Објављивање садржаја на YouTube сајту данас је велики бизнис од кога многи људи живе, чак и код нас. Они отварају канале где објављују разне видео садржаје при чему им се сваки преглед истог плаћа. Па тако, ако неки видео клип на пример има 400000 прегледа за то влaсник канала добија око хиљаду долара. То није мали новац, милијарде долара се ту врте и многи су тако постали милионери а многи као што рекох живе од тога.
Међутим, читајући како то функционише сетио сам се ових Шопенхаурових речи:
YouTube sajt je прави огољени пример за то. На пример, неко ко живи од објављивања садржаја на истом принуђен је да нешто објави сваких неколико дана и то не зато што је до нечег вредног дошао па жели да то подели са свима, већ ради зараде.
Тако је и у свим осталим областима стваралаштва. Људи пишу романе, снимају филмове, стварају научна и филозофска дела не зато што су нешто вредно открили па желе да то саопште другима, већ зато да би зарадили новац.
Зато имамо толико безвредних и бесмислених филозофских дела
Зато имамо толико шунда, кича у свим областима стваралаштва.
Вредна дела скоро су невидљива од њих као игла у пласту сена, или боље рећи као бисер у мору безвредног.
На једног који пише јер има шта да саопшти, имамо десет који пишу да би испунили папир и зарадили новац.
Међутим, читајући како то функционише сетио сам се ових Шопенхаурових речи:
Postoje dve vrste pisaca: takvi koji pišu zbog same stvari i oni koji pišu zato da bi pisali.
Oni prvi imali su misli ili su stekli iskustvo koje im se čini vrednim da bude saopšteno.
Drugima je potreban novac, pa stoga i pišu za novac. Oni misle da zbog toga mogu pisati. Mogu se poznati po tome što svoje misli raspredaju koliko god mogu više, a izvode i poluistinite, naopake, preterane i kolebljive misli, i obično vole polutamu da bi izgledali ono što nisu. Stoga njihovom pisanju nedostaje određenost i potpuna razumljivost. Otuda se lako može primetiti da oni pišu samo da bi utrošili papir. Ponekad se to može osetiti i kod naših najboljih pisaca, na primer, mestimice u Lesingovoj Dramaturgiji, pa čak i u nekim romanima Žana Paula. Čim se to primeti, knjigu treba odbaciti, jer vreme je skupo. Čim piše samo da bi utrošio papir, pisac obmanjuje čitaoca: u stvari, on se izgovara da piše zbog toga što ima nešto da saopšti.
Honorar i zabrana preštampavanja predstavljaju u osnovi upropašćivanje književnosti. Dela od vrednosti piše samo onaj koji piše isključivo radi same stvari. Kakva bi to neprocenjiva korist bila kada bi u svim granama jedne književnosti postojalo samo malo knjiga, ali izvrsnih.
Шопенахуер. Парерга и парaлипомена 2 "O pisanju i stilu"
YouTube sajt je прави огољени пример за то. На пример, неко ко живи од објављивања садржаја на истом принуђен је да нешто објави сваких неколико дана и то не зато што је до нечег вредног дошао па жели да то подели са свима, већ ради зараде.
Тако је и у свим осталим областима стваралаштва. Људи пишу романе, снимају филмове, стварају научна и филозофска дела не зато што су нешто вредно открили па желе да то саопште другима, већ зато да би зарадили новац.
Зато имамо толико безвредних и бесмислених филозофских дела
Зато имамо толико шунда, кича у свим областима стваралаштва.
Вредна дела скоро су невидљива од њих као игла у пласту сена, или боље рећи као бисер у мору безвредног.
На једног који пише јер има шта да саопшти, имамо десет који пишу да би испунили папир и зарадили новац.
Poslednja izmena: