Iz Dijagonale smo se metroom uputili na Sants zeleznicku stanicu da se raspitamo za vozne karte do Port Avanture. U Port Avanturu se moze doci i autobusom, koji mislim da krece sa trga Tetuan. U pitanju je autoprevoznik Plana. Nisam sigurna, jer sam na netu nasla info da autobusi idu od Nord autobuske stanice (blizu Trijumfalne kapije) i da je prevoznik Sagales, sto se ispostavilo kao pogresna informacija, pa dalje nisam htela da komplikujem i tako sam isla vozom. Cena vozne karte za Port Avanturu i nazad plus ulaznica koja ide uz to kosta 45 evrica.
Bitan detaljcic u vezi metroa jeste taj da ako su staklena vrata za ulaz onda se karta ubacuje desno, a ako je metalna rampa, onda levo. U metrou ne funkcionise uvek vazenje karte sat i petnest minuta za presedanje. Ima tu neka caka sa pravcima.
Dakle, iz metroa smo, ne znam kako, izasli preko puta Sants stanice, mada je moguce izaci i direktno u stanicu, kupili karte za Port Avanturu i nastavili nase putesestvije ka parku Industrijal.
Sants puno bolje izgleda, nego nasa zeleznicka stanica.
Ispred glavnog ulaza Sants stanice su prodavali bombone na standovima, i tu je bio jedan jedini put da nas je neko pitao odakle smo i to samo zato sto je zena koja je prodavala bombone pomislila po govoru da smo Rusi. Meni se to dopadalo sto ne smaraju sa onim -Odakle ste?
Sants stanica, gledano preko puta….mogu se nazreti vrhovi belih standova, iza metalne ograde, na kojima su izmedju ostalog tog dana prodavali i bombone
Park industrijal se nalazi odmah iza zadnje strane Sants stanice i ima fontanu Neptuna i veliko vestacko jezero, a sa gornje strane jezera stepenice na kojima se moze sedeti , to mi se dopada.
Pogled na ogradu parka Industrijal od zadnjeg dela Sants stanice
Park Industrijal, slikano fonom
Ovo crno cudo je iznad parka, kao neki nastavak, ne znam sta je to...neko umetnicko delo jeste.
U blizini Sants stanice sam uocila jedan hipermarket…znaci ne tradicionalnu pijacu tipa najpoznatija La Boqueria, nego hipermarket tipa Tempo, Roda. Ali nije bilo vremena da se zavucem i prekontrolism snizenja.
Neka zgrada slikana usput, nadam se da pripada ciklusu…
Nakon toga izlazimo na ulicu Tarragona i peske se spustamo niz nju, jer sledeca destinacija je Plaza Espanya i korida.
Idemo niz ulicu Tarragona, slikano fonom
Korida je levo kada se ide niz ulicu Tarragona, a odmah pre koride nalazi se park Joan Miro. Na brdu Montjuic postojii i muzej Joan Miro. Joan Miro je jos jedan umetnik, nadrealista.
Prvi susret sa koridom
Korida je pretvorena u trzni centar, sto je sustinski prilicno razocarenje. Nema neke impresije. Gomile butika, koji me nisu interesovali , niti sam ulazila u njih. Nego pravo na krovnu terasu gde su restorani i pogled odozgo.
Spoljni lift koji vodi od ulice do vrha koride
Bitan detaljcic u vezi metroa jeste taj da ako su staklena vrata za ulaz onda se karta ubacuje desno, a ako je metalna rampa, onda levo. U metrou ne funkcionise uvek vazenje karte sat i petnest minuta za presedanje. Ima tu neka caka sa pravcima.
Dakle, iz metroa smo, ne znam kako, izasli preko puta Sants stanice, mada je moguce izaci i direktno u stanicu, kupili karte za Port Avanturu i nastavili nase putesestvije ka parku Industrijal.
Sants puno bolje izgleda, nego nasa zeleznicka stanica.
Ispred glavnog ulaza Sants stanice su prodavali bombone na standovima, i tu je bio jedan jedini put da nas je neko pitao odakle smo i to samo zato sto je zena koja je prodavala bombone pomislila po govoru da smo Rusi. Meni se to dopadalo sto ne smaraju sa onim -Odakle ste?
Sants stanica, gledano preko puta….mogu se nazreti vrhovi belih standova, iza metalne ograde, na kojima su izmedju ostalog tog dana prodavali i bombone
Park industrijal se nalazi odmah iza zadnje strane Sants stanice i ima fontanu Neptuna i veliko vestacko jezero, a sa gornje strane jezera stepenice na kojima se moze sedeti , to mi se dopada.
Pogled na ogradu parka Industrijal od zadnjeg dela Sants stanice
Park Industrijal, slikano fonom
Ovo crno cudo je iznad parka, kao neki nastavak, ne znam sta je to...neko umetnicko delo jeste.
U blizini Sants stanice sam uocila jedan hipermarket…znaci ne tradicionalnu pijacu tipa najpoznatija La Boqueria, nego hipermarket tipa Tempo, Roda. Ali nije bilo vremena da se zavucem i prekontrolism snizenja.
Neka zgrada slikana usput, nadam se da pripada ciklusu…
Nakon toga izlazimo na ulicu Tarragona i peske se spustamo niz nju, jer sledeca destinacija je Plaza Espanya i korida.
Idemo niz ulicu Tarragona, slikano fonom
Korida je levo kada se ide niz ulicu Tarragona, a odmah pre koride nalazi se park Joan Miro. Na brdu Montjuic postojii i muzej Joan Miro. Joan Miro je jos jedan umetnik, nadrealista.
Prvi susret sa koridom
Korida je pretvorena u trzni centar, sto je sustinski prilicno razocarenje. Nema neke impresije. Gomile butika, koji me nisu interesovali , niti sam ulazila u njih. Nego pravo na krovnu terasu gde su restorani i pogled odozgo.
Spoljni lift koji vodi od ulice do vrha koride
