Vam pomoći o0ko tog rvanja - makar tolko da skontate kako niste usamljeni , pa i ne umišljate :

Uskršnje “Famozno”

Danas je, čestnejši čteci i uvažajemi komentatorluče, Uskrs, najradosniji hrišćanskih praznik. Zbog nepodudarnosti julijanskog i gregorijanskog kalendara, i ta nam radost dolazi sa izvesnim zakašnjenjem, ali i velim zadovoljstvom što smo sačuvali ”identitet” i što smo i u tome mimo sveta. No, dobro, danas se nećemo baviti srpskim kalendarima, neslogama, međusobicama i zađevicama, nego ćemo razmotriti šta bi Gospod Isus Hristos video i kako bi se proveo kada bi nekim slučajem banuo u Srbiju. A mogao bi. Obećao je da će se vratiti. Nebo i zemlja će proći – tako je rekao – ali reči moje neće proći.
Šta bi, dakle, savivši nebesa i sišavši u Srbiju, video Gospod Isus Hristos? Video bi isto ono što vide svi koji imaju oči da vide: Opustošenu zemlju staraca koja nezadrživo trune i propada, u kojoj se oficiri, podoficiri i privilegovani izležavaju na hipermodernoj VMA, a u kojoj bebe umiru zbog nedostatka medicinske opreme u derutnim bolnicama; zemlju u kojoj su čitave oblasti nenastanjene i zaparložene, a u kojoj se do juče sanjarilo (i pokušavalo da se sanjarenja pretvore u javu) o basnoslovnom proširenju granica i koja – nakon svega – uopšte ne zna gde su joj granice. Video bi, nadalje, imaginarnu državu Srbiju koja postoji isključivo radi dobrobitija državnika i državnog aparata i to isključivo na televiziji i u tablodima, dok stvarnu Srbiju pustoše haos, beznađe i bezakonje. Video bi – iako to u sveznanju oduvek zna – da se On – Srba što se tiče, ovaplotio u telu, da bi srpski domaćini sekli badnjak i klali pečenicu, a srpske domaćice farbale jaja. Video bi, nadalje, patrijarha njegove Crkve kako bezbožničko gladovanje motivisano najnižim pobudama srebroljublja i vlastoljublja nagrađuje pričešćujući štrajkača Njegovom krvlju i njegovim telom.
Kud god bi se okrenuo, video bi Gospod mržnju, razdore, ubistvo, laž, krivokletstvo, prevaru, otimačinu i nesreću i video bi arhijereje Njegove crkve u Srbiji kako krivicu za ta zla ne pripisuju grešnosti “mnogostradalnog” naroda, nego podmuklim zaverama zapadnih moćnika, koji su “nepravoslavni”, koji nisu “gostoprimljivi” i koji “nemaju dušu”. Video bi, da ne dužim sve ono što svi mi svakoga dana viđamo u tabloidima i sa čime se, u sveopštoj raslabljenosti, mirimo kao sa neminovnošću.
A kako bi se Gospod proveo u Srbiji, to je već filozofsko pitanje. Ukoliko bi – kao što je činio pre dve hiljade godina – izašao na trg da propoveda svoju reč, mogao bi računati na pažnju retkih kljastih i oduzetih koji bi njegove reči zaboravili odmah nakon isceljenja, dočim bi ga ostali smatrali za sumasišavšeg koji bulazni o neophodnosti da se vole ne samo bližnji, nego i neprijatelji. A ako bi se gospod nekim slučajem drznuo da prekori srpske kneževe zemaljske, scenosled bi bio ovakav: Džumhurbaškan bi mu poručio da ne “kopa po Srbiji”, a Vulin bi ga optužio da neće uspeti da sruši Vučića. Hristos voskrese, đuturmi.

Svetislav Basara


Hristos voskrese !

Vaistina voskrse !

Mir međ dobrim ljudima !