Како пролази време, продајем све више и више, радим ко драгстор, што више продам више зарадим и то је крајње поштен начин обрачуна и исплате зараде. То ми је мотивација да се трудим и да идем напред. Врелину убивам за**банцијом. Хаха. Што би рекли Босанци-шала, шега, комика, ба! Хехе. Е сад, имао сам проблема са ногама и обућом (а нисам једини) излазили ми жуљеви, чак сам и код доктора ишао, зато је за рад на плажи и дуго ходање на послу веома важно наћи удобну обућу. И тај проблем сам касније превазишао.
И тако, дан за даном, радим, кувам се, прокувавам, хаха, и замишљам ПВЦ прозор на соби који ћу купити од уштеђених пара а то сам касније и претворио у реалност! Већ ме сви живи запамтили по томе: „МИНИ ФИНИ У 'ЛАДОВИНИ“, заразио сам децу тиме и ајде што су деца понављала то ко нездрава кад виде мене са крофницама, него су то причала и понављала чак и мојим колегама кад год би их видели на плажи. Сећам се да ми је 1 колега рекао да кад су му досадна деца то рекла, он их отерао у 3 лепе и реко им: „ј*** вас онај од кога сте то чули!“ Хахаха. Има и руских туриста и за њих сам одштампао мајицу на којој пише на руском нешто као: „Продајем крофнице, још мало па нестало. Ајде, ајде!“
А убијао ме празан ход по шеталишту а правило је да се по шеталишту хода брза а по плажи полако. И сад на том празном ходу између плажа се губи време. Најбоље ми је ишло у Старој бањи а тамо је био 1 продавац конкуренције кога смо звали Брзи Гонзалес јер је исувише брзо ишао плажом и викао: „Мини-фини, фини-мини!“ и оде човек ко муња а то не ваља јер људи морају да трче за њим и да га јуре по плажи да би купили крофнице. Ја сам ишао полако и развио сам 1 технику а то је да се нон-стоп окрећем по плажи и гледам и мало даље не би ли погледом ухватио руку која ме зове. Јер ми људи углавном сигнализирају да хоће да купе крофнице дизањем руке или позивањем. Мада је било и за*****аната који подигну руку па се после окрећу, праве се луди. И ја сам те руке посматрао као неке лампице на пољу/плажи које се пале и које су знак за акцију и продају. Што више тих лампица светли то је боље. И сад никад не знаш где ће, кад ће и колико тих лампица да се упали. Твоје је само да идеш полако, да се видиш, да се чујеш, да пратиш лампице, да засмејаваш народ на плажи, да се за**баваш и заносиш ко муда у косидбу и да продајеш.
Осим Срба и Руса, има мало и других странаца, тј. туриста из западне Европе. Понекад чашћавају. Као што рекох, најбоље ми је ишло у Старој Бањи а тамо је радила и конкурентска фирма Илијада. То је ресторан на шеталишту који је продавао и крофнице на шеталишту и по плажи. Они су радили само у Старој Бањи а не у целом ХН ко ми. И ја сам им био велика конкуренција, нису могли да ме смисле. Пар пута су ми рекли-ти овде највише продајеш, били су љубоморни на мене, и имао сам чак и пар проблема са њима. Колеге су смислиле фору „Иван против Илијаде“, убивао сам им промет на место, хаха, никад у тај ресторан нисам ушао а ја мислим кад би се то десило, да би ми они сипали мишомор у јело с јасном намером да ме утепају. Хахаха.
Рећићу вам 1 анегодоту. Радим ја и нестају ми крофнице, позовем достављача и наручим још. Настављам. Код мора сам. Чујем неко виче ИВАНЕЕЕЕЕЕЕ, ИВАНЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ, окрећем се, и чудим се јер знам да ми тамо ретко ко знао име, на плажи ме нико не зове, погледам ја према води и видим неко ми маше, био је мало дубље и нисам одмах видео ко је. Кад ја погледам мало боље и он се приближи и имам шта да видим: ПРВИ КОМШИЈА, ЈЕ*О ТЕ! А нити сам ја знао да је он у ЦГ нити обрнуто. И ми се ту поздравимо, где си, како си, био је ту з девојком, а очекивао је и сестру. И пита он мене где може да нађе стан за сестру пошто она треба да стигне касније. И ја му кажем да не знам ал га упутим код Новљанке пошто се на тој раскрсници налазе дилери, тј. људи који издају собе. Каже-јел то близу? Јесте, одвешћу те!
И кренемо тамо и покажем му. И тек кад смо кренули тамо, сетим се да сам наручио крофнице и да ме чекају баш код Новљанке, иначе сам у том разговору био и заборавио на њих. Хаха. И договарамо се ми да одемо негде увече на пиће а он ми каже да ће да води девојку и сестру на рибу у Илијаду. И зове и мене. А ја му кажем да у Илијаду не улазим ни за живу главу. Одма би ми сипали отров у тањир. Хахаха.
Описаћу вам дан када сам највише продао. Обично сам продавао по 70-80-90 порција, дневно. Неки дан и више. 8.8.2010. Од самог почетка је била добра продаја која ми је толико феноменално ишла да уопште нисам ни излазио из Старе бање и нисам ни ишао на друге плаже. Цео дан сам остао тамо. Нестају ми крофнице у 15 до 12. Наручујем још. А грубо речено сам имао неки просек око 1 тацну на сат. Пита ме Пеђа јел ће то да ти буде довољно, ја гледам на сат а знајући да иде пауза у 1 рачунам да оће и кажем му да мислим да је то то. И он ми довезе и ја узмем тацну и одједном креће навала,. Нисам шетао по плажи него су се људи окупили око мене и куповали ми крофнице на месту. Ко на штанду, ј*** те! Просте невероватно. И ја продам тацну за 10-15 минута а до 1 сат сам уместо оне 1 планиране продао 3! Фантастично! И одем на паузу. После паузе се наставља навала. Шпиц сезоне је и тако тера цео дан. Ја зовем Пеђу и стално му наручујем још. И зовем. И зовем. И зовем. И зовем. И још. И још. И још. И још. И он ме у једном тренутку пита: „Јел си ти нормалан?“ Ја кажем-јесам. Добро, ту сам га слагао ал ви ћутите, немојте никоме да кажете. 
И на крају дана-анализа. Седимо у 1 просторији ми, продавци, и оба послодавца. А заборавио сам да кажем да сам имао 2 послодавца, 1 је био Здравко полицајац али је Милан водио главни посао и они су били ортаци. Здравко је исто супер човек. Седимо и бројимо пазар. Свако свој. Мене је живо занимало колико сам продао јер сам га тај дан убивао на место и знам да сам постигао рекорд. А да, све се пише у блокче код Пеђе. И Срђан је избројао 138. И на крају ја. Сабирају црте. А црте у блокчету обично стану на 1 страну стране а мени је тај дан попунио цртама продаје скоро целу страницу, није имао где да их пише више. Хехе. Неизвесност расте. И избројимо мој пазар 217,5 евра и ја ти тај дан продам ЧАК 145 ПОРЦИЈА КРОФНИЦА и постигнем укупни рекорд који после нико није могао да пробије! Значи, био сам много срећан, тај дан сам зарадио 46,5 евра и то ми је била највећа дневна зарада до тада. Сви ми честитају а колега Срђан који је био мало бољи продавац од мене је наравно био видно снужден и љубоморан на мој пословни успех. А био сам мртав уморан, на крају дана сам се једва вукао. И кад то завршимо-одма у кревет! Значи падам! Нема туширање! Нема ништа!
Наставиће се...
И тако, дан за даном, радим, кувам се, прокувавам, хаха, и замишљам ПВЦ прозор на соби који ћу купити од уштеђених пара а то сам касније и претворио у реалност! Већ ме сви живи запамтили по томе: „МИНИ ФИНИ У 'ЛАДОВИНИ“, заразио сам децу тиме и ајде што су деца понављала то ко нездрава кад виде мене са крофницама, него су то причала и понављала чак и мојим колегама кад год би их видели на плажи. Сећам се да ми је 1 колега рекао да кад су му досадна деца то рекла, он их отерао у 3 лепе и реко им: „ј*** вас онај од кога сте то чули!“ Хахаха. Има и руских туриста и за њих сам одштампао мајицу на којој пише на руском нешто као: „Продајем крофнице, још мало па нестало. Ајде, ајде!“
А убијао ме празан ход по шеталишту а правило је да се по шеталишту хода брза а по плажи полако. И сад на том празном ходу између плажа се губи време. Најбоље ми је ишло у Старој бањи а тамо је био 1 продавац конкуренције кога смо звали Брзи Гонзалес јер је исувише брзо ишао плажом и викао: „Мини-фини, фини-мини!“ и оде човек ко муња а то не ваља јер људи морају да трче за њим и да га јуре по плажи да би купили крофнице. Ја сам ишао полако и развио сам 1 технику а то је да се нон-стоп окрећем по плажи и гледам и мало даље не би ли погледом ухватио руку која ме зове. Јер ми људи углавном сигнализирају да хоће да купе крофнице дизањем руке или позивањем. Мада је било и за*****аната који подигну руку па се после окрећу, праве се луди. И ја сам те руке посматрао као неке лампице на пољу/плажи које се пале и које су знак за акцију и продају. Што више тих лампица светли то је боље. И сад никад не знаш где ће, кад ће и колико тих лампица да се упали. Твоје је само да идеш полако, да се видиш, да се чујеш, да пратиш лампице, да засмејаваш народ на плажи, да се за**баваш и заносиш ко муда у косидбу и да продајеш.
Осим Срба и Руса, има мало и других странаца, тј. туриста из западне Европе. Понекад чашћавају. Као што рекох, најбоље ми је ишло у Старој Бањи а тамо је радила и конкурентска фирма Илијада. То је ресторан на шеталишту који је продавао и крофнице на шеталишту и по плажи. Они су радили само у Старој Бањи а не у целом ХН ко ми. И ја сам им био велика конкуренција, нису могли да ме смисле. Пар пута су ми рекли-ти овде највише продајеш, били су љубоморни на мене, и имао сам чак и пар проблема са њима. Колеге су смислиле фору „Иван против Илијаде“, убивао сам им промет на место, хаха, никад у тај ресторан нисам ушао а ја мислим кад би се то десило, да би ми они сипали мишомор у јело с јасном намером да ме утепају. Хахаха.
Рећићу вам 1 анегодоту. Радим ја и нестају ми крофнице, позовем достављача и наручим још. Настављам. Код мора сам. Чујем неко виче ИВАНЕЕЕЕЕЕЕ, ИВАНЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ, окрећем се, и чудим се јер знам да ми тамо ретко ко знао име, на плажи ме нико не зове, погледам ја према води и видим неко ми маше, био је мало дубље и нисам одмах видео ко је. Кад ја погледам мало боље и он се приближи и имам шта да видим: ПРВИ КОМШИЈА, ЈЕ*О ТЕ! А нити сам ја знао да је он у ЦГ нити обрнуто. И ми се ту поздравимо, где си, како си, био је ту з девојком, а очекивао је и сестру. И пита он мене где може да нађе стан за сестру пошто она треба да стигне касније. И ја му кажем да не знам ал га упутим код Новљанке пошто се на тој раскрсници налазе дилери, тј. људи који издају собе. Каже-јел то близу? Јесте, одвешћу те!
И кренемо тамо и покажем му. И тек кад смо кренули тамо, сетим се да сам наручио крофнице и да ме чекају баш код Новљанке, иначе сам у том разговору био и заборавио на њих. Хаха. И договарамо се ми да одемо негде увече на пиће а он ми каже да ће да води девојку и сестру на рибу у Илијаду. И зове и мене. А ја му кажем да у Илијаду не улазим ни за живу главу. Одма би ми сипали отров у тањир. Хахаха.
Описаћу вам дан када сам највише продао. Обично сам продавао по 70-80-90 порција, дневно. Неки дан и више. 8.8.2010. Од самог почетка је била добра продаја која ми је толико феноменално ишла да уопште нисам ни излазио из Старе бање и нисам ни ишао на друге плаже. Цео дан сам остао тамо. Нестају ми крофнице у 15 до 12. Наручујем још. А грубо речено сам имао неки просек око 1 тацну на сат. Пита ме Пеђа јел ће то да ти буде довољно, ја гледам на сат а знајући да иде пауза у 1 рачунам да оће и кажем му да мислим да је то то. И он ми довезе и ја узмем тацну и одједном креће навала,. Нисам шетао по плажи него су се људи окупили око мене и куповали ми крофнице на месту. Ко на штанду, ј*** те! Просте невероватно. И ја продам тацну за 10-15 минута а до 1 сат сам уместо оне 1 планиране продао 3! Фантастично! И одем на паузу. После паузе се наставља навала. Шпиц сезоне је и тако тера цео дан. Ја зовем Пеђу и стално му наручујем још. И зовем. И зовем. И зовем. И зовем. И још. И још. И још. И још.
И он ме у једном тренутку пита: „Јел си ти нормалан?“ Ја кажем-јесам. Добро, ту сам га слагао ал ви ћутите, немојте никоме да кажете. И на крају дана-анализа. Седимо у 1 просторији ми, продавци, и оба послодавца. А заборавио сам да кажем да сам имао 2 послодавца, 1 је био Здравко полицајац али је Милан водио главни посао и они су били ортаци. Здравко је исто супер човек. Седимо и бројимо пазар. Свако свој. Мене је живо занимало колико сам продао јер сам га тај дан убивао на место и знам да сам постигао рекорд. А да, све се пише у блокче код Пеђе. И Срђан је избројао 138. И на крају ја. Сабирају црте. А црте у блокчету обично стану на 1 страну стране а мени је тај дан попунио цртама продаје скоро целу страницу, није имао где да их пише више. Хехе. Неизвесност расте. И избројимо мој пазар 217,5 евра и ја ти тај дан продам ЧАК 145 ПОРЦИЈА КРОФНИЦА и постигнем укупни рекорд који после нико није могао да пробије! Значи, био сам много срећан, тај дан сам зарадио 46,5 евра и то ми је била највећа дневна зарада до тада. Сви ми честитају а колега Срђан који је био мало бољи продавац од мене је наравно био видно снужден и љубоморан на мој пословни успех. А био сам мртав уморан, на крају дана сам се једва вукао. И кад то завршимо-одма у кревет! Значи падам! Нема туширање! Нема ништа!
Наставиће се...
čitajući konstatovala sam da ti i nije tamo loše,samo napred